АКО НЕКО РАЗУМЕ СТРАДАЊЕ ЈЕВРЕЈА, ТО СУ СРБИ: Вучевић положио венац на споменик жртвама Холокауста

Новости онлине

27. 01. 2022. у 15:49

ПОВОДОМ Међународног дана сећања на жртве Холокауста, градоначелник Новог Сада Милош Вучевић и председник Јеврејске општине Нови Сад Мирко Штарк положили су венце на споменик жртвама Холокауста на Јеврејском гробљу у Новом Саду.

АКО НЕКО РАЗУМЕ СТРАДАЊЕ ЈЕВРЕЈА, ТО СУ СРБИ: Вучевић положио венац на споменик жртвама Холокауста

Фото: Инстаграм/milosvucevic_gradonacelnik

Том приликом пригодну нумеру извео је хор ''Хашира'' и читана је молитва. Генерална скупштина Уједињених нација је 2005. године усвојила резолуцију којом се 27. јануар проглашава за Међународни дан сећања на жртве Холокауста. Тог дана је 1945. године ослобођен Аушвиц, најозлоглашенији логор смрти у поробљеној Европи.

- Овај датум је опомињући за цело човечанство. Подсећа нас на нужност непрекидне и одлучне борбе против антисемитизма, који се повремено јавља у разним деловима света. Ако неко може да разуме страдање Јевреја током Другог светског рата, онда је то српски народ, а посебно Нови Сад, град страдалник који је претрпео велике жртве. Пре неколико дана обележили смо осам деценија од Новосадске рације, која је уствари била огроман геноцид спроведен у јужној Бачкој када су страдали Срби, Јевреји и Роми. То је нешто што је, нажалост, тугом и болом, заувек везало наше народе, поред много лепих ствари које нас спајају. Поносни смо на то што је Србија прва у Европи донела закон о враћању имовине жртвама Холокауста који немају потомке, да би се неправда исправила и испоштовали прави цивилизацијски токови. Данас шаљемо поруку генерацијама које стасавају, да је важно да знају шта се догађало и да сви заједно морамо бити обазриви и савесни, да се никада више никоме не понови Холокауст. Са Јеврејском општином имамо велике планове и то ћемо показати већ током ове године. Желимо да изразимо колико поштујемо велики допринос јеврејске заједнице развоју Новог Сада, од његовог настанка, па до данас. Да исправимо неке историјске неправде, да се сетимо људи које смо заборавили и средимо инфраструктуру коју нисмо довољно одржавали – нагласио је градоначелник Вучевић.

Председник Јеврејске општине Нови Сад Мирко Штарк рекао је да је Међународни дан сећања на жртве Холокауста, реафирмација људских права и превенција злочина, с обзиром на стално присутну опасност од верске, националне и расне мржње.

- Јеврејска историја је бесконачни низ страдања. Од 1939. до 1945. године, убијено је више од шест милиона Јевреја у злочину немачких нациста и њихових колаборациониста. На овим просторима, 1939. године живело је 82 000 Јевреја, а 67 000 их је страдало у злочинима немачких окупатора, усташа и мађарске фашистичке жандармерије. Холокауст је језива, незамислива дневна рутина злостављања и убијања недужног народа који није имао војску да га брани нити земљу која би могла да му пружи уточиште – истакао је Штарк.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

КАРЛЕУША ОТКРИЛА ЦЕЦИ ИСТИНУ О СНАЈИ: Није остала равнодушна на речи о Вељку и Богдани