ДОБАР ЖИВОТ И ОД ЊИВЕ: Породица Малагић великим радом и трудом проширила дедовину у Хисарџику

Ален Ровчанин

26. 09. 2021. у 08:12

У ХИСАРЏИКУ ти рађа свака њива и може да се живи од пољопривреде - каже Фахрудин Малагић, док објашњава разлоге свог повратка на дедовину. После завршеног металостругарског заната није могао да нађе запослење у струци, "а и како бих", каже овај 44-годишњак, "кад је привреда била у колапсу".

ДОБАР ЖИВОТ И ОД ЊИВЕ: Породица Малагић великим радом и трудом проширила дедовину у Хисарџику

Фахрудин са оцем Идризом и супругом Едином / Фото А.Ровчанин

Једну сезону радио је као продавац на градској пијаци, једну обављао шумске послове код приватника, а онда се вратио у Хисарџик да помогне ђеду и баки. И остао!

Од незапосленог металостругара, Фахрудин се, мало по мало, "преквалификовао" у воћара, повртара, малинара, сточара. Оженио се и добио двоје деце. После ко зна колико година, први је у селу који се одлучио да купи суседно имање, тако да се данас газдинство простире на шест хектара. Вредним радом и штедљивим односом према стеченом набавио је потребну пољопривредну механизацију. Пријављивао се на све конкурсе за субвенције, али никад ништа није добио.

- И странке су давале, а добијали су они који се не баве пољопривредом па су ту механизацију после препродавали. Нисам од оних који мољакају и вуку за рукав. Ако може, може, ако не може покушаћу радом да створим. И добро је - каже Фахрудин, док се у летњиковцу крај куће сладимо колачима које нам сервира супруга Едина и уживамо у погледу на стари град Милешевац и џамију подно његових зидина.

Акценат којим нам се обратила ова енергична и окретна домаћица открио нам је да је из сјеничког краја.

- Кад сам пошла за Фахрудина, каже он: Хоћемо ли у Сарџик? Ја му одговорим да горе немамо шта да тражимо са једном кравом. Код нас у Сјеници просјаци држе једну краву - присећа се кроз смех Едина и додаје да од тад има преко десет година неплаћеног стажа у Хисарџику. А плаћеног седам и по из сјеничке текстилне.

Додаје да овде, ипак, "ради за себе" и да је живот на селу упола јефтинији јер сву своју храну имаш и све је здраво. Каже и да су паре да се зараде и да се троше, само "ником није динар пред врата".

- Кад сам дошла овде, кажем Фахрудину, хајмо у клеку. Чула сам да је скупа. Одемо у планину и донесемо пет џакова. Вели он сутра: "Жено, хоћемо ли опет?" - прича Едина.

Малагићи данас имају четири краве. Највише у селу. Некад није било куће, сећа се Фахрудинов отац Идриз, да није имала стоке, буша краве, волове и коње.

- Да су путеви бољи пунија би села била. Овако, имања су запуштена и зарасла - каже Идриз, некадашњи радник "ФАП Ливнице", а данас виталан и окретан пензионер. Велика помоћ сину и снахи.

Хисарџик је надалеко чувен по кестену. Ускоро ће и "берба", па питамо Идриза какав је род ћестена, како за ову коштуњаву воћку кажу мештани. "Биће", каже, ал памти и боље године кад се од њега могла добра пара узети:

- Нешто их убија. Недавно је овај крај обилазио неки шумарски стручњак из Београда, па га народ питао што се кестен суши. Вели, стабла потрефио рак, а ми то зовемо шарка, па се од врха на ниже суше. А некад га је било их-ха-ха...

Као и сва сеоска домаћинства и Малагићи за себе гаје поврће. Прошле године му се, кроз шалу каже Фахрудин, "омакло" па је са 70 кила семена, добио преко тону кромпира, али цена била 20 динара па није имао рачуна да троши енергију на продају. Више од пола поделио, нешто оставио за себе, а остало кравама. Ове године ни близу.

Фахрудин Малагић на свом имању / Фото А.Ровчанин

Имају и пчеле, за шта је опет заслужна предузимљива Едина.

- Шура се тим послом озбиљно бави. У Сјеници држи преко 200 кошница. Добили смо на поклон две. Временом је супруга проширила на осам ројева. Ја више волим ситу од меда. Штета што је ове године јабука слабо родила па неће бити сите - каже Фахрудин који је лане направио више од 200 килограма овог густог напитка.

Фахрудинов малињак има пет хиљада биљака око којих, до бербе, углавном сам води рачуна.

- Имам још хиљаду и по младица на имању које сам купио. До њега сам пробио, преко два потока, 300 метара пута. Оне ће стићи за бербу догодине. Ништа ово не би могло да немам вредну жену и децу, и да ми отац не прискочи. Стигнем све физички да урадим, ал кад дође берба, док ја напуним једну гајбу, Едина и ћерка ми Елма одложе по две. Ово не може свако да ради. Овде је земља смоница, тешка.

ШКОЛОВАЊЕ

ЖЕЉА Фахрудина је и да деца наставе са школовањем. Одлична Емина ће од следеће године највероватније у гимназију, а после, нада се Фахрудин, и на факултет. То се очекује и од годину дана млађег Енеса.

Идриз Малагић у штали / Фото А.Ровчанин

ИНОВАЦИЈЕ

ФАХРУДИН нам открива и један мали пољопривредни експеримент, да не буде да само супруга уноси иновације. Жућкасти плод величине фудбалске лопте, наизглед личи на осредњу тикву. Али - није.

- Хисарџик ти је познат по воћу. Крушкама дервишицама, такишама, будалама, јабукама бећамлијама, арапкама, попадијама. Можда ће једног дана бити и по дињама - смеје се Фахрудин.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)