НОВАКОВ ПОХОД НА "СВЕТИ" ПЕХАР: Ђоковић шест пута најбољи на Вимблдону

Ђорђе Самоиловић

27. 06. 2022. у 08:00

НИЈЕ Новак Ђоковић без разлога правио од картона баш вимблдонски пехар, када је био мали. Трофеј на чијем врху стоји ананас, сан је већине дечака и девојчица који узму рекет у руке први пут у животу, али привилегија је само малог броја да га подигну. И ове године, као и у претходним сезонама, српски тенисер ће на светом парчету лондонске земље (од 27. јуна до 9. јула) покушати да се домогне тог трофеја, о којем је сањао као голобради клинац, тренирајући са Јеленом Генчић.

НОВАКОВ ПОХОД НА СВЕТИ ПЕХАР: Ђоковић шест пута најбољи на Вимблдону

Фото: АП

Лане је покоравањем Лондона постигао највећи успех у каријери - освојио је 20. гренд слем круну и шесту укупно у престоници Енглеске. Ипак, од тада ствари нису ишле по плану актуелног трећег рекета планете. Пропустио је велику шансу да се у Њујорку домогне 21. круне и постане апсолутни рекордер. Потом је уследио добро познати фијаско у Аустралији, па онда и пораз од Рафаела Надала у четвртфиналу Ролан Гароса. И док је Новак трепнуо, Шпанац је стигао на два корака предности у тој вечној трци за гренд слем крунама (22:20).

Овогодишње издање Вимблдона биће добра прилика да Новак поново ухвати прикључак за Надалом и врати се на један трофеј заостатка. Ђоковић важи за првог фаворита на трећем слему ове сезоне, а пре него што почну дневна дешавања у Лондону, занимљиво је присетити се опсежне историје овог турнира, за који се са разлогом каже да је најпрестижнији у белом спорту.

Све је почело 1887. године, када је у приватном The All England Lawn Tennis and Croquet клубу започета традиција, која се одржала и до дан-данас. Правила која су написана крајем претпрошлог века остала су иста до данас уз одређене промене, које су биле неопходне услед самог развитка тениса. Први шампион Вимблдона био је Спенсер Гор, који је у финалу савладао Вилијама Маршала (6:1, 6:2, 6:4) пред око 200 гледалаца, а улазнице су коштале један шилинг. Данас, када бисмо то превели у актуелну валуту, за тај новац вероватно не би могли да добију чашу воде. Тек седам година касније, челници "Ол Ингланд клуба" дозволили су учешће и припадницама нежнијег пола, а прва шампионка Вимблдона била је Мод Вотсон.

Фото: АП

 

Све до 1905. Британци су газдовали овим турниром, али је у тој сезони Американка Меј Сатон постала први интернационални учесник који је успео да подигне пехар. Две године касније, у мушкој конкуренцији то чини чувени Аустралијанац Норман Брукс, који прекида доминацију домаћих играча, али само накратко. Артур Гор потом осваја два трофеја узастопно, али онда почиње страховлада Аустралијанаца, оличена у шест узастопних круна "кенгура". Четири у низу Ентонија Вилдинга, па онда по једна Нормана Брукса и Џералда Патерсона. Американац Бил Тилден потом узима две заредом, па онда исто чини поменути Патерсон после чега на сцену ступају Французи. Анри Лакост, Жан Боротра и Анри Коше представљају гро шампиона током двадесетих година прошлог века, а вредно је и напоменути да је у току Првог светског рата направљена пауза од четири године, а исто је поновљено касније и током Другог светског рата.

БОЈКОТ ЗБОГ ПИЛИЋА

НИКОЛА Пилић је био главни разлог бојкота тенисера на Вимблдону 1973. године. Те године Југословенски тениски савез, уз образложење да је Пилић одбио да игра за репрезентацију у Дејвис купу, одлучио је да га суспендује са свих такмичења, што су челници АТП прихватили, па је Пилићу било забрањено да наступа широм света. Када се то сазнало, чак 81. тенисер је одлучио да прескочи Вимблдон из солидарности са чувеним асом, па је на крају титулу подигао Јан Кодеш.

- До трећег кола стигла су двојица Енглеза, који нису знали ни да играју тенис. И Кодеш би отказао турнир, али није смео, долазио је из Чехословачке, а она је као и остале социјалистичке земље, била солидарна са Југославијом. Британац Роџер Тејлор (стигао до полуфинала) наступио је само због тога, јер је мислио да ће освојити турнир. После ми се извињавао због тога - присетио се једном приликом легендарни Шјор Ники.

Само у та два периода Вимблдон се није играо, да би потом тек вирус корона у 2020. успео да заустави скакање лоптице на милиметарски подшишаној трави. Такође, после Првог светског рата, како је популарност турнира расла, тако су и захтеви постајали све већи, па је 1922. саграђен нови терен са капацитетом гледалишта од 14.000 столица на Черч роуду, месту где се и даље налази. Пет година касније уведен је систем жребања на освову пласмана, претечи оног данашњег.

Британци се радо сећају и првих година у трећој декади 20. века, када је Фред Пери успео да веже три узастопне титуле намењене освајачу Вимблдона. Све до 2013. и Ендија Мареја, ниједан домаћин тенисер није успевао да подигне круну. Након петогодишње паузе због рата који је беснео на тлу Европе, Вимблдон је 1946. поново отворио своје капије играчима и посетиоцима, а Италијан Петра је први који је подигао пехар у постратном периоду, док су касније Американци и Аустралијанци наставили тамо где су стали уочи почетка сукоба на Старом континенту. Током шездесетих година 20. века, на сцену је дошла чувена "Ракета" Род Лејвер, који је за десет година четири пута крунисан у Лондону, а једини који је успевао да љубитељима "белог" спорта донесе узбуђење, не рачунајући Аустралијанца и остале Американце, био је чувени Маноло Сантана, који је недавно преминуо.

ТРАВА НЕ ПРЕКО 8 МИЛИМЕТАРА

ЈЕДАН од симбола Вимблдона је препознатљива зелена трава, која избледи тек у завршници самог такмичења. Откако је овај турнир основан, игра се на истој подлози, по чему је јединствен у свету тениса. Услед брзине зеленог тепиха, мечеви белог спорта важе за најатрактивније, управо у Лондону. Што се тиче саме траве, она не сме прећи висину од осам милиметара, па се због тога свакога дана људи задужени за одржавање терена могу видети како косе покривач и спремају траву за мечеве који долазе. Сваке године посеје се више од девет тона семена траве.

Све до 1967, на Вимблдону, али и на осталим турнирима, играли су аматери, да би дозволу Асоцијације тениских професионалаца (АТП) добили играчи из свих категорија. Први шампион Вимблдона у такозваној опен ери, били су Били Џин Кинг у женској и Род Лејвер у мушкој конкуренцији. Такође, са развојем авио- саобраћаја све више играча и играчица у својим календарима означавало је Вимблдон као приоритет. Тешко да постоји тенисер или тенисерка који желе да пропусте Вимблдон. Једноставно, престижни позив из Лондона је онај на који се јављате на прво звоно.

Већ током седамдесетих година 20. века, на листи шампиона полако се појављују и имена позната данашњим љубитељима тениса. Стен Смит, Џими Конорс, Артур Еш, па онда и легендарни Бјерн Борг, који пет пута седа на трон "Ол Ингланд клуба" и постаје први у историји са толиким бројем освојених круна, а за вечно памћење остаће његови окршаји са Џоном Мекинроом. Управо Мекинро и Џими Конорс заустављају Швеђанинов невероватни низ, да би 1985. Борис Бекер направио једну од највећих тениских сензација свих времена. Појавио се Немац као гром из ведра неба, са 17 навршених година бацао је сјај свог талента на све стране. А онда, крешендо у Лондону и победа у финалу над Кевином Кареном. Одмах потом и друга узастопно. Све је било као у сну... Ко би могао да помисли да ће исти тај Немац, тршаве плаве косе и невероватног талента, на неколико километара од места одакле се винуо у звезде светског спорта. скоро 40 година касније издржавати затворску казну, а да ће му пехар који је волео више од свега у животу завршити на некој аукцији, да се покрију Бекерови дугови.

FOTO: EPA

 

Велике битке у тим годинама водили су Бекер и Штефан Едберг у Лондону, њихово ривалство било је мамац за публику, ТВ преносе, новац и све остало што популарност доноси. А ње је било напретек, Вимблдону је и у претходним деценијама наденута етикета нечег што није само гренд слем и тек тамо неки турнир.

НИШТА НЕ ПРОЛАЗИ ПОРЕД РУФУСА

МОЖДА би људи из Србије који имају проблема са голубовима могли да се консултују са челницима Вимблдона како решити проблем са тим птицама. Јер, почетком 21. века, организатори трећег годишњег гренд слема досетили су се да би летећем "непријатељу" требало да одговоре позивањем војника, који је у могућности да одговори на задатак. Тај војник Вимблдона је соко звани Руфус, који сваког дана у пет ујутру полеће у своју мисију надлетања терена и растеривања голубова и врабаца, који би да се гнезде на оближњим зградама или теренима. Без примене насиља, Руфус самоуверено лети изнад терена и омогућава играчима и публици да безбрижно обављају своје послове, без страха од голубова.

Карактеристична ствар за Вимблдон је чувени соко Руфус, који је задужен да растерује голубове са лондонских терена, који често представљају проблем тенисерима. Он се налази изнад терена и поред њега не сме ни мува да пролети.

Деведесете године 20. века припале су Питу Сампрасу, који у два одвојена периода стиже до седам титула, рекорда који се одржао и до овог момента, достигнућа до којег је стигао, а касније и престигао Роџер Федерер. Американац ниједном није поражен у мечу за пехар Вимблдона, постао је и љубимац публике која је обожавала његов освежавајући стил игре.

Крај Сампрасове доминације означио је поход на трофеј Горана Иванишевића, Новаковог данашњег тренера. Популарни Зец те 2001. године добио је специјалну позивницу за учешће на Вимблдону, а седам мечева касније, стајао је на централном терену са пехаром у рукама. Савладавши Патрика Рафтера у финалу (3:2), скројио је једно од највећих изненађења у Лондону свих времена. Претходно је губио финала од Агасија, па од Сампраса два пута. Ипак, четврта је била срећа. А није ни требало да учествује, пошто је био 125. играч света. Ипак, судбина је хтела да се Горан, када то нико није очекивао, издигне изнад свих очекивања и утисне своје има у историјске књиге "белог" спорта.

ФОТО: Тањуг

 

- Кад ме питају како сам освојио Вимблдон, кажем немам појма. Нисам га освојио 1992. и 1998, кад сам био на врхунцу, а јесам 2001. кад нисам тако добро играо. Ваљда је тако требало да буде. Као да је неко други то сложио, а ја само стајао на терену. Тако је било записано - рекао је једном приликом за Би-Би-Си на српском Иванишевић.

Уследило је и модерно доба, односно долазак на велику сцену једног од чланова такозване велике тројке. Роџер Федерер и његов лепршави стил, оличен у једноручном бекхенду, уз манире енглеског лорда. Све је било као "нацртано" тако да лондонска публика добије свог новог миљеника. И добила га је, Роџер је на сваки усклик и аплауз узвраћао савршено прецизним форхендом, који би се прилепио уз окречену линију на зеленом тепиху. Пет узастопних титула сврстало га је међу највеће који су икада крочили на централни терен "Ол Ингланд клуба".

АНАНАС СИМБОЛ ПРЕСТИЖА

НЕКАКО изгледа неприродно да се у месту које симболизује Британију, а Вимблдон то свакако јесте, додељује пехар са ананасом на врху. Ово тропско воће, наизглед нема никакве везе са Острвом. Међутим, током 17. и 18. века, ананас је био веома скуп. У тадашњој Енглеској, појава ананаса на пијацама била је ређа од Халејеве комете. Самим тим сматрало се да ко на слављеничкој трпези има ту воћку, има и много новца, престиж, углед и све остало што Британци воле. Повезивањем два и два, односно доласком до закључка да је ананас некада био симбол престижа, није ни чудно зашто је завршио на трофеју најцењенијег турнира на тениском календару.

Роџеров низ стаје 2008. када се на трон пење Рафаел Надал у оном легендарном финалу, једном од најбољих, ако и не и најбољем тениском мечу свих времена. После скоро пет сати, подељених у два дана, Надал је постао први Шпанац још од Манола Сантане, који је освојио Вимблдон. "Монопол" Надала и Федерера прекида Новак Ђоковић, који 2011. остварује свој највећи сан. Победом у финалу над Надалом, Новак је коначно могао да окуси ту свету траву Лондона, а та победа означила је и да ће постати први рекет света.

