КАФАНЕ СРПСКИ ПАРЛАМЕНТИ: Монографија милановачког новинара Саше Савовића о сведоцима епоха

КАФАНУ чине људи, а не зидови! - истраживачки је мото и мотив Саше Савовића, аутора монографије "Кафанска историја Горњег Милановца и околине (1820-1980)". Прва је то свеобухватна историја тих "ковачница" славне повести овог краја и Србије, а механе су неисцрпни мемофонд бурних епоха! Хронологија је то и истинитих смешних збивања...

Фото Приватна архива

Савовић је фото-репортер и публициста Музеја Рудничко-таковског краја. Три године је трагао за приповестима о настанку и трајању сваке те друштвене установе током периода од 120 година, сећањима на њих.

- Подаци датирају од 1820. године зато што су постојале многе сеоске кафане старије од самог града Горњег Милановца, основаног 1853. На Руднику, у Брђанима и Прањанима, који су после Другог српског устанка били варош већа од Чачка. Истраживање се завршава 1980, то јест појавом првих кафића у граду, када класичне кафане губе трку. Суиздавачи су Музеј и "Графопринт" - објашњава Савовић.

Монографија је посвећена чувеном етнологу и кафанољупцу Драгомиру Антонићу, такође истраживачу овог и других крајева, нажалост преминулом пре две године. У предговору ове сентименталне књиге, из пера другог чувеног истраживача, Драгомира Ацовића, он објашњава подробно и понаособ важну улогу кафана за друштвени живот.

- Кафана је српска говорница и зид плача, исповедаоница и циркус, место где се шири видик и отварају хоризонти. Код Срба кафана је парламент, школа, музеј, позориште и концертна дворана, здравствена станица, други дом у коме вам се све признаје, или барем препознаје. У њу идете због пријатеља или због тога што их немате. Кафану бирате према себи, а потом кафана постаје ваша лична карта... На крају и не знате тачно да ли сте ви у њој, или она у вама - пише др Ацовић.

Кад је 1853. основан на Дивљем пољу, где се налазио стари турски хан, Милановац је већ након три године имао 19 механа! У монографију су укоричена сва 143 угоститељска објекта, колико их је у граду и околини било од 1820. до 1980. или још постоје.

 

Фото Приватна архива

- У том раздобљу, од 63 насељена места овог краја, 34 је имало кафане. Кроз историју, села са највише кафана била су: Рудник, Прањани и Брђани по четири, Заграђе и Мајдан по три. Између два светска рата, Милановац је у градској зони имао 35 кафанских објеката. Није поуздан податак која је најстарија кафана у овом крају, али на основу писаних докумената, прве су забележене у Брусници 1839, где је 1846. основан еснаф кафанско-механџијски. Пресељењем вароши Брусница, зване Стара чаршија, где је пре оснивања Милановца било управно седиште округа и варошица, еснаф је 1851. већ имао 28 чланова. Када су Немци 1941. спалили скоро цео град, остало је пет кафана које су послужиле и као учионице за ђаке, тако је било и по селима - наставља Савовић.

Нашем саговорнику су уступљене фотографије из породичних албума, од наследника тих драгоцених заоставштина у Србији.Савовић је, иначе, објавио и књиге "Срце у камену - крајпуташи и усамљени надгробници Рудничко-таковског краја" и "Крст у дубу - записи Рудничко-таковског краја".

Фото Приватна архива

КАФЕЏИЈЕ ВЕЛИКЕ ПАТРИОТЕ

- ОД Милановчана, у Ослободилачким ратовима 1912-1918. уместо анцера, пушку је за отаџбину узело девет кафеџија, и по околним местима. Најпознатији међу њима је Драгомир Караулић, носилац Албанске споменице и три ордена за храброст. Био је власник кафане "Шумадија", а 1920. установио је Правила механско-кафанског удружења у Милановцу. Убрзо је постао председник општине. Слуга му је био Иван Атанасов, руски емигрант. Караулић му је на градском гробљу подигао споменик са епитафом: "За 30 година верне службе у нашој кући и кафани заслужио си више. Породица Караулић" - вели Савовић.

Фото Приватна архива

ЧЕСТО ПЕВАЛА ЖАНКА СТОКИЋ

- У КАФАНИ "Национал", на месту садашње зграде Општине, често је певала чувена глумица Жанка Стокић. Нико је тада у Београду, чак ни у Скадарлији није звао Софка, само Милановчани... Првакиња београдске драме Деса Дугалић имала је викенд-кућу на Руднику, између два светска рата доводила глумачке трупе на наступе у рудничке кафане. Први неми филм био је приказан у "Касини" - приповеда Савовић.

Препоручујемо

Познати

0 1

ЉУБА АЛИЧИЋ СЕ ВРАЋА У КАФАНУ: Луд провод уз доајена народне музике у Скадарлији (ФОТО)

26. 03. 2022. у 19:42

Култура

2 14

ПРОШЛО ЈЕ ВРЕМЕ ВИЊАКА, А ДОШЛО ВРЕМЕ СМУТИЈА: Домаћин легендарног бифеа Атељеа 212 Новица Никић о данима дружења са великанима

16. 02. 2022. у 12:00

Друштво

0 10

"ИПАК СУ СРБИ ГЕНИЈАЛНА НАЦИЈА" Ајнштајн о нашем народу и српској кафани: “Не верујем више лекарима, Србин пије од рођења, па до смрти"

11. 02. 2022. у 11:04

Познати

0 0

ЛЕТЕ ЧАШЕ, БАКШИШ ПЉУШТИ! Како је Срећко Шушић направио хаос у кафани - први наступ, одмах лумперајка

29. 12. 2021. у 11:53

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације