СРЦЕ ПУНО КАДА НЕКОМ ПОМОГНЕМ: Јелена Максимовић, једина жена члан Ватрогасног батаљона у Краљеву

Г. Ћировић

24. 10. 2021. у 08:38

НАШ посао је пре свега хуманог карактера јер сама чињеница да спасавамо нечији живот или имовину, без обзира на тежину ситуације и интервенције, од непроцењивог је значаја. Бити у служби грађана и помагати људима у невољи за мене je био главни разлог и мотив опредељења за овај посао. Велика ми је част што сам део ове породице и што имам привилегију да сарађујем са изузетно професионалним колегама и дивним људима.

СРЦЕ ПУНО КАДА НЕКОМ ПОМОГНЕМ: Јелена Максимовић, једина жена члан Ватрогасног батаљона у Краљеву

Фото Г. Шљивић

Овако, у само неколико реченица, Јелена Максимовић (43), једина женска припадница Ватрогасно-спасилачког батаљона (ВСБ) у Краљеву, искрено и емотивно појашњава зашто се одлучила баш за овај позив.

- Срце ми је пуно када знам да некоме могу да помогнем. За мене је био велики изазов да постанем део ове јединице и то ми је пошло за руком 2014. године. Овде се не гасе само пожари, овде се спасавају имовина и животи и приликом елементарних непогода или саобраћајних несрећа. Адреналин је увек на највишем нивоу, а мотив никада не недостаје - прича Јелена. - Само што сам почела да радим, имала сам неку врсту "ватреног крштења" у незапамћеној поплави која је задесила краљевачки крај, односно територију коју покривамо. Тада смо сви, без изузетка, дали свој максимум уложили и више од 100 осто својих могућности и капацитета да помогнемо тамо где је то било потребно.

Као мајка троје деце, тринаестогодишњег и петогодишњег дечака и кћеркице која иде у четврти разред основне школе, ова храбра припадница краљевачког ВСБ своје професионалне и приватне обавезе успева да усклади уз огромну подршку породице и разумевање својих колега.

- Посао захтева да дам целу себе, али моја породица због тога не трпи. Успешно слажем те коцкице, уклапам их у свакодневни мозаик, уз огромну подршку супруга, такође запосленог у МУП, који ми је велики ослонац. Посебан однос сам изградила са колегама. Приче које сам раније слушала да су једна породица, спремни да једни другима увек изађу у сусрет, показале су се као истините. Као да сви дишемо истим плућима. Сваки проблем, бригу или срећу заједно делимо. Радила сам раније у још неким службама, али на овакав сјајан однос нисам наишла.

Фото Г. Шљивић

Према њеним речима, док се још уклапала у свој нови колектив поменуте 2014, тешко су јој пале потресне слике штете коју је изазвала поплава, а и касније је било пар сличних момената.

- Била сам сведок велике штете коју је причинила та елементарна непогода и тешко је све то тек тако заборавити, као и тадашњу евакуацију угрожених људи и организовање њиховог снабдевања. Веома тешко ми је било и када смо својевремено из пожара спасавали псе из краљевачког азила, а и приликом првих интервенција у саобраћајним несрећама - наглашава Максимовићева, додајући да се никада није покајала што се одлучила за овај позив.

- У обављању задатака веома је битна добра међусобна комуникација јер тимски рад захтева да много више времена проводимо са колегама него са својим породицама. Ту смо сви да помогнемо, када и где треба. Од шумског пожара, до бујичне поплаве. Већи мотив од тога, бар мени, није потребан. Зато је и задовољство веће после сваког успешно обављеног задатка и интервенције.

Фото Г. Шљивић

ПОХВАЛЕ КОЛЕГА

- БРЗО се Јелена уклопила у наш колектив, ту није било никаквих проблема - причају њене колеге не штедећи похвале. - Никада није тражила неку врсту поштеде, већ је равноправно учествовала са нама у постављеним задацима. Женских припадника у ватрогасно-спасилачким јединицама нема много, највише их је у Београду, мало их је по унутрашњости. Наша колегиница Јелена једна је од њих, једна је од нас!

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)