ЧУВАРИ ВЛАШКЕ И СРПСКЕ ТРАДИЦИЈЕ: Одржано десето издање етно-фестивала "Бељајка" код Деспотовца (ФОТО)
БРДОМ изнад манастира Бела црква, из 14. века, последњег дана викенда се ширио мирис гулаша, пасуља, купуса са овчетином, печене јагњади и разних ђаконија - све са препуних штандова на којима су биле изложене и разноврсне рукотворине.
Фото: З. Глигоријевић
После две године паузе због пандемије, учесници и посетиоци Десетог етно-фестивала "Бељајка" су на отвореном уживали у храни припремљеној на старински начин, те допринели очувању традиционалне културе, односно материјалне, духовне и социјалне баштине српског и влашког народа овог краја.
- Током претходног Фестивала смо направили највећи качамак у Србији, пречника 120 центиметара, а ове године је био нешто шири од метра... Не можемо увек да будемо рекордери - шали се Илија Маргарановић из Бељајке, члан удружења грађана "Бела црква" које је са МЗ и Општином у Деспотовцу било организатор.
Што се такмичарског дела тиче, најбројнија и најмлађа је била екипа из села Ломница.
БОРАНДЕУ ОД ЦАРСКОГ МЕСА
ЗАПАЖЕН је био и влашки специјалитет борандеу, који се прави од царског меса, односно трбушине свиње, а некад се спремао само за Божић.
- Месо се ситно исецка и кува сатима, а онда се додаје пројино брашно које се меша чуркалом, тако што се врти међу длановима. То је наше старинско јело, а припрему учимо још као девојчице, одмалена - каже Јаворка Брандушановић.
- Наш гулаш је јединственог укуса јер смо убацили месо јазавца, које смо седам дана држали у пацу. Иначе, ми из "Моравских пустолова", те чланови екипа "Натуристик" из Београда и "Рајачке пивнице" из Неготина, најпре смо скували "заједничке основе", а онда зачињавали свако за себе - објашњава Душан Трифуновић.
Будући кувари из Техничке школе у Деспотовцу су се подичили погачом, пројом и руским капама на ресавски начин, те парикама пуњеним сувим месом и старинским колачима.
РАЗНОВРСНА ПОНУДА
- СУПРУГ Петар и ја аронију узгајамо на 60 ари, па уберемо око тону и по. Син Зоран, снаја Драгана, те унуци Марко и Милош од ње производе хладно цеђени сок, слатко, џемове, ракију и ликер, а сертификат нам омогућава да снабдевамо и апотеке - каже Драгица Мишковић (на слици лево) из породичног пољопривредног газдинства у Медвеђи код Деспотовца, док је Оливера Давидовић (на слици у кругу, са унуком), из удружења "Златне руке Стењевца", на продају нудила декупаж и зимницу.
Мени је, каже ученица завршне године Ана Стојановић, настао у сарадњи са професором Дејаном Новаковићем, па никоме није било тешко да део распуста "потроши" на манифестацију са које су зараду од продаје ђаконија поделили на равне части.
Препоручујемо
ОЖЕНИО АЛИГАТОРА: Несвакидашња свадба у Мексику, "млада" везана због угриза (ВИДЕО)
01. 07. 2022. у 23:45
ОЧУВАЊЕ ИДЕНТИТЕТА ВЛАХА: "Гергина" на Фестивалу Влаха Балкана у Северној Македонији
12. 07. 2022. у 17:00
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)