МИЛОРАД СТАНУЛОВ, ИКОНА СРПСКОГ ВЕСЛАЊА: И данас бих чамац на леђима носио

СРЕБРНИ и бронзани олимпијац из Зрењанина, Милорад Станулов (68), спокојни пензионерски стаж "троши" тако што активно вози бицикл, игра стони тенис, плива, рафтингује на Тари, Врбасу, Лиму и максимално се труди да му ниједан дан не прође без спортских активности.

ФОТО: Приватна архива

- Сада сам рекреативац, али са истим жаром приступам сваком везивању патика - уз осмех каже, за "Новости", популарни Миле, власник сребрне медаље са Олимпијских игара у Москви 1980. и бронзе, освојене четири године касније у Лос Анђелесу.

- Зимско, зубато сунце пре неки дан, искористио сам да возим бицикл новом стазом до споменика Рокију у Житишту, што је неких четрдесетак километара...

Икона српског и југословенског веслања, Милорад Станулов, овим напорним спортом активно је почео да се бави тек са 17 година, што је за данашња схватања, потпуни промашај!

Пре него што је као гимназијалац сишао на Бегеј и сео у чамац и направио прве завеслаје, играо је кошарку и рукомет, тренирао карате, био перспективан атлетичар у тркачким дисциплинама на средњим пругама.

На наговор друга из разреда, Раше Мемаровића, као седамнаестогодишњак је 1970. године дошао у Веслачко-кајакашки клуб "Бегеј 1883", који је један од најстаријих у Европи и најстарији у Србији. Први пут је сео у чамац и направио прве бојажљиве и неспретне завеслаје, а први тренер му је био Драгутин Рацковић Брка.

ФОТО: Приватна архива

- Данас клинци са 17 година напуштају спорт, нема заноса и ентузијазма, јер је пуно привлачнијих ствари ван спортских арена - истиче Милорад.

Присећа се својих разноврсних тренинга, трчања обалама Бегеја, акробатских вежби и обликовања тела без тегова и теретане, и хиљаде и хиљаде километара у чамцу.

Прву "вожњу" за репрезентацију Југославије Милорад Станулов је имао на Балканском шампионату у Софији, 1977. године, у дисциплини четверац скул. А пре 42 године, у Карапиру, на Новом Зеланду, "исписао" је једну од најзначајнијих страница у историји српског веслања. Зрењанинац је 5. новембра 1978, под заставом тадашње Југославије, освојио у скифу бронзано одличје на Светском првенству за сениоре и тако постао тада тек други Србин који је излио планетарну сениорску медаљу (прву, такође бронзану медаљу, освојио је Партизанов веслач Предраг Савић на другом Светском првенству за сениоре на Бледу 6. септембра 1966. у четверцу са кормиларом).

- Скиф сам почео да веслам у мају, а већ почетком новембра, на Светском шампионату на Новом Зеланду, "довезао" сам до бронзе, након 12 сушних година у југословенском веслању, јер је претходна медаља на првенствима света освојена 1966. године. А, за ту прву медаљу дугујем захвалност и екипи Бугарске, која нам је позајмила скиф, јер Веслачки савез СФРЈ није могао да га пошаље бродом на Нови Зеланд, због недостатка новца. Да није било њих не бих доживео оно што ћу памтити читавог живота. Управо ова медаља је можда и најсензационалнија и, уз две олимпијске, винула ме у орбиту - не бледе Милораду успомене на новозеландску "бајку".

ФОТО: Приватна архива

Како је бити олимпијац овенчан медаљом, знају само ретки. Један од таквих је и Милорад Станулов, веслач који је био понос нације и због кога су бројне девојчице и дечаци почели да веслају.

У дубл скулу са Зораном Панчићем, а уз подршку тренера Веселина Вучићевића, освојио је сребро на Олимпијади у Москви, да би се у истој дисциплини, на ОИ 1984. у Лос Анђелесу, чувени двојац окитио бронзаним одличјем.

- Јесу те олимпијске медаље највредније, за незаборав, али једнако су ми драге и златна са Медитеранских игара у Сплиту 1979. и годину дана раније на Балканском првенству у скифу у Анкари, 1979. у Букурешту и 1982. године у Софији - каже Станулов.

Сребрна медаља из Москве, својеврстан је куриозитет, и даље је најбољи домет свих времена, када су српски веслачи у питању.

ПријатељствоО са колегом из дубл скула остаје заувек, а занимљиво је да су два вечита младића - Зрењанинац Милорад Станулов и Новосађанин Зоран Панчић, једини веслачи из Србије који су освојили олимпијску медаљу!

- Доћи ће сигурно неки нови клинци, само треба бити стрпљив и упоран, а тајна је, било којим спортом да се бавите, радите то из љубави, будите сигурни у себе, тежите најбољем, није најважнији резултат који сте постигли, број поена или остварено време, него унутрашње задовољство, да сте то урадили најбоље што сте могли - порука је великог шампиона, који је три године у пензији, са супругом Љиљаном често путује, са пријатељима ветеранима игра пингпонг и сваког јуна обавезно иде на рафтинг, где га жеља мине за временима прошлим, а толико славним и величанственим.

Мада су га мамили изазови спортова у којима је лопта основни реквизит, а атлетски тренери на коленима молили да се душом и телом определи за "краљицу", срце је ипак преломило да остане веран веслању, води и природи, без које ни данас не може.

- Опет бих, као некад, чамац на леђима носио, такав сам. Схватам данашње клинце, који имају "салонске" услове за тренинг, али и гомилу других изазова.

ФОТО: Приватна архива

Препоручујемо

Остали спортови

1 0

ЕГИПАТ ДУПЛО БОЉИ ОД МАКЕДОНИЈЕ: Домаћин савладао наше јужне суседе 38:19

16. 01. 2021. у 19:48

Фудбал

0 0

„ПРАВИ” РОНАЛДО О КРИСТИЈАНУ: Да ли сте га видели против Сасуола?

16. 01. 2021. у 17:42

Фудбал

0 1

УМАР САДИК У ЖИВОТНОЈ ФОРМИ: Нигеријац дао два гола за полувреме, сам уништио клуб из Примере

16. 01. 2021. у 14:32

Фудбал

0 0

ВЕЛИКА ГЛАВОБОЉА ЗА СТАНОЈЕВИЋА: Повредио се поуздани дефанзивац црно-белих

16. 01. 2021. у 14:10

Остали спортови

0 0

БОКС: Туркиња Сурменели и наша Нина звезде прве финалне вечери Купа Нација

16. 01. 2021. у 13:36

Тенис

0 0

ОДЛИЧНЕ ВЕСТИ ЗА НОВАКА: Федерер је већ "бивши", Новак извесно исписује историју светског тениса!

16. 01. 2021. у 12:25

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације