КИВИ СА БАЧКОГ САЛАША: Две породице из Темерина регистровале прву плантажу егзотичног воћа

Зоран РАЈИЋ

13. 02. 2022. у 08:12

КИВИ на бачком салашу, укуснији од увозног! Да је то могуће, доказала су двојица шогора, Јожеф Жуњи и муж његове сестре Ласло Силак, са породицама, који у атару Темерина узгајају егзотично воће на плантажи од 1,3 хектара. Њихова Општа земљорадничка задруга (ОЗЗ) "Жуњи-Силак" прва је у Србији, у Управи за трезор, регистровала производњу кивија, а догодине би требало да ово воће, као бренд "вој-џој" или "војвођански ужитак", пласира као органски производ.

КИВИ СА БАЧКОГ САЛАША: Две породице из Темерина регистровале прву плантажу егзотичног воћа

Узгој кинеског националног воћа породични бизнис / Фото Приватна архива

- Решили смо да пробамо како киви успева код нас, па смо 2014. посадили више од 200 садница на пола хектара, које смо набавили из Италије, преко Мађарске. Три године касније добили смо први род од око 200 килограма, а плодови су имали много лепши укус од оних који стижу из иностранства. Није било штеточина, ни потребе за хербицидима, једино је морало много да се ради. Питали смо децу да ли су расположени да проширимо плантажу, а они су рекли "да" - прича Жуњи.

Силак наводи да су 2018. године имали пех, јер им је после благог јануара студени фебруар уништио све саднице, али их то није поколебало.

- Киви може да издржи врло ниске температуре у мировању, али му сметају минуси током вегетације, као и касни јесењи мразеви, пре којих журимо да га оберемо - објашњава Силак.

Род је 2020. повећан на 560, а прошле године на 2.575 килограма.

- Максималан принос, који може да достигне 20 тона по хектару, постиже се после осам до 10 година од садње. За то је неопходно доста воде, јер смо се уверили да су плодови крупнији, укуснији и да их има много више тамо где постоји заливни систем - истиче Бетина Шурањи, ћерка Јожефа Жуњија, која се потпуно посветила послу са кивијем.

Киви је пореклом из Кине, где га зову макаки бресква и проглашен је националним воћем, а садашње, у свету популарно име, дали су му 1962. године узгајивачи на Новом Зеланду, због маљавог изгледа, сличног истоименој птици.

Бетина напомиње да о узгоју кивија, који је биљка пузавица, нису много знали, па су се ослонили на интернет, одакле су преузели новозеландски систем подизања грана. Намеравају да примене и италијански модел, без обзира на то што даје мањи род, али му је предност што штеди радну снагу за брање, до које је тешко доћи.

Бетина Шурањи на плантажи / Фото Приватна архива

- Када се убере, киви се врло лако складишти, а на температури од нула до пет степени Целзијусових може да се чува од четири до шест месеци, па не мора одмах да се продаје. Наши садашњи купци су биопродавнице у Новом Саду и околини. Плодови, којe пласирамо од 2020. године, означени су као "производ у периоду конверзије", док догодине не постану први органски киви у Србији - наглашава Бетина.

ВИШЕ НЕГО СЛАДАК

КИВИ је зрео за бербу кад му семенке постану црне, што се утврђује пресецањем плода, или кад достигне сласт од 6,5 до осам одсто, што се мери апаратом званим рефрактометар. Прошле јесени, непосредно пред брање, киви у Темерину је имао чак 16,5 процената шећера.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

ПАМТИМО ЈЕ ИЗ ПОРОДИЧНОГ БЛАГА: Ова глумица је рођена сестра Ивице Дачића (ФОТО)