КОКОШКОВ ЗА “НОВОСТИ”: Тајна успеха српских тренера је у храбрости

Владимир Станковић

05. 09. 2020. у 20:52

КАО и увек, Игор Кокошков (48), селектор кошаркашке репрезентације Србије и нови тренер Фенербахчеа, био је љубазан и без проблема издвојио време за разговор за "Новости".

КОКОШКОВ ЗА “НОВОСТИ”: Тајна успеха српских тренера је у храбрости

Фото: Н.Параушић

Успешни стратег причао је о одлуци да се врати на Стари континент, "наслеђу" Жељка Обрадовића, репрезентацији...

Да ли је, после 20 година у САД, било тешко вратити се у Европу?

- Иако може да изгледа чудно - није. Ја сам професионалац, тренерски посао ме је пре две деценије одвео у Америку, а сада ме је вратио. Једини проблем је што је породица остала у Финиксу, али као и увек имам пуну подршку чланова фамилије. Ја се радујем да ће моја деца, која су рођена у Америци, имати прилику да један део свог живота проведу у Европи. Без обзира на то што ће њихова будућност вероватно бити повратак у Америку. Овде ће упознати једну нову културу, нови начин живота, један космополитски град као што је Истанбул, и који је потпуно другачији од Финикса, где су рођени.

Зашто Фенербахче?

- Зато што су ме звали, понудили пројект који ми се допао. И пошто у животу волим изазове, прихватио сам понуду. Мислим да сам на правом месту.

Колико ће бити тешко наследити Жељка Обрадовића? Свесни сте да ће бити поређења са њим. Има ли притиска због тога?

СЕЋАЊЕ НА ТИТУЛУ НЕЋЕ ПОМОЋИ

ЗА Истанбул вас вежу лепа сећања?

- Да, овде сам са репрезентацијом Словеније постао првак Европе, али то је прошлост. Сећање је лепо, али неће ми помоћи у новом послу у Фенербахчеу.

- То о притиску и поређењу не спада у мој начин размишљања. Тиме се баве новинари и навијачи. Мој посао је на дневној бази, без много гледања у прошлост. Што се Обрадовића тиче, он је пре свега мој пријатељ и наравно да смо се много пута чули. Овде је оставио велики траг за седам година. Клуб, захваљујући и њему, функционише врло организовано и засад сам веома задовољан оним што сам видео.

А тим?

- Остала су шесторица играча, шесторица су дошла. Још је рано за оцене, тек смо почели да радимо и играмо. Јасно је да ће се концепт базирати на оним најискуснијим попут Де Колоа, Веселог, Вестермана, Махмутоглуа.

Шта се очекује од вас?

- Клуб је био врло коректан, нису поставили титуле као императив. Ја ћу бити задовољан ако будемо играли лепу кошарку, на задовољство армије наших навијача. Клуб реномеа Фенербахчеа увек мора да има највеће амбиције, што је сасвим легитимно и нормално. Ускоро ћемо играти на турниру у Анталији на коме ће учествовати и Црвена звезда. Одиграћемо десетак припремних утакмица после којих ћу имати јаснију слику о тиму и појединцима. Ја не волим да дајем велика обећања, нисам их дао ни по доласку у Истанбул. Оно што сам могао да обећам јесте поштен, велики рад. Договорили смо вишегодишњу сарадњу, надам се да ће резултати испратити жеље.

Фото: Н.Параушић

 

Колико вашим повратком у Европу добија наша репрезентација?

- Тачно је да ћу бити ближе и да ћу кроз утакмице Евролиге и Еврокупа моћи директно да пратим игре кандидата за репрезентацију, али то сам радио и док сам био у САД. Модерна технологија је таква да све може да се види и испрати.

Требало је да летос окупите репрезентативце?

ВЕЋ БИО У ФЕНЕРУ ПРЕ ПЕТ ГОДИНА

ИГОР Кокошков открива не много познати детаљ о боравку у Фенербахчеу пре пет година:

- Пре него што сам из Кливленда отишао у Орландо, имао сам неколико недеља слободно, и био сам гост Жељка Обрадовића. И Фенербахчеа, такође. Провео сам те недеље овде у Турској и видео сјајну организацију. Многи људи које сам тада упознао још увек су овде.

- Моји сарадници и ја планирали смо окупљање летос на Копаонику и велика је штета што због вируса корона то није било могуће. Отпао је и квалификациони турнир за Олимпијске игре. Сад траје неизвесност да ли ће Олимпијских игара уопште бити идуће године. То погађа не само кошаркаше него бројне спортисте из других дисциплина. Требало је да се на Копаонику ради не само на континуитету, него и на неговању култа репрезентације. Требало је да то буде могућност да се играчи друже после четири-пет месеци седења, најчешће у неком кућном амбијенту, јер нису били у могућности да се баве кошарком. Замишљено је било да се ти играчи врате у играчки погон, и да се полако припремају за своје сезоне. Идеја је била сјајна, одзив је био сјајан али, нажалост, вече пре самог окупљања морали смо све да откажемо из објективних разлога. Због епидемиолошког ризика. Ипак, мене лично радује чињеница да је одзив играча био апсолутан.

Колико пратите млађе играће попут Трифуновића, Петрушева, Покушевског, Вукчевића и Накића ако се одлуче да играју за Србију ?

- Сарадници и ја све пратимо, моја највећа брига је да нам неко не промакне. Трифуновић је већ дебитовао у А тиму, дебитовао би и Петрушев да је могао да дође за фебруарске "прозоре", сада је у Меги, имаће велику минутажу што је добро. Пратимо и остале које сте поменули, као и друге, али неки од њих треба да се изјасне да ли желе да играју за Србију.

Фото: Н.Параушић

 

Талената има?

- Увек их је било, некад више некад мање. Само их треба пронаћи и неговати. Ја увек подвлачим да је један од разлога зашто су стара југословенска, и стара српска кошарка биле успешне лежи у храбрости тренера да препознају играче који долазе и да им дају шансу, да их чекају и да истрпе њихове грешке у периоду сазревања. Наши најбољи тренери увек су били спремни да изгубе неке утакмице да би једног дана освојили првенство, или неку медаљу. Та визија је било нешто што је било огроман квалитет наших тренера. Ја верујем у младе играче, то није тајна. Као селектор националног тима само треба да препознам оно шта се дешава, а кредит увек иде играчима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
УЕФА ГЛЕДА И НЕ ВЕРУЈЕ: Ево шта ће Белорусија да уради због ЕУРО 2024

УЕФА ГЛЕДА И НЕ ВЕРУЈЕ: Ево шта ће Белорусија да уради због ЕУРО 2024

Рат у Украјини је трагичан по више основа, као и сваки рат уосталом, а најновије вести везане за њега - стижу из сфере спорта. Русија, међутим, није у центру пажње овог пута, већ њена највећа савезница, Белорусија.

24. 04. 2024. у 16:39

Коментари (1)

И МИ КРЕЋЕМО ПУТ ГРЧКЕ Прво оглашавање Николине жене: Деца знају све, морамо бити храбри