РАЗА ЈОШ ЈЕДНОМ О СВОМ МИКИЈУ: Био нам је као отац, водио нас код зубара, завршавао нам школу, а све на уштрб своје породице

Танјуг

17. 01. 2021. у 13:55

РАЗА ЈОШ ЈЕДНОМ О СВОМ МИКИЈУ:  Био нам је као отац, водио нас код зубара, завршавао нам школу, а све на уштрб своје породице

ФОТО: Фацебоок/Разија Мујановић

ОДЛАСКОМ Михајла Микија Вуковића изгубили смо великог стручњака, неког ко је могао да помогне тренерима и у мушкој и у женској кошарци, а пре свега изгубили смо предивног човека, изјавила је легендарна кошаркашица Разија Мујановић.

Један од најтрофејних тренера са простора бивше Југославије, рођени Краљевчанин, преминуо је у петак у Валенсији у 76. години.

"Његову смрт доживела сам тешко и емотивно, као када изгубите члана породице. Изненадила вест, иако сам знала да је био болестан", рекла је Мујановић Тањугу.

Мики Вуковић остаће упамћен и по томе што је открио легендарну Мујановић, а она се присетила како је изгледао тренутак када га је као 13-годишња девојчица упознала.

"Дошао је у моју основу школу у Челићу. Први разговор са њим је био отворен од старта, а истог момента ми је улио неко поверење. Нисам се плашила одласка из родитељске куће, јер се радило о човеку који је веома приступачан. Једноставно, одисао је неком ведрином и сигурношћу. За једно дете тај први сусрет је веома битан", сећа се бивши центар Југославије.

Од тренутка када је дошла у Јединство из Тузле, Вуковић јој постаје централна фигура у животу.

"Прво је требало да ми наметне радну навику, јер сам ја била дете које није имало обавезу тренинга, тачности... Све је било другачије. Чим сам дошла у Тузлу, почела сам да тренирам са првом екипом. Неке девојке су биле старије од мене и по 15 година, али је тренер Мики припремио екипу на мој долазак и на то да ја ништа не знам. Почев од самог трчања, јер прво треба то научити, па онда кошаркашке елементе. Једно дете може да замрзи спорт уколико тренер нема адекватан приступ према њему", рекла је Мујановић и додала:

"Он је преузео и родитељску бригу. Од школовања, учења кошаркашких корака до здравственог стања. Вероватно је све то радио на уштрб своје породице. Ако је требало да се иде зубару, он је водио мене и остале кошаркашице, док је његова супруга водила његову децу. То су ствари које не можеш да му заборавиш. Захвална сам му што сам се изградила и као човек, не само као кошаркашица. Имала сам лепо одрастање и дао ми је животне смернице".

Вуковић је говорио да су Разијина жеља, рад и дисциплина допринели да обоје дођу до највећих висина, пошто су заједно два пута били клупски прваци Европе, док су са репрезенатцијом постали вицешампиони света 1990. године.

"Мики и ја смо у кошаркашком смислу расли заједно. Како сам ја напредовала као играч, тако је и он напредовао као тренер. Надограђивао је себе, јер се први пут срео са једном девојчицом тако високом, која ће бити прави центар. Он је био млад тренер, када сам је стигла у Јединство имао је 36 година. Знање смо стицали заједнички, али је ту постојало једно велико поверење. Он је веровао у мене, ја сам веровала у њега. "

Први плодови заједничког рада дошли су 1989. године, када је Јединство постало шампион. Европе.

"Када смо имали састанак пред ту утакмицу, сви смо били погнуте главе. Питао нас је: "Зашто сте се уплашиле? Мислите да не можемо да победимо Примиђи?" Ми у чуду. Тада је рекао да верује да ћемо победити, али и да ми морамо да верујемо њему да смо спремни да их добијемо у Италији".

Три године касније њихова сарадња настављена је у Валенсији, када је су овојили триплу круну и поставили рекорд за сва времена.

У сва три такмичења - Куп шампиона, домаће првенство и куп, кошакашице тадашње Дорна Годеље нису забележиле ниједан пораз.

"У Валенсији смо направили феноменалан резулат, те сезоне смо све утакмице победили. Он је био геније, прво као човек, па онда као велики стручњак. О њему довољно говори то што је направио заокрет у шпанској кошарци. Едуковао је многе тренере, од тих деведесетих година подигао је кошарку на професионалнији ниво. Мики им је много дао".

Чланица Фибине куће славних, која је три пута прогалшена за најбољу играчицу на Старом континету (1991, 1994. и 1995) и која се окушала и у женској НБА лиги играјући за Детроит, каже да ће посебно памети један разговор са Вуковићем.

"Када сам имала 17 година, причао ми је да ћу једног дана постати први центар Југославије. Ја сам се насмејала и помислила да човек прича неке бајке. Он ме је тада погледао и рекао: "Разо, то је реалност. Запамти да ће се то догодити. Када будеш први центар Југославије, онда нападамо Европу. Да и тамо будеш прва, а можеш и да достигнеш и да будеш први центар света"", закључила је Мујановић.


 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

Nikola Bgd

17.01.2021. 15:07

Prvo gosp.Mihajlu Vukoviću večna slava i hvala. Saučešće njegovoj porodici. Ostavio je velik i neizbrisiv trag u košarci. Drugo. gospodji Raziji Mujanović,našoj Razi zelim još više uspeha u trenerskoj karijeri. U igračkoj je dostigla samo nebo. Puno zdravlja,sreće i ljubavi.Pozz iz Srbije.