МАНДИЋ ЈЕ ОВАКО ПОСТАО "ВАТЕРПОЛО МОНСТРУМ": Милановић је викао "Ко је бре овај, склоните ми га иза гола"

Novosti online

12. 08. 2021. у 16:09

ЛЕГЕНДАРНИ Игор Милановић је калио Душана Мандића свестан да ће једног дана и сам постати врхунски ватерполиста, а имао је и специфичне методе.

МАНДИЋ ЈЕ ОВАКО ПОСТАО ВАТЕРПОЛО МОНСТРУМ: Милановић је викао Ко је бре овај, склоните ми га иза гола

Душан Мандић је нови вођа ватерполо репрезентације Србије након смене генерација, освојио је већ два олимпијска злата иако му је тек 27 година, а на терену изгледа тако да му тренутно нема равног на планети.

Снажни ватерполиста из Котора није имао дилему, још пре десет година је одабрао да игра за Србију што се показало као врхунски потез.

- Мој окидач је био то што ме је ватерполо репрезентација препознала и звали су ме да дођем на тренинг 'А' репрезентације, а имао сам 17 година. Ту сам био у чуду 'Човече, како је могуће да ме је репрезентација Србије звала?". Ту сам пресекао. Не кајем се, из године у годину се показало шта смо освајали, рекао је Мандић у осврту на своју каријеру у подкасту "Под капицом".

Одрастање у ВК Партизан је било тешко, али је од Мандића створило аса. Међу црно-беле је дошао у славном периоду, када је Партизан постао шампион Европе 2011. Управо је он као најмлађи донео пехар из Рима, а Игор Милановић, тадашњи тренер, приређивао му је посебне психолошке "игрице".

- Игор Милановић ме је бацио у живу ватру, стварно. Био сам три месеца у Бањици, другом тиму Партизана и онда је одлучио да ме пребаци и да играм малтене целу сезону са Партизаном. Улио ми је невероватно самопоуздање и та година ми је толико значила. Годину дана сам био уз победнички тим, победили смо Про Реко у финалу, сазрео сам изузетно. Тај прелазак ми није био лаган. Дете си, не знаш шта те све чека и шта можеш да очекујеш. Једном приликом, када сам тек био дошао у Партизан, завршавао сам се тренинг са Бањицом, па је требало да останем са првим тимом. И долази Игор Милановић... Ту је он тестирао моју психу и рекао: "Ко је бре овај Мандић? Склоните ми га тамо иза гола, макните га тамо.

Тада му је све било чудно, Милановић га је натерао да посумња у себе - али само до те мере како би схватио да је заиста квалитетан.

- Онда сам пливао у два метра између гола и мрежице која зауставља шутеве. Они тренирају, а ја овамо као пливам и нико се не бави са мном. Само гледам шта они раде. Недељу дана сам гледао и питао се 'Шта се ово дешава, где сам ово дошао?'. Тако сам издржао дрил и показао сам му захвалност у Лиги шампиона. Дошао је Олимпијакос у несрећној ситуацији, са седам-осам играча, са једном заменом, ту сам и дебитовао.

Било је и тешких периода у националном тиму, као примера ради на Олимпијским играма 2012. у Лондону.

- У почетку ми је било стварно тешко. Дебитовао сам на Олимпијским играма у Лондону, где сам био најмлађи од свих, а био сам стварно погубљен. Ту сам био најмлађи, па мораш да носиш капице, акредитације, да их будиш ујутру, одговоран си за било шта. Стварно ми је било тешко. Заборављао сам оне акредитације, па ме чекају сви, а ја је заборавим... Па се десило да пробудим екипу раније него што треба, па они урличу. Олимпијске игре у Лондону су ми страховито тешко пале, мајке ми. Катастрофа, катастрофа...

(БЛИЦ)