МИЛКА БАБОВИЋ НАС ЈЕ НАУЧИЛА ШТА ЈЕ ТРОСТРУКИ АКСЛ: Деда јој је ратовао са Турцима, оца су усташе одвеле у заробљеништво

НЕМА више ни Милке Бабовић, легендарне телевизијске спортске новинарке, још једне жртве немилосрдног вируса короне.

Јурица Керблер

Умрла је у Загребу у 93. години, након што је готово три месеца у болници водила битку за живот.

Када смо је последњи пут посетили у њеном загребачком стану препуном књига о спорту била је то још увек она "стара Милка", храбра, оптимистична и ведра. Године су донеле проблеме, пре свега са видом и жалила се само што не може више да чита.

Причали смо о одлагању Олимпијских игара због епидемије која је захватила свет, фудбалу, свему и свачему, а глас јој је био тако препознатљив из времена док је на телевизији коментарисала спортске догађаје. Они старији памте је по непоновљивим преносима клизачких такмичења када смо сазнали што је то "двоструки и троструки аксл", а госпођа Милка је као искусна репортерка имала у малом прсту и све друге спортове.

- Хоћеш да ти покажем део моје богате документације о спорту у бившој Југославији - питала је и донела бројне фасцикле уредно сложене, већ тешко се кречући због тешке повреде коју је имала пре коју годину када ју је ударио аутомобил. Са пуно љубави сећала се оних златних година југословенског спорта, својих ментора и колега Хрвоја Мацановића, Младена Делића, рада у редакцији са младим када је било и пуно весеља, али и "строге Милке" која би љута бацала писаћу машину.

Рођена је у Скопљу, школу је похађала у Сарајеву, живела у Руми и Београду, а студије завршила у Загребу. Свих се тих средина на "брдовитом Балкану" сећала са сетом и уважавањем, за сваког ко је на неки начин одредио њен живот говорила је са симпатијама. Болно је доживела распад бивше државе, а тврдила је да се свагде осећала и осећа добро.

- Отац ми је био Црногорац, мајка сремска Немица, мој деда ратовао је са Турцима, а деда по мајци био је аустроугарски официр у Загребу. Свега је ту било.

Оца су јој усташе одвеле у заробљеништво, породицу отерали и једино што није волела био је национализам и националисти.

- Отворена сам према свима, нисам ни једне народности.

Док смо седели у скромном стану у коме је увек са поносом показивала једну од првих полица израђених у Икеи, осетио се Милкин ведар дух. Када би отишла до оближњег ресторана сви су је препознали, њен глас људи су памтили, а срдачно је разговарала са сваким ко јој је пришао.

- Понекад ме млади питају како успети у спорту и онда им испричам моју причу када сам се почела бавити атлетиком и први пут учествовала у кросу у Сремској Митровици. Треба само упорност - говорила је Милка, која је освајала медаље у дисциплинама у атлетици.

- У ствари, није ми спорт помогао да останем витална, већ пре свега оно што сам научила од родитеља. Мој отац, син сточара и моја мајка говорили су ми да треба бити скроман и тако се односити према животу када ти је добро и лоше. А свега је било и у мом животу.

Како то на овим просторима бива, старост Милке Бабовић било је у сиромаштву, са скромном пензијом и понекад је добила неки мали хонорар за текстове у новинама. Није се жалила, довољно јој је било да је окружена својим књигама, успоменама, старим новинама. Борбени дух јој је остао до последњих дана и када је отишла у болницу на прегледе и добила корону. Да треба исказати борбеност научила је и у животу кроз спортско новинарство у којем су доминирали мушкарци. У том мушком свету Милка се итекако снашла, без обзира што су многи коментарисали да је "пратња" колегама на спортским такмичењима.

- Касније су ме поштовали јер ми никада није пало на памет да нешто измислим, да извештавам сензационалистички. Људи желе тачност, прецизност, да новинару могу да верују. И то је једини савет који могу дати и младим колегама.

Новинарство је одредило њен живот, а њен супруг Жарко Сусић био је један од најугледнијих хрватских новинара. Деце нажалост нису имали и Милка је због тога била јако тужна. Али је зато имала бројне обожаваоце који су пратили њено преношење клизачких такмичења, када је коментарисала и хаљине клизачица.

- Можда и нисам била права новинарка, догурала сам преко деведесет а немам чир на желуцу - говорила је уз смех.

Није волела да је називају легендом спортског новинарства.

- Каква легенда, само сам поштено радила свој посао. Сметало ми је и када су ми говорили да су гледаоци више слушали мене, него гледали клизање.

Препоручујемо

Фудбал

0 0

КОРОНА ПОШАСТ У ПРЕМИЈЕР ЛИГИ: фудбалери Вулверхемптона не смеју ни до продавнице

26. 12. 2020. у 11:39

Тенис

0 1

ТЕНИСКИ ШАМПИОН ИЗ РИЈА 2016. РАЗБЕСНЕО ФАНОВЕ: Усред пандемије организовао огромну свадбу

24. 12. 2020. у 20:47

Кошарка

0 0

КО ЗНА ГДЕ БИ ЗАВРШИО ДА НИЈЕ БИЛО БОБУЕ: Ертел би вероватно још лутао по Истанбулу и негде закачио корону

24. 12. 2020. у 16:45

Фудбал

0 2

ЈОШ ЛОШИХ ВЕСТИ: И бивши селектор Србије има корону

22. 12. 2020. у 21:24

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације