КАД МИ СЕ НАЈВИШЕ ПЛАЧЕ - ЈА ЗАПЕВАМ: Зорицу Славић, избеглу из Приштине, у тешким тренуцима одржава песма

Д. ЗЕЧЕВИЋ

08. 08. 2022. у 10:20

У НАЈТЕЖИМ животним тренуцима песма ми је давала снагу. И када ми се највише плакало, ја бих наставила да певам, јер ме је песма чинила јачом.

КАД МИ СЕ НАЈВИШЕ ПЛАЧЕ - ЈА ЗАПЕВАМ: Зорицу Славић, избеглу из Приштине, у тешким тренуцима одржава песма

Наслеђе Зорица Славић најчешће наступа у ношњи, Фото Приватна архива

Иако се аматерски бави певањем, Зорица Славић (50), расељена са Космета, у Прокупљу живи за песму, јер јој је она, како каже, највећи савезник у животу. Управо је и захваљујући музици постала позната широј јавности, поготову када је недавно, у конкуренцији 12 такмичара из целе Србије, на 12. надметању "Прођох Левач, прођох Шумадију" освојила прво место и понела титулу "Златни глас Шумадије". Поносна на ову награду, Зорица напомиње да је до сада освајала бројна признања на такмичењу певача аматера.

Са певањем је почела као дванаестогодишња девојчица са Косова и Метохије, где је са осамнаест освојила и награду "први глас Косова". Тада су уследили позиви за учешћа на бројним манифестацијама, али је одлазак из Приштине, где је живела и засновала породицу, утицао да на неко време "примири" гласне жице.

- Нисам одустала, иако после одласка ни моји родитељи, па ни свекар ни свекрва нису били за то да се бавим певањем - присећа се Зорица, која је иначе по струци медицинска сестра.

Фото Приватна архива

- Нисам ишла на такмичења, певала сам за своју и њихову душу. Једноставно, када нам је било најтеже, ја сам их лечила песмом.

Препород у бављењу музиком доживела је одлазећи на литургије, што је утицало на то да једно време пева само духовне композиције.

- Једном приликом после литургије села сам на клупицу надомак Цркве Светог Прокопија и почела да плачем због свега што доноси живот у расељеништву - објашњава наша саговорница.

Управо на тој клупи добила је понуду да пева у црквеном хору Св. Прокопија што је, признаје, сада чини веома срећном. Ипак, на наговор недавно преминуле пријатељице, учитељице певања и узора Снежане Спасић из Ниша, почела је да учествује на такмичењима. Тако је на такмичењу које је одржано у априлу у Београду под називом "Први тон" са песмом "Јано, мори" освојила прво, а 2019. године на истом такмичењу песмом "Стојанке, бела Врањанке" освојила треће место.

- Песме које певам могу слушати и тужни и радосни, а често кроз сузе које изазовем код слушаоца прочистим и своју и њихову душу и сви се осећамо лакше и срећније - истиче Зорица, која се сећа да је својевремено, док је живела у Приштини, мелодијом тешила колеге и пријатеље притиснуте тешком и неизвесном снакодневицом.

Фото Приватна архива

Наследнице

КАО својеврсни чувар изворних и традиционалних песама, Зорица је љубав према музици пренела и на своју децу, односно ћерке. Најмлађа девојчица од осам и по година свира виолину, док старија свира клавир и инструктор је плеса у Нишу.

Утеха

ПЕСМОМ је Зорица "лечила" и тешила и себе и родитеље. Имали су тешке тренутке, рођени брат јој је погинуо на Космету као добровољац, а Зорица каже да је то чинила и после супругове смрти пре две године, изводећи духовне песме.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?

18. 04. 2024. у 10:00

Коментари (0)

ШОКАНТНЕ ПРОМЕНЕ: Заборавите тенис какав сте знали, биће дибидус другачији! Ево како ће се убудуће одвијати