СВЕТИСЛАВ ВЕРКИЋ: Све скоцкано за звездицу

АПСОЛУТНИ владари рукометне Србије, већ девет година заредом, и у тек минулој сезони су потврдили доминацију која се ретко виђа и на теренима свих меридијана. Рукометаши Војводине су начинили фантастичан низ од девет усастопно освојених пехара шампиона државе и на основу прве титуле првака, освојене 2005. године, пришили златну звездицу на клупски грб.

Фото: Приватна архива

Јубиларни трофеј круна је феноменалних партија за бодове изабраника стратега Бориса Ројевића и његовог стручног штаба, али и клупске управе, пријатеља шампиона са Слане баре и неизоставних навијача који су на сваком мечу пружали фанатичну подршку рукометашима.

Светислав Веркић, легендарни голман, узданица Новосађана и капитен тима, шампионат оцењује највишом бројком и наглашава да је циљ освојити шампионски пехар за "златну звездицу" остварен на радост свих у и око клуба.

- Ово је била једна од успешних сезона, какве су биле и оне у претходних осам година - каже Веркић. - Најзначајније нам је свима то што смо заокружили циклус од 10 шампионских титула за звездицу, која нам је била амбиција. Истина, имали смо низ нежељених околности, честе повреде, па ковид пандемија, изгубили несрећно финале у Купу Србије... Али и поред тога, успели смо да стигнемо до циља. Било би још боље да није остао тај жал за пехаром у најмасовнијем такмичењу, јер би у том случају све било идеално. Међутим, сезона је апсолутно успешна, јер када Војводина освоји титулу, у том случају обезбеђује и буџет за клуб за наредну годину. Кажем, било би лепо да је дупла круна, али то је спорт.

За Веркића, који је у Војводини 4-5 година, неуспех у финалу Купа је први пораз у борби за победнички пехар. Јер, Новосађани су, како каже, од 12 могућих, освојили 11 трофеја у првенству и Купу.

- Војводина вероватно неће бити више никад у овом саставу. Имали смо, кажем, безброј кадровских проблема, као да је "хорор сезона", јер у 80 одсто утакмица нисмо наступили у комплетном саставу.

Foto: Фото: Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

На гол Војводине стао је пре четири и по године, у исто време када је и тренер Борис Ројевић сео на клупу.

- Откако је преузео екипу, јасан је његов печат. Реч је о системски направљеној чврстој одбрани, на којој се све заснива, а из тога произилазе транзит у полуконтре и контре, што је препознатљива игра Војводине. Имамо одлична крила, која реализују и дају шансу играчима да за тренутак предахну. Такође, имамо и позициони напад, одличан, рекао бих, а уз све то основа је свлачионица и атмосфера међу играчима и стручним штабом. Сматрам да је управо та хемија између нас допринела одличном успеху. Рецимо, погледајте само Париз, који има фантастину екипу од феноменалних појединаца, играча светске класе, а не може да узме Лигу шампиона јер им очигледно недостаје заједништво и неопходна хемија.

Капитен наглашава да Војводина има и сјајно руководство и да се у клубу тачно зна ко шта и како ради.

- Ма, све је скоцкано на прави начин, свако ради своје, не петља се у туђ посао, али зато га подржава у свим аспектима. То је рецепт и то је потврда да нешто што даје резултат не би требало мењати. Такође, увек смо имали одличну окосницу тима, никад нисмо доводили велики број играча, осим адекватних замена.

Десета титула шампиона је жестоко прослављена по традицији, свечаном вечером уз "живу музику".

- Традиција сваке године у Војводини је да после после сваког освојеног трофеја, најпре славимо у свлачионици, затим и у аутобусу, а круна је заједничка прослава свих у клубу. За ту прилику идемо у један новосадски ресторан, руководство клуба закупи цео локал, сви се окупимо, опустимо и дамо себи одушка уз музику и песму.

Амбиције екипе са Слане баре су да и у наредној сезони настави пут успеха, али ће бити лишена услуга неприкосновеног голмана и капитена. Јер, он из првака Србије, прелази у редове првака Израела.

- Мислио сам да ћу каријеру завршити у Србији, али стигла је одлична понуда из Израела и у договору са супругом, ћерком и сином, одлучио сам да не пропустим шансу. Реч је о шампиону Израела, клубу Шапоел Ашдот, којем ћу се прикључити почетком августа. Имам 41 годину (11. јуна је рођендан) и не размишљам о завршетку каријере. Мени су године само број, а показатељ је терен и физичка спрема, односно начин на који се спортиста односи према телу. Зашто бих прекидао каријеру када се зна да су голмани као вино: касније сазревају и дуже трају. Жеља ми је да тај уговор на две године одрадим најбоље могуће и после тога, ако све буде у реду, нећу рећи да је крај. Кроз целу каријеру ме повреде нису пратиле, имам искуство и голманску мирноћу. Пре свега тога, са породицом, после две године паузе, идемо заједно на море - закључио је Веркић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације