СПАСИТЕЉ ТУЂИХ ЖИВОТА: Писац Никола Пачариз давалац крви и освајач врхова Балкана

ОНИ су стварни и свима свакодневно видљиви, а мало познати људи у сенци, без икаквог значења овог појма наспрам којекаквих тајних моћника "људи у сенци" на српској земљи.

Пачариз (десно) на Ртњу

Тихи, скромни, без имало самохвале, добровољни даваоци крви, без чије најдрагоценије течности животи хиљада болесника, који су висили о концу, никада не би били спасени. За њих, чак и за рекордере у добровољном давању крви, ретко знају и медији. Јер су ови хероји, несебични спаситељи туђих, себи незнаних живота, ненаметљиви широј јавности. Њих одлично знају само болничка одељења трансфузије у градовима где живе. Често их по томе не знају ни комшије у улицама где живе...

- Досада сам добровољно крв дао 93 пута, и то заиста не сматрам никаквим подвигом. Једва чекам да је, по закону и медицинским прописима, дам стоти јубиларни пут! И то у Горњем Милановцу. Крв редовно дајем четири пута годишње у Косовској Митровици и Милановцу. Овако: први пут у фебруару, никада не пропуштам 11. мај Дан добровољног давалаштва крви, па у септембру и децембру. Не рачунајући то, по хитним потребама, за спас било чијег живота, кад год ме позову из било ког Одељења трансфузије, увек се одазовем. Верујте већини искрених даваоца крви, па и мени, на реч: неизрецив је тај осећај, кад уобичајено даш крв, а нарочито ако сазнаш да си неком спасао живот. Као да ти падне неки терет са душе, као да си се пред Богом Свевишњим спасао - скромно прича Никола Пачариз (62).

НАШ саговорник, не само по давању крви познати хуманиста, годинама је професор српског језика и књижевности у ОШ "Бранко Радичевић" у завичајној Косовској Митровици, која има 900 ђака. Са рудничко-таковским крајем деценијама има нераскидиву везу.

- Радио сам као професор у основним школама у Брезни и Угриновцима. Укупно седам година. Млађа ћерка ми је рођена у Горњем Милановцу, срећна принова која ме је чекала са мог повратка са ратишта у Источној Славонији, где сам био мобилисан два и по месеца. Године 1999. пре НАТО агресије, фамилија и ја враћамо се у Косовску Митровицу. И, све то ново зло тамо смо преживели. Милановац је град наших лепих успомена, повремено живимо и у њему. Управо зато, желим да стоти, јубиларни пут крв дам баш у Милановцу! Па, да доживим још многа давања крви, у оба града, или где год затреба! - искрено жели Пачариз.

Пачариз током једног од давања крви

И ЛАНЕ, у жижи пандемије вируса корона, четири пута је добровољно давао крв, коме год је требало, уз све мере у одељењима трансфузије.

- И ако, не дај боже, ова пандемија потраје, даваћу крв стално! Иако од почетка пандемије, нажалост, има мање давалаца. Упозорите јавност - давање мало своје крви другима угроженима уопште није штетно за свој организам - једино је што нас Никола Пачариз моли да објавимо.

ПОЗНАТИ планинар Никола Пачариз освојио је, пењући се и на најопасније начине, скоро све врхове Балкана. О томе сведоче планинарски записи и фото-албуми.

- После још давања крви, само да спласне пандемија, гледаћу део Европе са Монблана и тешко доступних врхова у Швајцарској - најављује наш саговорник.

"РЕКОРДЕРИ" У МИТРОВИЦИ

- ПО званичним подацима, у Косовској Митровици "рекордер" по давању крви, мада ми то тако не зовемо, био је сада нажалост упокојени 71-годишњак, који је дао је крв 140 пута. Сада је, услед његове смрти од ковида 19, име моје маленкости прво је на тој листи - вели Пачариз.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације