ИВЕР НЕ ПАДА ДАЛЕКО ОД КЛАДЕ! "Тата ми каже да треба да будем бољи од њега"

Владан ТЕГЕЛТИЈА

27. 01. 2022. у 09:10

Рођен је 2000. у Београду. Сада је висок 216 цм. Са 12 година, пошто је са мајком извукао "зелену карту", пошао је пут Америке где је похађао "хајскул", а потом и две године познати универзитет Флорида Стејт. Прошле сезоне у НЦАА просечно је бележио 9,1 поен уз 5,6 скокова за 20 минута, а просечно је бележио 1,4 по мечу.

ИВЕР НЕ ПАДА ДАЛЕКО ОД КЛАДЕ! Тата ми каже да треба да будем бољи од њега

Фото архива Новости

Балша Копривица је наступао за нашу јуниорску репрезентацију, са којом је био шампион Европе 2017. године.

Тренирао је са Лос Анђелес Лејкерсима током летње лиге, те Шарлот Хорнетсима, од којих је изабран као 57. пик, али је одмах трејдован у Детроит Пистонсе.

- Желим прво да захвалим Богу што ме је довео у ову позицију, а затим и породици и свим људима који су ми помогли на овом путу. Хвала тренерима који су од мене направили бољег човека и бољег кошаркаша. Хвала свим саиграчима који су увек били ту за мене, стекли смо неке незаборавне тренутке у претходне две године. Наша веза је нераскидива, наша пријатељства ће трајати до краја живота - поручио је Балша тада.

Конкуренција у Пистонсима били су Џахил Окафор, трећи пик на драфту 2015, Мејсон Пламли и Ајзеа Стјуарт, битни шраф, углавном на позицији крилног центра. Прва звезда је Џереми Грент, док доста тога зависи и од Садика Беја, у франшизи у којој својевремено ни Боби Марјановић није имао запажену улогу.

ОБРАДОВИЋ: НИ СЛАВИША, НИ РЕБРАЧА, ВЕЋ БАЛША

- Оно што је добро за Балшу што га није задовољила улога после драфта, што је схватио да у Партизану може да напредује индивидуално и тимски. Он не треба да буде ни Славиша, ни Ребрача, већ свој, Балша. Када разговарате са њим делује да је старији и зрелији од 21 године. Треба времена и стрпљења, а простора за напредак има доста, као код осталих младих играча. Сви ће добити прилику, а на њима је да се покажу и докажу. Тренирао сам у ових 30 година најбоље играче и зато младима понављам да нико није постао играч тимским, већ и индивидуалним радом.

- Многи су говорили да ће трећа година на колеџу да ми помогне да уђем и у прву рунду драфта, али био сам сигуран да ћу више напредовати ако будем одмах играо профи кошарку. Током лета сам се опробао у Летњој лиги и било је лепо видети како та прича функционише.

А онда је стигао крајем августа на Златибор, усред припрема Партизана са којим је потписао уговор, у непознато, где су многи очекивали Филипа Петрушева на његовој позицији. Познавао је само вршњака из репрезентације, Уроша Трифуновића, иако му је оца, Славишу, у Партизану тренирао такође Жељко Обрадовић.

Фото архива Новости

 

- Још од првог позива у априлу, знао сам да је Партизан једна од опција за наставак каријере. Све се поклопило. Када су неке ствари биле завршене, није било дилеме. Позив нисам могао да одбијем. Жељко тренер, екипа млада и перспективна, момци жељни напретка и победа, клуб у коме сам начинио неке прве озбиљније кораке - отворио се Балша.

Партизан није био баш потпуно непозната средина.

- Трифа и ја смо одрасли заједно, знамо се врло добро. А што се Филипа тиче, са браћом Петрушев сам похађао у Америци Монтверде школу и то са момцима различитих култура и образовања из 90 различитих земаља. Имао сам позиве са 38 колеџа, а изабрао сам Флориду, док је Филип Гонзагу - присећа се Балша.

ОТАЦ О СИНУ: ИМАЈУ ПРАВОГ ТРЕНЕРА

- Балша креће са исте тачке са које сам и ја пошао, са саиграчима из Партизана и Жоцом, у освајање европске титуле, само 30 година касније. Ипак, постоји разлика, јер смо ми имали тренера почетника, а он најтрофејнијег и најбољег тренера Европе. Ми смо пре три деценије кренули на пут који је титулу првака Европе, а ова генерација је на челу са Жељком на почетку новог пута. Партизан има млад, перспективан тим, момци желе да се докажу. Имају све услове да добро раде, правог тренера, а на њима је да тренирају дан и ноћ, слушају. обострана жеља постоји, па се надам и добром резултату - поручио је Балшин отац Славиша Копривица, који мечеве Партизана редовно гледа у друштву бивших саиграча центара, Шилобада и Стевановића.

Каже да су се ствари саме од себе поклопиле и помогле му да донесе одлуку:

- Ето, недавно после четири године и јуниорског првенства у Словачкој, поново смо обукли и репрезентативни дрес и због тога сам пресрећан. Имам и привилегију да учим од два велика тренера, Жељка и Карија. Чекао сам током лета да видим како ће се неке ствари одвијати и онда преломио да се вратим у клуб у коме сам као клинац тренирао пре девет година. Нисам могао да одбијем позив Партизана.

Отац ти је играо на два Ф-4 са црно-белима, окитио се и европском титулом?

- Знао је за позив, али се није мешао. Препустио ми је да донесем сам одлуку, али је био веома срећан када сам се вратио. Каже да треба да будем бољи играч од њега, мада нисмо баш за поређења, јер је он играо више споља, неку "четворку" са меком руком, док сам ја "петица", ближе кошу са другим карактеристикама. Желим да будем што боља верзија себе, иако имамо и сличности, али и разлика. Прилагођавам се европском стилу игре, али помажем екипи са америчким стварима које сам покупио, баш као и остали играчи са својим специфичностима -каже Балша.

Јако је задовољан хемијом на паркету и ван њега.

- Очекујем још да напредујем уз Жељка. Он је другачији од свих осталих, најбољи тренер у Европи и не треба да се пореди ни са ким. Имамо младу екипу, прерспективне играче на свим позицијама и верујем да ћемо много да напредујемо како сезона буде одмицала. Имамо хемију, а онда и обавезу да на паркету покажемо колико можемо. Сви се лепо слажемо ван терена и мислим да се то види на утакмицма. Да није тако, било би тешко играти. Са Американцима често причам и о колеџ кошарци. Играо сам против универзитета које су похађали Пантер, Ледеј и Мур, тако да имамо и ту заједничку тему. Лепо ми је што са њима могу да се уклопим подједнако добро као са српским играчима.

Фото архива Новости

 

Да ли си задовољан досадашњим током сезоне?

- Уз помоћ стручног штаба и саиграча сам већ после месец дана осетио велики напредак. Сваког дана се осећам све боље и трудим се да од свих учим по нешто. Супер сам прихваћен и у Партизану и репрезентацији. Искрено, мало сам и заборавио после сезона на колеџу за "ФИБА прозоре" па ме изненадио позив, али и ту имам друштво из млађих селекција. Упознао сам боље и селектора, који је одличан и тренер и као особа од кога може да се научи доста и о кошарци и животно.

Стигао је Лесор на твојој позицији?

- Одличан играч, значиће пуно и тиму, а и мени на тренинзима, да се развијам. Никада пре овога нисам играо професионално кошарку. После школе и колеџа, стигао сам у највећи клуб. Потребан је период за прилагођавање. Лакше се привикавам на Еврокуп, него АБА, где има много ветерана и "намазанијих" играча. На колеџу нисам могао да примим лопту на ниском посту и да направим неки потез из дриблинга, као што овде може да се игра леђима. Правила су другачија, одбране, системи... много екипа игра зону и удваја.

Поново си у Београду?

- Супер је све сем саобраћајне гужве, ужих улица и зиме, али се навикавам. Још се нисам видео са свим пријатељима и родбином, надокнадио пропуштено у претходних девет година, јер сам само два пута долазио за Србију. Са друге стране, мораћу кад се уходам да наставим студије на спортском менаџменту, где сам стао после две опште године колеџа. Не желим то да запустим, али предност сада има кошарка. Моћи ћу доста тога и "онлајн" полагати лети, па ми добро дође што са Америма у тиму причам енглески.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)