ЂОРЂЕВИЋЕВА ТРОЈКА ПРОЧИТАЛА СУДБИНУ Три пута је била драма у мечевима који надилазе спортске оквире

САМА могућност да се кошаркашке репрезентације Србије и Хрватске сретну на Олимпијским играма у Токију ове године исписала је еуфоричне наслове и у нашим и у њиховим медијима. Посебно њиховим: "Спрема се спектакл", "На помолу је повијесни окршај"...

Foto Arhiva

Бићемо сведоци петог "повијесног" окршаја ако оба национална тима буду победници квалификационих турнира у Београду и Сплиту (29. јун - 4. јул). У досадашња четири на великим такмичењима - четири победе наше селекције, две под именом Југославије сведене на Србију и Црну Гору. Само једном је изостала драматика у мечевима који су за многе били битнији од пласмана на шампионатима.

Историја је почела у другој фази Европског првенства у Шпанији 1997. Ми без Влада Дивца и Жарка Паспаља, они без Тонија Кукоча и Дина Рађе. Тензија првог међусобног дуела од крвавог распада СФРЈ, две године након што су Хрвати сишли са трећег степеника постоља пре него што су се наши попели на први током победничке церемоније на ЕП у Атини, могла се резати ножем у дворани у Бадалони. Знали су момци селектора Жељка Обрадовића да им навијачи не би опростили пораз ни ако се врате кући са златом.

Тежина тог терета притискала их је читавим током утакмице, нетипичне грешке нису допуштале да резултатски одмакну. Промашена слободна бацања у последњем минуту и фаул Саше Обрадовића при шуту Славена Римца за три поена, одгурали су их до руба амбиса. На 4,2 секунде пре краја, губили су у мечу који обележава каријеру без обзира на то шта сте до тада постигли и шта ћете после тога постићи. Није било ни помоћи тајм-аута.

Лопту граби Миленко Топић после трећег погођеног пенала Римца и шаље је у руке Александра Ђорђевића. Уследио је "флешбек" Партизанове шампионске ноћи у финалу Купа шампиона 1992. Дриблинг у пуном трку до њему добро познатог места, укопавање на линији тројке и скок шут преко испруженог Римца. Два човека су знала да ће лопта погодити само дно мрежице за историјску победу у првом кошаркашком рату са Хрватима (64:62). Много година касније, Жељко Обрадовић је рекао да је Ђорђевић на тренинзима довео ту секвенцу до перфекције. Та Салетова тројка као да је прочитала судбину утакмица које садрже много више од спортског ривалитета. Југославија је у Шпанији одбранила европску титулу из 1995, Хрватска завршила такмичење на 11. месту.

Foto: Приватна Архива

На други сусрет чекало се четири године. Меч у првој фази Европског првенства у Турској 2001. издваја се као једини у којем навијачима није претио слом живаца. Убедљива победа селекције Светислава Пешића (80:66), као и у већини утакмица Каријеве казнене експедиције на том шампионату. "Ватрене" је угасио Предраг Стојаковић (21 поен), МВП Евробаскета 2001. на којем је освојена трећа континентална титула од распада СФРЈ. Хрватска се добацила до седмог места.

Девет година касније, у осмини финала Светског првенства у Турској 2010, драма се вратила на сцену. Тајм-аут селектора Душана Ивковића на 11 секунди пре краја, при резултату 70:70. Наши изводе лопту са средине терена, Александар Рашић измиче пажњи деконцентрисане хрватске одбране и полаже као на загревању. Миленко Тепић фаулом шаље на линију слободних бацања Марка Поповића, који погађа оба за изједначење. Остало је шест секунди, две више него 1997, поново без тајм-аута на располагању. Лопта за Рашића, кога у продору неопрезно фаулира Давор Кус. Секунда на сату и вечност пред нашим репрезентативцем ако му тежина тренутка не нагњечи шутерски зглоб. Тада 26-годишњи дебитант у националном тиму погађа прво бацање са изразом лица као да вежба у школском и намерно промашеним другим не оставља комшијама ни секунду наде.

- За секунду не можемо ништа, то могу само Срби - без наде је остао коментатор хрватске телевизије док се Рашић спремао за тај промашај.

- Проклетсво се наставља" - овим речима је коментатор пропратио трећу победу Србије (73:72), коју је у полуфиналу са Турском зауставила виша (судијска) сила.

Психички смождени еклатантним примером отимачине, наши су шампионат завршили као четврти, Хрвати као четрнаести.

Засада последњи чин српско-хрватске кошаркашке драме одигран је у четвртфиналу Олимпијских игара у Рију 2016. Пенал завршница у мечу обележеном кошгетерским двобојом презимењака, Богдана и Бојана Богдановића, почела је 24 секунде пре краја и вероватно усијала позивну линију хитне помоћи у обе државе. На притисак није био имун чак ни Милош Теодосић. Само тако се може објаснити фаул при предности од четири поена, десет секунди до последњег звука сирене. Срећом, једном 21-годишњаку је у тим стресним моментима све било равно до Косова. Четири пенала је извео Никола Јокић у последњих 13 секунди и погодио сва четири за четврту победу Србије над Хрватском (86:83).

Почетком јула, када се заврше квалификациони турнири за Игре у Токију, знаћемо да ли ће бити прилике за пету.

Препоручујемо

Кошарка

0 0

РАПСОДИЈА КОШАРКАШИЦА ПРОТИВ ЛИТВАНИЈЕ: Србија убедљивом победом обезбедила први шешир

06. 02. 2021. у 18:22

Кошарка

0 0

МИЦИЋ ПОДЕЛИО НАГРАДУ С РЕЈНОЛДСОМ: Два МВП-а Евролиге у прошлом колу

06. 02. 2021. у 15:42

Кошарка

0 0

ЈАСМИН РЕПЕША РАСПАЛИО ПО ЈОВАНОВИЋУ: Ко је он да преузме Цибону?!

06. 02. 2021. у 15:12

Кошарка

0 4

ЛЕБРОН ЏЕЈМС БИРАНИМ РЕЧИМА О НИКОЛИ ЈОКИЋУ: Србин ће ове речи вечно памтити

06. 02. 2021. у 14:42

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације