САЊА ВУЈОВИЋ ЗА НОВОСТИ: Више волим довиђења него збогом

Слободан Крстовић

10. 10. 2020. у 21:30

САЊА ВУЈОВИЋ ЗА НОВОСТИ: Више волим довиђења него збогом

ФОТО: М. Вукадиновић

САЊА Вујовић никад није имала дилему: породица јој је важнија од каријере.

Једна од наших најбољих рукометашица због друге трудноће одлучила је да поново прекине са спортским активностима и мада је свесна да је крај близу, ипак, оставља могућност да се за годину дана можда врати на терен.

- Лакше ми је да кажем да сам поново прекинула каријеру. Јер, није лако рећи збогом нечему чиме се бавите дуги низ година и што вам је у крви. Опет, у питању је трудноћа, тако да и не могу превише да размишљам да ли ће ми и колико недостајати рукомет. Мада се назире крај каријере, ипак сам оставила могућност да се можда вратим на терен. Никад не знамо шта носи дан, а шта ноћ, тако да не желим да кажем збогом - прича, за "Новости", Сања Вујовић, девојачко Дамњановић.

Трофејна рукометашица подвлачи да јој је породица најважнија на свету, да је максимално посвећена сину Виктору и супругу Стевану, рукометашу Запорожја.

- Бити мајка је најважније у животу. Када добијеш дете, живот ти се мења из корена и схватиш да то не може да се упореди са било чиме. Остварила сам се, а нисам хтела као многе жене да жртвујем све због каријере. Нисам желела да рађам касно, када завршим каријеру - истиче Сања.

ПАМТИ СЕ КОРЕЈА

СЈАЈНОЈ рукометашици тешко је да изабере најдражи меч у каријери:

- Има их много. Можда се издваја четвртфинални меч на СП 2013. у Београду са Корејом, јер нам је победа донела полуфинале и борбу за медаљу. Не могу да кажем да ми је финале са Бразилом једна од дражих утакмица, јер смо је изгубиле, али ми је и те како драга медаља. Драго ми је и финале КПК, који сам освојила са Виборгом - истиче Сања.

Сјајни бек наглашава да би и сада могла да тренира, да игра рукомет, али проблем је то што опет не би била са супругом...

- Ја сам се после рођења Виктора без проблема вратила рукомету, играла за Будућност. Међутим, и супруг је професионални спортиста и проблем је даљина. Прошле године смо се ретко виђали и схватили смо да тако не иде. Тешко је када су обоје професионални спортисти. Тада један мора мало да прикочи - каже изванредна рукометашица.

СВЕ КРЕЋЕ ОД МЛАДИХ

СРПСКИ рукомет дуго није на некадашњем нивоу. Сања примећује да се касни да светом, да доста тога недостаје...

- Сигурно је да је репрезентација могла више, али, опет требало би бити задовољан и оним што је остварено. Све креће од млађих категорија и све селекције морају да имају исти систем - истиче наша рукометашица.

Сања (33) је рукомет почела да игра пре 21 годину у Земуну, са 16 је прешла у Црвену звезду, а са 18 у београдски Раднички. Потом је играла за Наису, словеначки Крим, Зајечар, хрватску Подравку, дански Виборг, скопски Вардар и подгоричку Будућност. Са репрезентацијом се 2013. радовала светском сребру, а са Виборгом Купу купова...

- Поносна сам на све што сам урадила. Сигурно је да сам могла и више, јер сваки човек тежи бољем. Оствариле су ми се неке жеље, неке нису. Када све саберем и одузмем кажем себи могла сам боље, али нисам разочарана. Недостаје ми можда Лига шампиона, са Вардаром сам били близу, имам сребро са репрезентацијом, Куп купова са Виборгом, имам индивидуална признања, два пута била у идеалној седморки. Можда сам желела да будем најбоља на свету, то ми је неостварена жеља. Али, ја сам искрено задовољна својом каријером - подвлачи Вујовићева.

Запратите Новости спорт на Фејсбуку

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)