КОЖУ И КРЗНО НИШТА НЕ МОЖЕ ДА ЗАМЕНИ: Предузимљиви Параћинац Драган Пантић (33) одлучио да сачува стари занат

МЛАЂЕ генерације углавном и не знају чиме се бави ћурчија, али Драган Пантић (33) из Стришког насеља код Параћина не само да зна, већ то и ради.

Драган са супругом Оливером, Фото З. Рашић

У Србији се на прсте једне руке могу избројати мајстори овог старог заната. То су, у највећем броју слчајева, времешне старине од осамдесет и "кусур" лета.

По занимању прехрамбени техничар, пре него што је одлучио да се скраси уз ћурчијски занат, радио је различите послове код више послодаваца. А онда је одлучио да буде "свој на своме". Ветар у леђа дао му је отац Момчило који се бави откупом сирове јагњеће коже за своје купце. Ради то деценијама и једини је откупљивач у овом делу Србије. Од тог посла живи цело домаћинство, а уз мирис коже Драган је стасао.

- Решио сам зато да одем корак даље од трговине и да научим производњу. У почетку је заиста било напорно. Прву фазу штављења коже сам добро савладао. Онда сам почео да израђујем декоративна крзна и појасеве за леђа, потом и комаде одеће - шубаре, руске капе, гуњеве, јакне, собне крзнене папуче... Кројење и шивење морам још да учим, треба времена. Имам и велику очеву подршку јер сировину не купујем. Изаберем најквалитетније од кожа које је он откупио са пољопривредних газдинстава и од кланица за своје купце.

Фото З. Рашић

Узмем шта хоћу са његовог лагера и то даље прерађујем. Бирам углавном јагњећу кожу и крзно, најквалитетнију мерино вуну. Користим и телећу кожу, али мање. Правим од тога највише простирке за подове, фотеље, кревете, столице... Све је то јако леп детаљ у етно-ресторанима, викендицама, колибама, брвнарама. Радим и простирке за кућне љубимце - прича Драган.

Пре израде било чега од коже најпре је, сирову, треба припремити и обрадити, наглашава.

- Ту лежи знање правог ћурчије. Кад се кожа узме са кланице, прво се усоли како би се заштитила од кварења и стварања непријатних мириса. Скину се глава, ноге и реп животиње. Тако кожа добије форму и креће процес штављења. Купили смо машину за скидање масноће, после чега иде прање у великим бурадима са роторима. За штављење се користе хемијска средства, то је озбиљна технологија. Затим се кожа природно суши. То се ради лети због високе температуре. Планирам још да купим машину за шишање крзна како би оно било нивелисано, као тепих. Такво је најтраженије.

Фото З. Рашић

Крзно лети хлади, а зими греје, људи то и те како знају да цене. Јакне су последњи производ који је Драган почео да израђује после прслука - гуњева и кожуха. За осмишљавање модела задужене су његова супруга Оливера (32) и мајка. Јакне код купаца тек треба да заживе. Све су од јагњеће коже, велура и напалана.

Супруга још води маркетинг, а како сама истиче, одлично јој иде комуникација са муштеријама. Зна да објасни све квалитете производа, задужена је и за њихову инстаграм-страницу. Јер, стари занат није довољно само знати. Треба га учинити одрживим, а производе пласирати. Зато је спој традиционалне израде и модерног начина пласмана једини пут да се ћурчијски занат сачува од заборава.

Фото З. Рашић

ДРАЖИ ТРАДИЦИОНАЛНОГ ПОСЛА

У БУСИЛОВЦУ код Параћина жив је стари ћурчија од кога је Драган "покупио знање" о том занату у нестајању. Научио је све о преради коже.

- Верујем да ћу успети да посао усавршим и са радњом да опстанем јер људи су свесни квалитета коже. Уз то, ја у неку руку овим проширујем породични посао - са осмехом вели Драган. Има реченицу која га води кроз живот, а која гласи: Да би замирисало, мора прво да засмрди. Изговорио је то давно његов отац, а Драган је свестан да је тако. Мисао је симболична и још применљива баш на кожу.

- Кад је сирова, врло је непријатног мириса, али после финалне обраде постаје скупоцени материјал. До те фазе да би дошао мораш много да радиш и да се бориш, у томе је сва драж ћурчијског заната.

Фото З. Рашић

НЕОПХОДНА ЧЕЛИЧНА ЧЕТКА

СВАКО крзно је прича за себе јер је природни материјал, уникат.

- Битно је да се добро уштави, да нема непријатног мириса и каснијег лињања. Наша кожа пере су у веш машини на 30 степени. Важно је да се након прања и сушења вуна добро прочешља челичном четком да се не би ћебала - саветује наш саговорник, сигурно најмлађи ћурчија у Србији. Додаје да то увек нагласи и својим купцима, да знају како да одевни комад одржавају.

Препоручујемо

Србија

0 1

ПАРАЋИНСКА ДЕПОНИЈА ЈОШ ТИЊА: ЈКП ангажује додатну механизацију за санацију терена

15. 07. 2022. у 14:08

Србија

0 0

ПРЕКО 300 ТАКМИЧАРА ИЗ 34 ДРЖАВЕ: У Параћину је у току 15. Међународни шаховски фестивал

09. 07. 2022. у 14:54

Србија

0 0

ЗА ПАРАЋИН КУПЉЕНЕ ЈОШ ТРИ МЕТЕОРОЛОШКЕ СТАНИЦЕ: Једна од њих је већ постављена у Глождаку

09. 07. 2022. у 14:12

Србија

0 0

СРЕЋА ЗА СЕДМОРО ДЕЦЕ: Завршено реновирање куће породицe Антић из Горње Мутнице код Параћина

09. 07. 2022. у 09:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације