ПОРОДИЦА МУ БИЛА НАЈВЕЋИ ПРИЈАТЕЉ: Певач Маринко Роквић хтео да остари уз унучиће

В. М. П.

07. 11. 2021. у 23:04

СМРТ познатог певача народне музике Маринка Роквића (67) који је у суботу преминуо од рака панкреаса, потресла је не само његову породицу и пријатеље, већ и целу земљу и љубитеље праве песме. Поштоваоци Роквићевог лика и дела у неверици су примили трагичну вест да га је опака болест однела за кратко време. Породица је замолила за приватност у тешким данима, а за Маринка сви имају само речи хвале.

ПОРОДИЦА МУ БИЛА НАЈВЕЋИ ПРИЈАТЕЉ: Певач Маринко Роквић хтео да остари уз унучиће

Фото Instagram/marinkorokvicofficial

Како и не би, када је успешну каријеру, дугу готово пола века, градио искључиво на свом раскошном гласу и квалитетним песмама, које се и данас певају. Мада је хит сингл "Да волим другу, не могу", продат 1983. у тиражу од 600.000 примерака, Роквићева песма са највише прегледа на "Јутјубу" је "Ти за љубав ниси рођена" из 2001.

- Хтео бих да дочекам старост са унучићима, размишљам о мирном животу - изјавио је својевремено Маринко. - У нашем послу више не цветају руже, дошли су нови, млади певачи, интересантни дискотекама. Нема више финих сала и ресторана, али, боже мој, не напуштам певање. Имам много пријатеља, од обичних људи до политичара, али највећи пријатељ ми је моја породица.

Ипак, највише је волео када би му људи, тек када га упознају, рекли да је нормалан човек, а не уображен, како су мислили до тада. Естрадни уметник био је велики навијач Црвене звезде, и то је с поносом увек истицао. Заволео је црвено-беле још као дечак, а љубав се распламсала са доласком у Београд. Одлазио је на Звездине фудбалске и кошаркашке утакмице са црвено-белим шалом око врата.

Родитељи су му се бавили пољопривредом и у време његовог детињства тешко се живело. Помагао је родитељима у пољским радовима, а таленат за музику показивао је већ од пете године. Препознала га је, тек у првом разреду основне школе, учитељица. Она је имала грамофон, па је ђак првак Маринко, после школе, одлазио код ње кући и слушао севдалинке. Играо је фудбал, а жеља му је била да се бави певањем и буде фудбалер.

- Био сам одличан и врло добар ђак, али, понекад би ме понели несташлуци, па сам заборављао школу - сећао се Маринко детињства у Колунићу, три километра удаљеног од Босанског Петровца. - Батина сам добио ихахаха. И отац и мајка су били строги. Није ми било толико страшно да идем у школу, али сам једва чекао да одем у свет. Много сам волео хармонику и негде у петом разреду, отац ју је купио за мене и брата. Око ње је била отимачина између нас двојице, пала би и нека ћушка. Брат је више волео да свира кола, а ја песме. Једини смо у месту свирали и учествовали смо на приредбама у Дому културе. Били смо самоуки.

Роквић је сматрао да је био врстан хармоникаш, али није имао никог да га учи, да му правилно постави руку. По слуху је ишао по клавијатури, тражио тон по тон и тако склапао песму.

- Музика ми је од бога дар, али био сам у стању да по седам сати свирам и певам - признао је једном приликом. - Кад имаш вољу и жељу, није тешко. Хармонику имам и данас, праву, озбиљну, кад бих се мало позабавио, могао бих да конкуришем правим хармоникашима. Жељку Јоксимовићу не бих могао. С братом сам се свађао само око хармонике, иначе смо се увек лепо слагали и помагали.

Преломна година у његовој каријери била је 1977. када је добио понуду да учествује на фестивалу "Илиџа" у Сарајеву, са песмом "Момак весељак". Био је врло запажен. "Снегови бели опет веју" одјекнула је као велики хит, урадио је први албум и спотове, и то се вртело да га публика не заборави док је био у војсци. После војске снимио је песму "Да волим другу не могу" која га је винула међу велике звезде:

- Прву проверу те песме доживео сам у Паризу, пред 4.000 људи. Када сам је отпевао, сви су устали на ноге, а ја сам се најежио и уплашио. Тражили су да је отпевам још три пута. После су кренули албуми и турнеје, све до деведесетих година и проклетог рата.

Роквић после рата, у ком му је родна кућа у Колунићу била срушена до темеља, одбијао је да наступа у Сарајеву и Федерацији БиХ. Он није желео да тамо пева након погибије оца, током рата, иако је тамо одлазио из приватних разлога. Није се појавио у Сарајеву ни 2007. када је, заједно са сином Николом, требало да добије музичког Оскара.

Фото Instagram/marinkorokvicofficial

СИНОВИ НИСУ ХТЕЛИ ХАРМОНИКУ

ВЕЛИКАН наше народне музике Маринко Роквић се у једном интервјуу присетио како је синовима, тада седмогодишњем Николи и петогодишњем Марку, утрпао хармонике у руке и довео им професора:

- Муке моје и њихове, нису хтели ни да чују за хармонику. Био сам очајан, ја сам тако жудео за њом, а они је имају, па неће. Одустао сам у неко доба, али су научили ноте, нешто да свирају. Обојици сам говорио да буду поштени, коректни у опхођењу према другима, све оно што сам усвојио од својих родитеља. Поносан сам на похвале које добијам за њихово понашање.

ВЕНЧАЊЕ НА РОЂЕНДАН И СВЕТОГ САВУ

МЕДИЦИНСКУ сестру Славицу, која ће му постати супруга, Маринко је упознао када је важио за певача који има много девојака и још више обожаватељки:

- До 27. године нисам размишљао о женидби, било ми је лепо да путујем, имао сам доста новца. Био сам на гласу као плејбој који воли да прошета лепу девојку, али сам после војске почео да схватам да ми је у стану празно и хладно. Са Славицом сам се видео пет пута, шестог је дошла код мене, из Загреба у Београд. Био је јун 1984. а у јануару идуће године, на Светог Саву и на мој рођендан, нас двоје смо се венчали.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ЗАПАМТИЋУ ЈА ТЕБЕ! Новак Ђоковић шокирао многе у Риму (ВИДЕО)