Кошарка

ВЕЧИТИ ДЕЧАК КОЈИ ВОЛИ ВОЗОВЕ И КОШАРКУ: Стевица Варадинац улази у 48. сезону сениорске кошарке

sopstveni

08. 08. 2024. у 19:20

Један од водећих европских стручњака у области железнице, Нишлија Стевица Варадинац, доктор машинства који тренутно живи и ради у Луксембургу, без обзира што скоро две и по деценије није у Србији, очити је пример истинског патриоте и човека којем није тешко да радећи веже неколико дана и ноћи, како би направио простор и скокнуо до Београда и одрадио неколико тренинга са кошаркашким ветеранима Србије.

ВЕЧИТИ ДЕЧАК КОЈИ ВОЛИ ВОЗОВЕ И КОШАРКУ: Стевица Варадинац улази у 48. сезону сениорске кошарке

- То је нешто што се не пропушта, прошлог лета сам био на Светском првенству у Аргентини, ове смо освојили сребро у Италији - прича Стевица, који је својеврсни феномен, јер иако је добрано загазио у седму деценију живота, још увек игра активно у трећој кошаркашкој лиги Луксембурга, за екипу Баскет Еш.

- Следећа сезона ће ми бити 48 сениорска, почео сам као клинац у Младости из Беле Паланке 1975. године, играо у Пироту, Студенту и Ергоному из Ниша, новосадским клубовима НАП и Раднички, а онда у иностранству за Аликанте две године, па онда у Холандији, Немачкој, Паризу, Швајцарској - наглашава Стевица, уз напомену да је од 1993 године тренер и кошаркашки судија.

Активан и омиљен у свом клубу, осим кошарке и свакодневних обавеза на послу, са 62 пуне године бави се и аеро јогом и тренира три сата сваког дана осим недеље, када одмара.

- Дипломирао сам машинство и стекао докторат, а од 1999. године, када сам прихватио понудилу која се не одбија из иностранства, постао сам експерт интрнатионал за железничке конструције и доскора био једини признат из Србије, а имам и свој број сетификата што је реткост међу стручњацима овог ранга - каже Стевица, пресрећан што му је компанија као цењеном стручњаку, одобрила изостанак са посла и учешће на Европском првенству ветерана кошаркаша у Италији.

Пре одласка до 1999. године радио је на железницама у Новом Саду и Београду, а онда у Француској, Немачкој, швајцарској, Холандији и сада Луксембоургу, а један од битних услова да прихвати посао у некој од ових земаља, био је да претходно пронађе клуб за који ће играти кошарку.

Мада нема те информацијие или податка о возовима, најсавременијим пругама и железницима, који Стевица из цуга неће знати, јер све прати, у току и материји је, како се то каже, срце ће га увек вући у Нови Сад, где му живи породица.

- Редовно сам у контакту са најмилијима, син и ћерка су ми највећа подршку у свему што радим и једва чекам слободан тренутак да сам са њима - додаје Стевица Варадинац, човек вечно заљубљен у кошарку и возове.

Антрфиле

СРЕБРО СА ЗЛАТНИМ СЈАЈЕМ

Због обавеза на послу у Луксембургу, није могао да присуствује прослави ветеранског кошаркашког сребра у Београду, али је путем видео позива, бар делићем душе, учествовао у лепом слављу.

Антрфиле

ПОКЛОНИО ПАТИКЕ

Као истински професионалац, Стевица је реаговао када су другару из репрезентације у Аргентини на Светском шампионату ветерана, пукле патике и поклонио му своје, јер поучен искуством дугог играња, на пут никада не креће без резервног пара.

Антрфиле

НЕ ОПТЕРЕЋУЈЕ СЕ ГИНИСОМ

Као један од најстаријих још увек активних кошаркаша, рођени Нишлија, поручује да ће играти док га ноге носе, да нема проблем са годинама, јер свакодневно тренира и да га евентуални улазак у Гинисову књигу рекордеру не занима превише, тј, да се тиме не оптерећује, јер кошкарку обожава и у њој је због велике љубави, а не да би обарао рекорде.