ДАН КАДА ЈЕ ЂОРЂЕ СТРАТИМИРОВИЋ ПОСТАО ВОЖД: Обележена 173. годишњица српске победе у Сремским Карловцима

Ј. С.

12. 06. 2021. у 18:36

У ПРИСУСТВУ градских званичника и потомака најистакнутијих Срба који су 12. јуна 1848.године под вођством генерала Ђорђа Стратимировића извојевaли одлучујућу победу над мађарском војском, у Сремским Карловцима је данас приређена мала свечаност.

ДАН КАДА ЈЕ ЂОРЂЕ СТРАТИМИРОВИЋ ПОСТАО ВОЖД: Обележена 173. годишњица српске победе у Сремским Карловцима

Фото: Приватна архива

Полагању цвећа и венаца присуствовали су : потпредседник скупштине Општине Сремских Карловаца мр Стефан Димитрије Димић, Управник Архива Сану у Сремским Карловцима др Жарко Димић, праунук Генерала Ђорђа Стратимировића, потомак народног капетана Теодора Боснића, Џон Боснић, директор Културног центра "Карловачка уметничка радионица" мр Мирко Димић и многи други.

Ово је наставак пројекта " Култура сећања и култура памћења" коју је започео Културни центар "Карловачка уметничка радионица" као битан сегмент културне коте "Нови Сад Европска Престоница културе".

Фото: Приватна архива

Подсетимо - на данашњи дан 12.јуна. 1848. одиграла се битка за Сремске Карловце у којој је месец дана после проглашења Српске Војводовине српски народ на челу са Ђорђем Стратимировићем извојевао прву и одлучујућу победу над мађарском војском која је у јутарњим сатима, одлично наоружана укључујући и топове, жестоко напала Сремске Карловце.

За напад на Сремске Карловце мађарска влада и генерал Јанош Храбовски одабрали су 12. јун, први дан хришћанског празника Духови, када се прославља силазак Светог духа на апостоле у Јерусалиму, 50 дана после Христовог васкрсења.

Топови Храбовског загрмели су у шест сати изјутра изнад карловачке вароши, у којој је тих дана ионако мало ко имао сна и спокоја у ишчекивању неизбежног српско-мађарског рата, који ће за за Србе, али и за Мађаре, променити ток историје у револуционарној 1848. години.

Искусни ратник Храбовски (71), у напад са Петроварадинске тврђаве, повео је добро наоружану регименту "Дом Мигуел", бројну пешадију, артиљерију и ескадрон коњице. Битка се водила код ћуприје на Пивари, а систем ровова протезао се према Буковцу.

Одбраном Карловаца командовао је готово троструко млађи и неискусни Ђорђе Стратимировић (26). Имао је на располагању знатно слабије опремљену и припремљену војску - поприлично недисциплинован "сремски провинцијални батаљон", али и две компаније наоружаних домобранаца, као и близу 200 граничара Варадинске пуковније на челу с неколико подофицира пребеглих на српску страну. Српски командант имао је у својим редовима одред Србијанаца, међу којима је био и Црногорац Вуло Вујадиновић, као и мањи број ненаоружаних Бачвана.

Према ратном извештају који у својој књизи "Српска Војводовина - Битка за Карловце 12. јун 1848" наводи историчар др Жарко Димић, оружје којим је војска Српске Војводовине располагала састојало се од пушака (две врсте: "шоце" на кремен и перкусион пушке, тзв. каписларе), сабљи, копаља, пиштоља и топова.

Пoједини одреди били су наоружани пушкама разних врста, које су биле сакупљене од људи по целој Војводини. Добровољци из Србије били су наоружани пушкама, пиштољима и јатаганима. Граничари су имали пушке са бајонетом релативно кратког домета - од 80 до 200 метара. Већи део војничких пушака нађен је у тителском арсеналу, а одређени број заплењен је од регименте пука у Сремској Митровици, Панчеву и Рачи.

Народ и народна војска су се брзо организовали под командом генерала Ђорђа Стратимировића и поразили нападаче. Поражена мађарска војска, оставивши мртве иза себе повукла се иза зидина Петроварадинске тврђаве.

После те блиставе победе Ђорђа Стратимировића српски народ прогласио је за вожда.

На овај историјски догађај ,на улазу у Сремске Карловце, данас подсећа само један крст. Спомен обележје још увек није подигнуто.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)