- Вимблдон је био турнир снова за мене. Као дете сам се први пут упознао са тенисом, то је била 1992. године, Сампрас је играо финале. Он ми је постао инспирација као играч. Снови су се остварили 2011. године - да будем први на свету, да окусим вимблдонску траву, да се вратим у Србију и прославим са својим народом. То се једном доживи - истакао је Новак једном приликом.

Фото: АП

 

Другу деценију 21. века на Вимблдону обележио је управо Ђоковић, који је шест пута освајао такмичење, као и Енди Мареј, који је осветлао образ британског тениса 2013. и 2016. Новаку је Вимблдон 2018. послужио као одскочна даска за повратак у врх светског тениса, када је освајањем пехара са ананасом на врху најавио да је повреда лакта прошлост. Годину дана касније, одиграо је епско финале са Федерером у пет сетова, када је против публике и свих очекивања успео да савлада легендарног Швајцарца. Тај меч обележио је и потез Роџерове маме, која је прве две меч лопте већ кренула да слави, али Новак је имао другачије планове, а све остало је историја.

Наредна година, као што је речено, била је она у којој се тенис није малтене ни играо, с тим да је Вимблдон био једини турнир у том тренутку који није изгубио новац услед налета вируса корона. Будући да је светом у првом делу 21. века, највише у Африци, владала епидемија еболе, челници "Ол Ингланд клуба" осигурали су се против било какве пандемије и на крају исплатом полисе осигурања покрили све губитке.

ОД ОСНИВАЊА СВИ У БЕЛОМ

МНОГА правила која су била на снази у години освајања лондонског гренд слема 1877. до дан данас су се одржала. Једно од њих је и то што сви који учествују морају да буду у белом. Неки историјски извори кажу и да је баш због Вимблдона, тенис добио надимак који је данас у широкој употреби - бели спорт. Такође, дуги низ година, користиле су и се беле лоптице, све до 1972. када су уведене зелене. То је учињено најпре због појаве телевизора у боји, па је контраст одговарао гледаоцу.

Последње издање освојио је Ђоковић, чини се никад лакше. У финалу је наспрам себе имао Матеа Беретинија, којег је рутински срушио у четири сета.

Ове године, Новак је опет први на којег се мисли када се гледа ка пехару. С тим да је наш ас ове године проживео што није ниједне. Малтретирања са вакциналним условима, па мистериозни вирус значајно су му пореметили планове. Међутим, када год је Новаку био потребан импулс самопоуздања који ће га вратити у живот, Вимблдон био тај. Да ли ће и ове године? Остаје да се види у наредне две недеље, када ће све очи тениског света бити упрте у милиметарски поткресану траву и момке и девојке у белом који ће се надметати за вечну славу, престиж и новац. Не и бодове додуше, јер је због свих дешавања у Украјини руским тенисерима забрањено да се такмиче. На то је АТП узвратио контрамером и одузимањем рангирних поена. Талас политике у спорту није заобишао ни Вимблдон. У наредне две недеље видеће се и да ли ће то утицати на саме такмичаре, као и на све оно што окружује овај престижни турнир, због чега је препознатљив и онима који крајичком ока баце поглед на спорт када мењају канале на телевизору.

ФОТО: Принтскрин/Јутјуб/Федал Тенис ТВ

 

НЕМА ВИШЕ "МИДЛ САНДЕЈА"

ЈЕДНА од дугогодишњих традиција која ће нестати на овогодишњем Вимблдону је та по којој се у недељу, седам дана након отварања такмичења, тачно на половини турнира, не игра. То је до ове године био случај само у Лондону, а иако многи мисле да у свему томе има неког сујеверја и симболике, разлог је заправо потпуно другачији. Наиме, пошто се травнати терени лондонског слема много троше, људи задужени за бригу о њима тог дана их "регенеришу и обнављају у мери да је на њима поново могуће играње без икаквих проблема. Међутим, ове године неће бити "мидл сандеја", као ни "маничног понедељка", како се називао сутрашњи дан услед крцатог распореда. У неколико година, организатори Вимблдона су дозвољавали да се игра, пошто је киша у првој недељи толико пореметила распоред, да је једноставно било немогуће оставити недељу неискоришћеном.

