ПОБЕДА ПРИПАДА НАЈИСТРАЈНИЈИМА: Како је Новак Ђоковић исписао историју и ушао у вечност (14)

Завршило се велико финале, новинарска стрка тек почиње. Хватају се изјаве с терена, лове фотографије, пишу извештаји, гледа на сат када ће бити Новакова конференција за медије и колико ће времена остати до затварања штампаних издања. Треба све то лепо и на брзину упаковати, да остане за вечност.

Фото: Горан Чворовић

После церемоније доделе пехара, и слања основног извештаја који се рађао током меча, одлучујем да, по старом добром обичају, кренем до играчког клуба на северној страни "Шатријеа", надајући се да ће ту, по лепом обичају, Новакова породица и пријатељи прославити велики догађај. Завирујем преко бршљена, али их не видим.

Тумарам неко време уздуж и попреко, надајући се да ћу их ипак приметити. Адреналин расте, време пролази. Уто, из правца клуба појављује се Новаков стриц Горан. Радо пристаје на изјаву.

- Више нема говора о томе да ли је најбољи или није. Сада је нормалним људима све јасно – каже нам срећни стриц.

Сада је све лакше. Изашао је на тренутак, а по повратку ће ми помоћи да уђем на славље. А унутра, шампањац и песма.

- Коси отац, косим ја, косили смо обадва! –  пева тата Срђан, а остали га прате, и истовремено нуди чашу шампањца, да наздравимо, за велики успех.

Мајка Дијана пресрећна. Како и не би. Падају честитке. Дошао је, каже, Новак у Париз да испише историју и то је урадио. Ноћ пре тога предосећала је тријумф. А мајчино срце не греши.

Изнад бршљена, горе, на платоу испред стадиона, српски навијачи из целе Европе шире заставе и настављају с песмом.

Време за славље је кратко, јер ће Новак већ за пола сата доћи на конференцију за медије. А тамо се појављује са целом породицом, супругом Јеленом, кћерком Таром и сином Стефаном. Да сви заједно поделе радост с извештачима. Атмосфера, наравно, ведра и победничка.

Потрајала је конференција дуже од пола сата, а Новак се у једном тренутку окренуо ка деци и тражио потврду да ли се добро изразио. Стефан је мудро климнуо главом, а после тога, успут, добацио тати и да га случајно не заборави! Смех се проломио салом.

Пре одласка, уследило је обавезно сликање са српским новинарима, уз велики Пехар мускетара. Такве ствари остају у вечном албуму.

Сад је све то требало срочити у нове извештаје, све оно што је Новак рекао, прославу, приче о навијачима. За то време, Срђан, Дијана и Горан планирају да са пријатељима оду на Монмартр. Креће ко зна која по реду новинарска трка с временом. Кад су извештаји готови, поноћ се већ надвила над Паризом.

Нема много дилеме. Правац Монмартр, па шта буде. А тамо, на чувеном сликарском Тргу Тертр, за дугачким низом столова, весео, слављенички штимунг, уз звуке српске хармонике. Нови загрљаји, још једна чаша шампањца. Историја почиње од овог тренутка.

"Победа припада најистрајнијима", исписано је с обе стране на трибинама "Шатријеа". То је чувена изрека војсковође Наполеона, коју је као свој мото преузео пилот Ролан Гарос, по коме цео комплекс носи име. Има ли бољег места за обарање рекорда?

Али, Новак се ту не зауставља.

- Нема времена за превелико славље, уколико желиш да се кандидујеш за нову титулу на гренд слему. А ја то желим – најављује.

Вимблдон је ту, иза угла.

(Крај)

БОНУС САДРЖАЈ

Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.

Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације