ЗРЕЊАНИНКА НА МАЈМУНСКОМ ОСТРВУ: Јована Максић студирала у Шангају, Прагу и Њујорку, а сада у Порторику проучава занимљиви животињски свет

Богољуб Грујић
Богољуб Грујић

21. 08. 2022. у 07:13

КАДА је након завршеног другог разреда гимназије у родном Зрењанину, одлучила да се пресели у Београд и школовање и усавршавање енглеског језика настави у престижној школи "Руђер Бошковић", двадесетседмогодишња Јована Максић започела је авантуру и остварење животног сна, да постане светски признати научник у области неуро науке, која као самостална област не постоји у Србији.

ЗРЕЊАНИНКА НА МАЈМУНСКОМ ОСТРВУ: Јована Максић студирала у Шангају, Прагу и Њујорку, а сада у Порторику проучава занимљиви животињски свет

Фото: Приватна архива Јоване Максић

- Успешно сам током школе савладала ИБ интернационални програм и то је била одскочна даска за упис на Њујоршки универзитет у Шангају - започиње причу Јована, која је на овом престижном универзитету у Кини, провела три године и завршила основне студије, затим један семестар наставила у Прагу и годину дана у Њујорку, уводећи се у неуро науку, која у Србији постоји само у оквиру неуромедицине и неурологије и не егзистира као самостална научна дисциплина.

Мастер студије са великим успехом и репутацијом младог, надахнутог будућег светског научника, завршила је у Берлину, практични рад обављајући у престижној "Шерите болници", а докторат у Франкфурту, на "Ернст Штруман" институту, који је део Макс Планк система у области истраживања ове занимљиве науке.

- Радила сам са људима, мишевима, пацовима, истраживала њихов мозак, у различитим стањима и ситуацијама, али жеља ме је гурала напред, ка идеји да радим са приматима - наставља Зрењанинка, која ће, када ускоро стекне дисертацију, бити први доктор наука у овој области у историји града на Бегеју.

ПРЕДЕЛИ

ПУНА ентузијазма и очарана живописном природом и жељом да допре још дубље у области неуро науке, Јована припрема докторат на тему понашања дивљих мајмуна у условима нетакнуте природе, где су им социјална интеракција и кретање много слободније у односу на лабораторијске услове.

- Далеко сам од Бегеја, али шум ове питоме воде, као и велика подршка родитеља и брата, увек су ми огроман подстицај - додаје, уз напомену да је након безброј сати изучавања у лабораторијским условима, остварила сан да као будући доктор неуронауке, изучава понашање примата, малих мајмуна, пореклом из Индије, уз објашњење да је њихово понашање у природним условима сасвим другачије него у лабораторији, где су услови симулирани и вештачки.

Јована, како сама поносно истиче, тренутно волонтира као део тима велике студије која се бави испитивањем старења мајмуна, који старе слично као људи, имају своју специфичну друштвену динамику и веома су интересантан модел за истраживање.

- Конкретно радим на прикупљању биомаркера, које шаљем у лабораторију у Њујорку и заиста веома ми је занимљиво, сваки дан је неко ново, посебно истраживање - истиче на крају Јована Максић, напомињући да су макаки мајмуни у ствари веома слични људима и да ужива у истраживањима њихове социјалне интеграције и старења.

ВОЖЊА

СВАКОДНЕВНО Јована са екипом својих колега, углавном младих научника из целог света, има петоминутну вожњу чамцем до острва, где одмах, када се искрцају, закорачи у чудесни и још недовољно истражени свет дивљих мајмуна, који се не разликују пуно од људи.

 

Кајо Сантијаго идилично острво

МАЛО острво у Порторику Кајо Сантијаго мека је бројних светских истраживача, који деценијама уназад посматрају понашање мајмуна, које је из Индије, један амерички научник, почетком тридесетих година прошлог века, донео на ово идилично острво.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

ХИТАН ПРИЈЕМ: Срђан Ђоковић примљен у Ургентни центар!