ИЗ СЕЛА У ГРАД ПО СИР И МЛЕКО: Репортер "Новости" у опустелим засеоцима таковског краја где је некада врвело од живота

Милорад Бошњак

29. 05. 2022. у 08:12

ПОГРЕШНА политика током прохујалих деценија "разјурила" је села и засеоке у овом, историјском, некад многољудном Таковском крају. Народа све мање, све је више самотних домаћинстава, као што је ово моје. Куће се све чешће заувек закључавају, јер из њих и из живота редом одлазе њихови последњи житељи. Овде сте добродошли, бар да са неким реч проговорим - сетно вели Марија Брковић (69), у засеоку Осећани, развученом изнад чувених, оштрих осећанских кривина.

ИЗ СЕЛА У ГРАД ПО СИР И МЛЕКО: Репортер Новости у опустелим засеоцима таковског краја где је некада врвело од живота

Милорад Бошњак

То је граница села Бершићи и Брезна, од Такова према Равној Гори, а припадају општини Горњи Милановац. Сусед Осећанима је легендарни Галич, који је од средњег века, кад је ту било јако српско утврђење и, највероватније, прва српска штампарија, а до пре неку годину такође је био добро насељен. Сада, о вишестолетној слави Галича, приповедају ретки старци и нежење поодмаклих година, који у својим домовима живе сами. Ништа боље није ни у местима одавде навише, уз регионални пут Милановац-Пожега.

- Ево вам показатеља: у 15 осећанских домаћинстава више се не узгаја ни једна једина крава! Тако је све више и по околним насељима. По сир, кајмак и млеко идемо у град, на пијацу! Морамо, шта ћемо друго? Утешно нам је то, што бар видимо народ, да не заборавимо да говоримо - са горким осмехом наставља Марија.

Наша саговорница никада није склопила брак. Завршила је основну школу и, каже, животни "факултет" у ком је прошла тешке испите мука, сиромаштва, свеколиких недаћа... Мати Милена ју је у кућу, где и сада живи, довела као петогодишње дете. Нова трагедија десила се много касније, кад се очух, добар човек, изненада обесио. Нико не зна зашто.

Милорад Бошњак

- Одважим се 1970. и одем на привремени рад у Холандију, у Амстердам, годину и по. Затим у Немачку, у Диселдорф. Поново у Србију, па у Француску. Штедећи новац, пропутовала сам још многе земље. Грчку, Мађарску, Пољску... Нисам у њима радила, него обилазила уметничке знаменитости. Сада, смирено у самоћи чекам кад ћу Под липе, тако се зове наше гробље. Два хектара земље и хектар шуме дајем под закуп. Имам родбину по мајчиној линији, нека то после моје смрти разделе - приповеда Марија.

Повремено, самотна домаћинства у овом крају обиђу уметници - сликар Радојко Солујић, родом са Галича, и дрворезбар Драгиша Вербић, из Бољковаца. Обојица живе у граду.

- Сви вапе за искреним разговором више него ичим другим. Марији је једино друштво овај мирни пас - сведоче они.

И ТВ СЛАБА РАЗОНОДА

ИАКО су усамљени, многим од ових мештана ни ТВ програми нису баш разонода.

- Зато, што им све мање верујемо - вели Марија. - Један овдашњи човек, симболично је однео телевизор у цркву, на "исповед" и то после нашироко обзнанио.

Милорад Бошњак

ВОДЕНИЦА

СВЕ ређи мештани се с тугом сећају честих масовних дружења уз Чимоњеву воденицу, од Осећана према Галичу. Једну од првих у Србији, која је имала и гатер. Сада, уз њу оронулу, нико не застаје. Застану само сетан поглед и уздах.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

ХИТ: Србин залутао на нудистичку плажу у Грчкој, није веровао шта види