ВЕЋА БРИГА ЗА ПЧЕЛЕ, ЛЕПТИРЕ И ОСОЛИКЕ МУВЕ: Пројекат за очување опрашивача у Србији

ФОНД за науку Републике Србије (#fondzanauku, #programideje), у оквиру програма ИДЕЈЕ, препознао је неопходност систематичног праћења бројности и разноврсности инсеката опрашивача на подручју Србије и одобрио пројекат СПАС (Serbian Pollinator Advice Strategy - for the next normal) у трајању од три године, који ће потпомоћи укључење Републике Србије у Европски систем мониторинг опрашивача и значајно допринети Европској иницијативи за опрашиваче.

ВЕЋА БРИГА ЗА ПЧЕЛЕ, ЛЕПТИРЕ И ОСОЛИКЕ МУВЕ: Пројекат за очување опрашивача у Србији

Природноматематички факултет

Пројекат, вредан око 300.000 евра, бави се праћењем статуса и тренда инсеката опрашивача (пчела, лептира и осоликих мува) у Србији, подизањем свести о значају опрашивача и пружањем савета у вези са побољшањем екосистемске услуге опрашивања од које зависи квалитет хране и принос усева. Главни циљеви пројекта: утврдити тренутно стање најважнијих инсекатских група опрашивача у Србији, идентификовати претње које угрожавају њихов опстанак, детектовати погодна, „пријатељска” станишта у оквиру пољопривредних, природних и полуприродних екосистема.

Да би се стекао увид у тренутно стање, као и да би се предвидео будући тренд бројности и разноврсности инсеката опрашивача у Србији, у оквиру пројекта СПАС пратиће се пчеле, лептири и осолике муве, као и биљне врсте које они посећују, на чак 30 локација у Србији, три пута годишње (пролеће, лето, јесен). Посебно ће се пратити различити еколошки параметри (нпр. временски услови, тип земљишта, бројност птица предатора, инсеката и медоносне пчеле као компетитора, биљна покровност), као и употреба пестицида и промене у коришћењу земљишта.

- Важно је нагласити да у Србији до сада није успостављена национална иницијатива или стратегија за очување опрашивача, а да ће СПАС пројекат обезбедити релевантну базу са систематично прикупљеним подацима, користећи протоколе Европске мониторинг шеме (EUPoMS) – наводе на ПМФ. - Тиме ће се потпомоћи Европској иницијативи за опрашиваче, као и формирању српске стратегије, са крајњим циљем очувања биодиверзитета.

У пројектни тим укључено је 17 чланова са Департмана за биологију и екологију и Биосенс института у Новом Саду, а руководилац је проф. др Снежана Раденковић

Бројности инсеката опрашивача опада у многим екосистемима широм света. Крајем 20. века па надаље интензивирала су се истраживања кроз многобројне пројекте посвећеним праћењем стања и тренда бројности инсеката опрашивача, нарочито медоносне пчеле и бумбара, али све више и других дивљих врста пчела, лептира и осоликих мува као значајних опрашивача. Опадање бројности инсеката опрашивача значајно утиче на функционисање екосистема јер се на тај начин нарушава процес опрашивања неопходан за репродукцију многих биљака, укључујући гајене врсте које се користе у исхрани људи и домаћих животиња.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

ГАВРИЛОВА МАЈКА И МОЈ ПРАДЕДА...: Принцип ПРЕДАК нашег познатог певача (ФОТО)