ВУЧЕВИЋ: "Титула ЕПК је порука ЕУ Србији да смо део европске културне баштине"
ТИТУЛА Европске престонице културе (ЕПК) је прекретница у даљем развоју Града, изјавио је за Радио-телевизију Војводине у емисији "Ино стране" градоначелник Новог Сада Милош Вучевић.
Фото: Инстаграм/Milos Vucevic
Он истиче да та титула није само локална манифестација, већ порука Европске уније Србији да ми у сваком смислу припадамо и да смо део европске културне баштине.
- Нови Сад ће се у току 2022. године фокусирати на област културе. Имаћемо преко 3.000 догађаја, 4.000 учесника, од тога 1.500 из иностранства. Ми смо направили не само за домаће културне посленике квалитетну причу, већ смо се отворили и ка нашим пријатељима из иностранства - истиче Вучевић.
Огромно је интересовање људи не само из региона, него из целе Европе, да дођу у Нови Сад и да партиципирају у ЕПК. Ако је нешто Нови Сад успео са овом титулом то је да смо много, много видљивији у позитивном аспекту као и да смо препознати као град који је понео две европске титуле. Били смо Европска престоница младих 2019, а ово је степеник више, нагласио је Вучевић.
Искуства европских престоница културе показују да се на један уложен евро враћа од 3 до 9 евра, зависно од тога колико су биле успешне, значи постоји и економски бенефит, наводи градоначелник Новог Сада.
Читава лепеза бенефита је пред нама, само је питање како ћемо бити умешни да то уобличимо, истиче Вучевић, додајући да не можемо да живимо у наративу да ћемо се 31. децембра 2022. закључати. Ово треба да буде раскрсница куда даље идемо, култура мора бити аксиом развоја Града Новог Сада.
И Српска Атина и Европска престоница културе се не потиру него се надопуњују.
Није било лако доћи до титуле Европске престонице културе, иако, каже Вучевић, прича није кренула од њега већ од његових претходника, али је озбиљан замах узела 2013, односно 2015. године.
- Ако је нешто био мој посао то је да будем политички кишобран да људи могу да раде и разумем да већина не схвата да сам то омогућио и поносан сам што се нисам мешао у програмске ствари. Ја сам био ту да створим повољан амбијент.
Титула Европске престонице културе је сигнал ЕУ да Србију види као део политичког и културног простора, али то је и оцена квалитета и признање Новом Саду и нашој држави.
Да ли постоје двоструки аршини што се тиче уласка у Европску унију? Вучевић мисли да је тако, али, како наводи, не вреди нам да кукамо као и да живимо у "Пост-Меркеловој" ери. Истиче и да се залаже за одрживи развој.
Ми смо на европском путу и поред зелене агенде једно од важних питања је и правосуђе.
Вучевић каже да ће изаћи на реферeндум, као и да је наше друштво сазрело да се на још независнији начин врши избор правосудних функција.
Како каже, важно је истаћи да се измена Устава тиче искључиво питања избора носиоца правосудних функција, а не преамбуле везане за Косово и Метохију, Рио Тинто или нечег другог. Такође наводи да реферндум није рефлексија за будуће изборе.
За Вучевића је Отворени Балкан поред економског и важно геополитичко, односно регионално питање, као и да добри односи са Албанијом спуштају бар за нијансу тензије око Косова и Метохије.
БОНУС ВИДЕО: ЗА ДВЕ НЕДЕЉЕ ЕВРОПСКА ПРЕСТОНИЦА КУЛТУРЕ - Прошетајте са нама улицама Новог Сада уочи 2022.
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)