ШАМПАЊАЦ И ЈАГОДЕ СА ШЛАГОМ

СИНОНИМ за Вимблдон су свакако и јагоде са шлагом, које се обично сервирају уз шампањац. Током 14 дана колико траје овај гренд слем, прода се око 30 тона јагода, што је негде око 150.000 порција. Сваког јутра, свеже из воћњака грофовије Кент, јагоде стижу пред врата клуба око 5 ујутру, како би биле свеже за све посетиоце. Без шлага не иду никако, а неке процене кажу да се сваке године умути око 8.000 литара овог слатког крема. Шампањац "лансон" је такође неизоставан део декора, а статистика каже да се само у комплексу "Ол Ингланд клуба" за време трајања Вимблдона отвори око 30.000 хиљада флаша пенушавог напитка. Уз "пимс", алкохолно пиће базирано на џину и лимуну, те четири ствари чине неизоставан трошак свих посетилаца.

ПОВРАТАК СЕРЕНЕ, ИГА ЦИЉА ТИТУЛУ 

НА овогодишњем издању женског дела турнира у појединачној конуренцији, највише шанси за титулу, дају се Иги Швјонтек. Сјајна Пољакиња од почетка године доминира на ВТА туру, с тим да је шљака њено царство, недавно је освојила Ролан Гарос.

У Лондону, у два наврата, најдаље је отишла до четвртог кола али ове године чини се да је спремна да гура скроз до краја и прве круне на терену "Ол Ингланд клуба". Овогодишње издање Вимблдона обележиће и повратак Серене Вилијамс на терен после дуже паузе, будући да су организатори трећег гренд слема у сезони одлучили да седмострукој шампионки упуте специјалну позивницу.

НАЈВИШЕ ТИТУЛА

ТЕНИСЕРИ

Роџер Федерер 8

Пит Сампрас 7

Новак Ђоковић 6

Бјорн Борг 5

Џон Мекинро 3

Борис Бекер 3

ТЕНИСЕРКЕ

Мартина Навратилова 9

Штефи Граф 7

Серена Вилијамс 7

Венус Вилијамс 5

Били Џин Кинг 4

Крис Еверт 3

*Само Опен ера

ЗАНИМЉИВОСТИ

о Вимблдон је најстарији тениски турнир на свету, прво издање било је 1877. године

о Чак 54.000 лоптица потроши се за две недеље.

о Победници не добијају прави пехар, већ реплике у трајно власништво, док се оригнал чува у музеју.

о Панои са рекламама нису дозвољени ни на једном терену.

о У историји Вимблдона, само девет пута није било никаквих прекида због падавина (1922, 1931, 1976, 1977, 1993, 1995, 2009, 2010. и 2019)

о У женској конкуренцији најмлађа победница Вимблдона у опен ери је Марија Шарапова са 17 година и 75 дана 2004. када је у финалу савладала Серену Вилијамс (6:1, 6:4)

о У мушкој конкуренцији најмлађи победник Вимблдона у опен ери је Борис Бекер са 17 година и 228 дана 1985. када је у финалу савладао Кевина Карена (6:3, 6:7, 7:6, 6:4).

о Најдужи одигран меч између Џона Изнера и Николаса Мауа трајао је три дана, а играчи су на терену провели 11 сати и 5 минута. Американац је победио резултатом 3:2 (6:4, 3:6, 6:7, 7:6, 70:68).

о Највише титула у мушкој конкуренцији има Роџер Федерер - осам.

о Највише титула у женској конкуренцији има Мартина Навратилова - девет.

о Само два пута су у мушкој конкуренцији побеђивали они који нису били носиоци - Борис Бекер 1985. и Горан Иванишевић 2001.

о Најдужа финала - мушкарци 2019. Новак Ђоковић и Роџер Федерер - 4 сата и 57 минута, у женској - 2005. Линдзи Девенпорт и Венус Вилијамс - 2 сата и 45 минута.

БОНУС ВИДЕО: Порука румунске тенисерке читаоцима "Новости"

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)