НЕСВАКИДАШЊИ ПУТ ЋЕРКЕ МАТЕЈЕ КЕЖМАНА: Била врхунска атлетичарка и фудбалерка, определила се за манекенску каријеру (ФОТО)

Novosti online

27. 01. 2022. у 10:43

ПОРОДИЧНИ ген, предодређеност за спорт, уз успехе које је наш прослављени фудбалер Матеја Кежман остваривао на теренима широм Европе, допринели су да се у ДНК његове ћерке Александре такође утка златна нит.

НЕСВАКИДАШЊИ ПУТ ЋЕРКЕ МАТЕЈЕ КЕЖМАНА: Била врхунска атлетичарка и фудбалерка, определила се за манекенску каријеру (ФОТО)

ФОТО: Атлетски савез Србије

 Од првог изласка на атлетску стазу тренери су у њој видели изузетан таленат, што је и потврђивала из тренинга у тренинг. Судбина је одредила да скок удаљ, који је планетом прославила наша Ивана Шпановић, замени препонама и почне да осваја медаље. Међутим, у моменту када је требало одлучити између спорта и факултета, пут ју је одвео на академску страну, паралелно градећи и међународну манекенску каријеру.

Талентована девојка из Београда, која је недавно напунила 18 година, упркос овој "промени правца" и даље чува атлетику у срцу. Прати свако веће такмичење, а са великом радошћу очекује почетак Светског првенства у дворани у Београду, од 18. до 21. марта, када ће ведете краљице спортова из целог света стићи у нашу престоницу.

Радо се одазвала на позив да обиђе атлетску дворану на Бањици, где је некада долазила сваки дан на тренинге, и за камеру подели своје утиске о лепоти овог спорта. А тамо, драга и позната лица. Међу првима ју је угледала Мира Стојановић, један од највећих атлетских стручњака које имамо. Родитељски загрљај и речи подршке. Једна за другом.

- Александра је била изузетно талентована. Јако брзо је схватила суштину овог спорта, била је вредна и њен напредак је обећавао. Иако ми је жао што није више у атлетици, поносна сам на то у какву је девојку израсла и надам се да је управо у овом спорту научила лекције које ће јој помоћи у животу - рекла је Мира, у паузи тренинга.

ФОТО: Атлетски савез Србије

Много је ствари које је научила на атлетској стази, одговорила је Александра. Али, памти једну која је на њу оставила посебан утисак.

- Научила сам се стрпљењу и то је за мене најважније. Научила сам да не журим, да ће све доћи на своје, баш као и резултати, ако си дисциплинован, организован, вредан, ако верујеш у себе. И ако имаш довољну дозу среће у важним тренуцима. А онда се све то временом споји у један фантастичан осећај. Просто, када знаш да си толико напредовао и да је све дошло на своје, онда се и тренинзи и одрицања на крају исплате. Најлепша ствар је у томе што ти атлетика помогне да пронађеш себе, и да ти буде пријатно у томе шта радиш. Добра ствар за младе људе јесте позитивна атмосфера на тренингу, али и улога тренера који је увек ту и да вам помогне око приватних ствари и да вас мотивише - каже Александра.

Атлетика је била твој избор годинама и показивала си озбиљан напредак. Зашто си се одлучила баш за овај спорт?

- Од малена сам се бавила са неколико спортова, међу којима је било јахање, па чак и фудбал који сам тренирала због оца и пријатеља. Атлетику сам почела да тренирам највише због другарице са којом сам дошла у АК Партизан. И овај спорт ми се много свидео, била је то љубав на први поглед. Трчање ми је пријало и са годинама сам овај спорт волела све више и увидела све позитивне ефекте које има на мене.  

ФОТО: Атлетски савез Србије

Којом си се дисциплином бавила?

- Моја прва дисциплина је била скок удаљ. Скакање у песак ме је фасцинирало, нешто занимљиво, другачије за мене у том тренутку. Али после одређеног времена сам се ипак одлучила за препоне, и ту у потпуности пронашла.

Имала си пет тренинга недељно. Како су изгледали ти тренинзи?

- Тренинге сам имала сваки дан осим суботе и недеље, с тим што смо суботом углавном ишли на растрчавање или у теретану. Тренинзи су били врло интензивни сваким даном, али среда је била најнапорнија, то се звало деонице. Тада смо трчали највише, а понедељком и уторком смо се практично спремали за среду. Стварно оставиш душу на стази, али је све то имало своје чари и занимљивости.

ФОТО: Атлетски савез Србије

Ако су деонице биле најтеже, која ти је вежба била омиљена?

- Трчање на 60 и 200 метара. Томе сам се баш радовала јер могу да дам све од себе, поготово овде у дворани. Могу да искористим моју брзину, пошто ја нисам дугометраш и одговара ми кад је тако кратко и експлозивно. На тај начин избацим на стази сав стрес и све што ми се десило тог дана.

Да ли су напорнији тренинзи у атлетици, у односу на неке друге спортове, као што је фудбал који познајеш због оца?

- У односу на фудбал могу да кажем, пошто имам породичне гене. Гледам мог старијег брата и мог дечка, они се јако интензивно баве спортом и могу стварно да кажем да су и атлетика и фудбал јако захтевни спортови. Ипак, не могу да кажем да ли је атлетика лакша или фудбал тежи зато што све може да се посматра на свој начин.

ФОТО: Атлетски савез Србије

Ког атлетичара или атлетичарку би издвојила, било по резултатима, понашању, изгледу? Ко је на тебе оставио утисак?

- Ивана Илић, она трчи спринт на 60 метара и биће учесница дворанског Светског првенства ове године. Навијаћу за њу свим срцем са трибина Арене. Она је показивала изузетне резултате током свих ових година док сам тренирала. И морам да поменем Тијану Јапунџић, моју другарицу из клуба, зато што је она, иако једна од млађих, показивала сјајне резултате и обарала све рекорде у овој дворани. Тијана ме је мотивисала да покушам и ја да оборим рекорде и да будем најбоља верзија себе.

Шта би још највише волела да гледаш на Светском првенству које се у Београду одржава од 18. до 20. марта?

- Прво желим да кажем да се јако радујем што ће Светско првенство бити одржано у мом граду. То је огромна ствар за наш спорт и за промоцију атлетике. Сви најбољи такмичари планете ће бити на једном месту, и свако ко воли спорт не сме то да пропусти. Планирала сам да идем са мамом и млађим братом. А од дисциплина... Уживаћу у свему, заиста, а можда највише у штафетама 4x400 или 4x200 метара. Биће то спектакл - закључује Кежманова.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)