ОДУЖУЈЕМО СЕ СТАРИМ ЈУНАЦИМА: Три деценије Милорад Радојчић прикупља грађу о страдалима из ваљевског краја у ратовима од 1912. до 1918.

ВАЉЕВСКИ публициста Милорад Радојчић скоро три деценије брижљиво је прикупљао податке о жртвама у ратовима од 1912. до 1918. године на подручју некадашњег Колубарског среза.

Фото Википедија

Настале су тако књиге о Мионици и Осечини у том ратном периоду које, заједно, садрже око 8.000 имена настрадалих са подручја те две општине, а планирано је да таквим збиркама буде обухваћен цели Колубарски округ.

Радојчић, који је по струци специјални педагог, пописао је на подручју Мионице око 5.000 тамошњих и 320 ратника са стране, који су страдали у атару ове општине, те сачинио биографије 19 носилаца Карађорђеве звезде, педесетак истакнутих бораца, као и податке о 320 власника Албанске споменице и описе 16 спомен-обележја подигнутих погинулима у част. У атару Осечине, прикупио је податке око 3.000 особа страдалих са тог подручја и око 500 са стране. Дато је и око 350 сажетих биографија истакнутијих ратника који су преживели ратне страхоте.

- Све то поуздано сведочи о масовном учешћу житеља Осечине и Мионице у одбрамбеним ратовима и њиховом великом доприносу коначној победи - каже Милорад Радојчић.

- Списак је заиста импресиван, али сигурно није сасвим коначан, јер прошао је век од завршетка Првог светског рата и није се могло урадити више. Нисам се бавио пуким набрајањим жртава, определио сам се за много обимнији, сложенији, знатно кориснији и документованији приступ. Трудио сам се да за сваку од страдалих особа, кад год је то било могуће, прикупим што више података, сачиним кратку биографску одредницу и тако их сачувам од заборава.

Фото Википедија

Радојчић је, истиче, истраживао у архивима у Београду, Ваљеву, Шапцу. Нарочито драгоцене податке нашао је у Ваљеву, у Фонду Окружног суда и Збирци матичних књига, у шабачком Архиву који чува грађу бившег Подринског округа, пошто су нека садашња насеља у општини Осечина припадала Азбуковачком и Рађевском срезу. Прелиставао је црквене књиге умрлих, листове, часописе, публикације, обилазио места, гробља, спомен-обележја, разговарао са потомцима и сродницима страдалника, познаваоцима завичајне прошлости и локалних прилика. Део теренских истраживања и прикупљања грађе лично је финансирао, а трошкови, вели, нису мали.

- Колико је осечански крај у балканским и Првом светском рату дао жртава, није било познато, па сам покушао да утврдим - каже Радојчић.

- Нисам се задовољавао пописивањем имена и презимена страдалника, јер то после једног столећа мало говори и нису ретки случајеви да их се не сећају ни непосредни потомци, а камоли неко други. Познато је, уз то, да код нас имена предака и блиских сродника често носе потомци, што многе може да доведе у заблуду и недоумицу. Трудио сам се, зато, да за сваку страдалу особу прикупим што више података, попут занимања, надимка, брачног статуса, девојачког презимена супруге, бројем деце, у којој је јединици био, где се борио и настрадао, сахрањен...

Фото Википедија

Аутор наглашава да ни за подручје Мионице није постојао списак жртава из тог периода.

Књига "Мионичани у ратовима 1912. до 1918. године - Поменик ратним жртвама" издавачки је првенац Библиотеке у тој варошици, која је изнедрила славног војводу Живојина Мишића, стратега Колубарске битке, бриљантне победе српске војске у Првом светском рату. По истом концепту, предвиђено је да светлост дана угледају књиге - поменици ратним жртвама са подручја Ваљева, Уба, Лајковца и Љига.

- Књиге немају комерцијални, већ искључиво научни и историјски карактер - напомиње Радојчић.

- Намера је да се на тај начин ода захвалност и да се одужимо нашим храбрим прецима који су дали оно највредније, своје животе за ослобођење отаџбине, потпуније и свестраније сагледа допринос народа ваљевског краја у извојеваним победама и да се страдалници попишу и трајно сачувају од заборава. Циљ ми је био да старије генерације подсетим, а млађе упознам шта је било у том периоду српске историје. Уосталом, и ја сам потомак ратника, мој прадеда Петар погинуо је у рату и то је био додатни мотив да се јунацима на овај начин одужим. Поседујем бројне податке и из осталих општина Колубарског округа и надам се да ћу још неку књигу моћи да припремим и напишем, а да ће уследити и помоћ локалних заједница, јер храбри ратници, наши преци, то заслужују.

Милорад Радојчић, Фото Приватна архива

НЕПОУЗДАНИ ИЗВОРИ

- СПОМЕНИЦИ и спомен-плоче нису били поуздани извори података о страдалницима у тим ратовима - каже Радојчић.

- На списковима, наиме, нису уклесана имена оних погинулих ако њихови потомци нису уплатили за то време одређен износ новца за подизање спомен-обележја. Захваљујући приљежном истраживању, и такви људи нашли су се у мојим књигама - поменицима за подручје Осечине и Мионице, тако да је, кад су они у питању, та неправда исправљена, ипак неће бити заборављени.

РЕЦЕПТ ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ

- РАДОЈЧИЋ је начинио трајан спомених, а његове књиге биће подстрек научним радницима, посебно историчарима у другим крајевима Србије да приступе прикупљању и обради докумената о храбрим прецима и страдалницима у ратовима од 1912. до 1918. године, преточе их у монографије, трајне белеге херојске епопеје српског народа - истиче историчар др Жарко Јовановић. - Према досадашњим сазнањима, нема овако истраженог и написаног дела, не само у Колубарском округу, већ шире. Ове књиге треба да послуже као рецепт како се истражује, пише и објављује дело из историје српског народа.

Препоручујемо

Познати

0 0

КАКО (НИ)ЈЕ ПРОПАО РОКЕНРОЛ У СРБИЈИ: Излази нова књига публицисте Душка Антонића

24. 11. 2021. у 13:11

Култура

0 3

ИНТЕРВЈУ Милош Јевтић: Крлежа ме је највише намучио!

07. 11. 2021. у 15:00

Друштво

0 2

ЕВРОПА ГА СЛАВИЛА, СРБИЈА ЗАБОРАВИЛА: Чувени критичар и публициста Урош Петровић делом задужио српску књижевност

31. 10. 2021. у 11:15

Друштво

0 6

ЗАБОРАВИЛИ СМО ДА СЕ СМЕЈЕМО: Песник, филозоф, публициста и логичар Радинко Крулановић за "Новости"

04. 04. 2021. у 14:48

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације