ФИЛИП ПЕТРУШЕВ: Не размишљам о грешкама, играм са самопоуздањем

ОД почетка сезоне Филип Петрушев привлачи пажњу кошаркашке јавности читавог региона и својим изванредним учинком пуни тефтере НБА скаута.

Фото: КК Мега/Ивица Веселинов

Момак који је са америчког Универзитета Гонзага дошао у Мега Сокербет како би имао бољу одскочну даску за најјачу лигу света, нема сумње да је направио прави потез. Јер, овај двадесетогодишњи кошаркаш пружа блиставе партије у АБА лиги и у тандему са Марком Симоновићем, кога су на недавном драфту као 44. пика изабрали Чикаго Булси, најзаслужнији је што је Мега апсолутни хит регионалног такмичења и са скором седам победа и само два пораза се налази у врху табеле.

Петрушев је тренутно убедљиво најкориснији играч абалигашког каравана (просечна валоризација 26,7), најбољи је стрелац (23,1 поен по мечу) и четврти на листи најуспешнијих скакача (7,3 скокова у просеку). Маестралну партију пружио је и у минулом колу против Сплита, где је уз 32 постигнута поена демонстрирао сав свој раскошан таленат и изузетно разноврстан нападачки потенцијал.

Овај 211 центиметара високи центар поентирао је из најразличитијих ситуација - са много осећаја из полухорога, закуцавао је из наскока и из "алеј-упа", подвлачио се испод чувара и погађао на други обруч, а прецизно је шутирао и са дистанце (2-2 тројке).

- Не знам шта да кажем осим да ми се баш играо тај меч. Био сам скроз опуштен, без било каквог притиска. Имао сам паузу, месец дана нисам одиграо такмичарску утакмицу и једино што сам желео је да изађем на терен и играм кошарку - сумирао је утиске из дуела са Сплићанима Петрушев и укратко објаснио шта је допринело његовом одличном учинку и индексу корисности 37.

Оно што је приметно ове сезоне је да све што ради под обручима, Петрушев чини то са лакоћом и посебном елеганцијом, а својим понашањем на терену и ван њега одаје утисак и да је много зрелији у односу на своје године:

- Могуће је да сам раније сазрео, а на то су утицале неке животне околности и одлука да веома рано одем у иностранство. Од 14. године сам живео сам,  прво у Шпанији, потом у Америци и морао сам да радим неке ствари о којима, да сам остао код куће са родитељима, не бих ни размишљао. Такође, у Америци ми се придружио мој млађи брат, о коме сам бринуо. Имао сам осећај велике одговорности, да далеко од куће морам да се на најбољи могући начин старам о њему. Било је неопходно да водим рачуна о многим стварима, да сам доносим одлуке уз константно онај осећај да или ћеш радити све како треба или неће ићи добро.  Све то је вероватно утицало да раније сазрим, а моја мама има обичај да каже да сам од куће отишао као дете, а после само неколико година вратио се као одрастао човек - истиче Петрушев.

Сви његови саиграчи, али и они који га мало боље познају кажу да је једна од најупечатљивијих особина Филипа Петрушева посвећеност. Кошарци, наравно.

- Кошарка је предивна игра вероватно и због тога што се састоји из много елемената, на игру може да се утиче са много детаља, а ја се трудим да на све то обраћам пажњу. Уживам док кошарку играм, али и док је гледам. И из гледања других играча може доста тога да се научи и тако напредује. Једноставно је,  када сам са лоптом на терену осећам се најлепше и то ме испуњава, а када је не играм уживам да кошарку гледам и о њој размишљам. Посвећеност је реч без које мислим да нема успеха у модерном спорту, а ја сам имао срећу да сам због неких животних околности толико био окренут кошарци - каже Петрушев и потом даје занимљиво објашњење:

- Две последње године средње школе које сам провео у Америци, био сам у образовним установама које су затвореног типа. То су средње школе попут академија, које су припрема за колеџе. Живи се у кампусу где важе строга правила и немаш слободу да излазиш кад желиш. Затворен си и можеш да будеш у соби да гледаш филмове или играш видео игрице, али мени је било много забавније да тренирам. На располагању сам 24 сата имао салу, теретану и тамо сам проводио сво своје слободно време.  Трудио сам се да радим на себи, да унапређујем своју игру и то ми је ушло крв. Мањак друштва и неког социјалног живота практично ме је натерао да се у потпуности фокусриам на кошарку, што је на крају за мене испало добро. На колеџу сам ипак научио и да се мало опустим, водим нешто растерећенији начин живота, јер је неопходно да се у свему нађе баланс.

А, својим играма на Универзиетету Гонзага са 17,5 поена и осам скокова у проесеку, после само једне сезоне ,Петрушев је заслужио да се нађе у пробраном друштву таквих асова као што су Бил Расел, Џон Стоктон, Стив Неш, Рони Туријаф, Даг Кристи... Сви они бирани су за најбоље играче конференције Вест коуст (у овој конференцији налазе се тимови из савезних држава Вашингтон, Орегон, Јута и Калифорнија). Ипак, Петрушев је направио заокрет и решио да се врати у Србију:

- Првенствени разлог је био чињеница да је Мега постала права фабрика која производи играче за НБА, а најјача лига на свету је мој циљ и животни сан. Начин на који се игра на Гонзаги мислим да ми не би омогућило да искажем сав свој нападачки асортиман и да не бих могао да дођем до нивоа који сам желео. Атмосфера је тамо другачија, играчи нису на првом месту, док је у Меги све то усклађено. Нема сумње да сам направио прави избор, између осталог, јер на програму имам једну утакмицу недељно што ми оставља простор за квалитетан тренинг. Одмах сам увидео да ми је то било неопходно како бих додатно надграадио своју игру - каже Петрушев и додаје:

- За сада све то иде боље него што сам очекивао и уопште могао да замислим. Имам слободу на терену, радим све оно што ће ми помоћи да постанем бољи играч. Имам велику подршку тренера, који су заиста изванредни и моја игра је подигнута на виши ниво. Имам добру минутажу, у потпуности сам се пронашао у Мегином систиему и систему тренера Владе Јовановића, кога знам од раније и са којим сам сјајно сарађивао у јуниорској репрезентацији са којом смо на Европском првенству у Словачкој освојили злато. Одговара ми поставка игре са два висока играча у тандему са Марком Симоновићем са којим се одлично допуњујем као и та Мегина игра са много трчања и игре у транзицији. У таквом систему могу да будем продуктиван, што бројеви и потврђују. Играм са много самопуздања, не размишљам о грешакама, фокусиран сам само на терен, а тада можеш да пружиш оно најбоље.

Добре игре Петрушева ове сезоне нису промакле селектору Игору Кокошкову, али млади центар Меге ипак није дебитовао за сениоски национални тим у новембарским ФИБА прозорима:

- На моју велику жалост вирус корона ме је спречио у томе. Добио сам негативан тест и одрадио све неопходне лекарске прегледе када је екипа већ увелико била у Финској. Стрпљиво чекам другу шансу, јер дрес са државним грбом и деби у репрезентацији је моја велика жеља - констатовао је Петрушев.   

Из Мегиног дреса недавно је у НБА драфтован 12. играч, Марко Симоновић, а Петрушев је у последњем тренутку одустао од драфта:

- Са мојим агентом и људима из клуба сам проценио да је то најбоља одлука за мене у овом тренутку. Добро сам почео сезону и једноставно нигде не журим. Имам 20 година и уз овакве услове у Меги могу да се развијам и зато сам уверен да око мог драфта у будућности неће бити проблема.

Петрушеву и друговима овог викенда предстоји велики испит - дуел са Партизаном:

Препоручујемо

Фудбал

3 1

КАД СУ МЕНЕ ЗВАЛИ „ОНАЈ БЕЛАЦ” ТО НИЈЕ БИО РАСИЗАМ: Бивши светски првак изазвао лавину реакција изјавом

10. 12. 2020. у 10:28

Фудбал

0 2

РОНАЛДОВА СЕСТРА ПРОЗИВА МЕСИЈА: Мој брат је најбољи свих времена

10. 12. 2020. у 09:09

Фудбал

4 5

ИТАЛИЈА У СУЗАМА: Преминуо је велики Паоло Роси

10. 12. 2020. у 06:51

Тенис

3 3

ВЛАДИМИР ПУТИН, КРИСТИЈАНО РОНАЛДО, ЕВА ЛОНГОРИЈА... Ко су Нолетове нове комшије у Марбељи?

10. 12. 2020. у 11:44

Тенис

0 2

МЕКИНРО ПОДРЖАО НОЛЕТА: Шта ће нам линијске судије

10. 12. 2020. у 09:25

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације