ДРАМА БИВШЕГ РЕПРЕЗЕНТАТИВЦА СРБИЈЕ: Да сам један дан закаснио, остао бих без ноге

М.П.

09. 12. 2021. у 11:00

ЧУДНИ су путеви Господњи! Реченица која не престаје да одзвања у ушима Ивана Паунића.

ДРАМА БИВШЕГ РЕПРЕЗЕНТАТИВЦА СРБИЈЕ: Да сам један дан закаснио, остао бих без ноге

FOTO: Privatna arhiva

Дечка који је "преко ноћи" дотакао врх, постао репрезентативац Србије, идол младима, па на исти тај начин нестао са кошаркашке мапе, да би се у смирај каријере вратио опет међу европски крем игре пред обручима. Већ другу сезону носи дрес Локомотиве Кубан, најјачег тима у Еврокупу.

Каријера за понос проткана медаљама, трофејима, али и болом. Из свега је одлични бек изашао јачи, извукао поуку коју сада користи кроз живот. За разлику од већине других момака никада није имао ветар у леђа, некога ко би га гурао и рекао "Овај мали мора да игра".

Иван се борио сам и изборио, прво за дрес Партизана, репрезентације Србије, а касније Ариса, Нижњег Новгорода, Фуенлабраде, Тофаша, Локомотиве и многих других клубова.

- Као клинац сам играо за Гроцку и постигао 64 поена против Земуна. Приметио ме на том мечу Влада Јовановић, тада тренер млађих категорија у Партизану, и стигао је позив из Хумске. Мој живот се тог тренутка променио. Много велики клуб, брзо сам добио шансу и у првом тиму. Мислио сам да сањам, одједном ту са играчима као што су Кецман, Шупут... Тренира те Душко Вујошевић, то је за мене била велика част. Одиграо сам и неколико добрих утакмица, посебно памтим ону против Пивоварне Лашко - почиње причу из Краснодара за "Новости" Иван Паунић.

ПАУНИЋИ УЖИВАЈУ У КРАСНОДАРУ

ИВАН Паунић се оженио Милицом Јелић, некадашњом мис Србије и имају сина Луку, који ће у јануару напунити четири године, уживају у прелепом Краснодару.

- Краснодар је прелеп град. Температура феноменална, људи пријатни. Милутинов баш за викенд гостовао са ЦСКА против нас и каже да је у Москви хладно. А код нас може и само прслук. Супруга, син и ја уживамо. Мали иде у интернационални вртић.

Није се ни пробудио из једног сна одлични бек је ускочио у други, спреман да своју шансу претвори у највеће кошаркашко достигнуће. После Партизана и боравка у Војводини, односно одласка у Остенде десило се нешто величанствено за Паунића. Репрезентација злато на Универзијади, а онда и позив од Душана Ивковића за сениорски тим 2009. у Пољској.

- То наше 1987. годиште је било невероватно. Феноменална генерација, од пионирских селекција смо освајали злата без изгубљеног меча. Мислим да смо узели пет најсјајнијих одличја. Круна су биле те Универзитетске игре у Србији, где смо победили и САД и Русију у финалу. Ја сам одиграо посебно добро тај меч против "зборнаје". Стигао је истог лета позив Ивковића за сениорску репрезентацију. Ми клинци, нас пет у репрезентацији код Дуде (Мачван, Радуљица, Бјелица, Паунић, Кешељ), и не само то, него смо и отишли у Пољску. Освојили смо медаљу као најмлађа репрезентација у историји. Просек година нам је био тек нешто једва преко 20.

Опет се о српској кошарци говорило са пуним устима, после Индијанаполиса и седам година суше. Све захваљујући Дуди и голобрадим клинцима.

FOTO: Privatna arhiva

 

- После те величанствене Пољске десила се Турска 2010. године. То Светско првенство је покварило много тога, били смо четврти. Много боли тај пораз од домаћина. Сви се сећамо Ашика и слободних бацања, па изласка Тунчерија у аут. Било је доста тога што нема везе са кошарком. Изгубили смо полуфинале од домаћина и нисмо имали времена да се опоравимо за Литванију и борбу за бронзу. Дуго нисмо могли да изађемо из дворане, кад смо дошли у хотел нисмо спавали до три сата ујутро, а чека нас за непуних 10 сати меч са Литванцима. Они одморни, прежаљени против САД и дан више одмора од нас. Нисмо успели да се опоравимо, а да смо ту узели медаљу, наставили би ниску одличја и ко зна где би нам био крај - жали Паунић.

ЖАЛ ЗА СТЕВАНОМ

ПАУНИЋА је погодила вест о смрти Стевана Јеловца, који нас је прерано напустио у 32. години.

- Били смо заједно у репрезентацији. Стеван је предобар момак, насмејан, није имао никаквих здравствених проблема. Знам да је имао мождани удар и да су га пребацили у Србију, нажалост, није издржао. Туга, када се тако нешто деси онда другачије гледате на живот. Здравље је најважније - жали Паунић за репрезентативним колегом.

Завршило се са Дудом у Литванији на ЕП 2011, касније је наставио код Александра Ђорђевића, али када прича о Ивковићу само излазе епитети из доброћудног момка из Гроцке.

- Увек сам био ту за репрезентацију. Много ми је значио и позив од Салета. Са Ђорђевићем се чујем и дан-данас, имамо одличан однос. Дуда? Посебан човек у мом животу. Сулудо је да ја причам о његовим тренерским квалитетима, највећи. Велики човек, велики тренер. Много нас је научио, не само на терену, већ и понашању изван терена, да будемо бољи људи. Имао је и велику храброст те 2009. године, када је повео нас клинце са Универзијаде на ЕП. Чули смо се 20 дана пред његову смрт, био је веома лоше, није могао ни сам до купатила. Позвао сам га на отварање терена у Гроцкој, који носи моје име. Није имао снаге да дође, био је поносан на мене, пожелео ми пуно среће. Две недеље је прошло од тога, када сам прочитао да је умро. Тужан тренутак, одлазак такве величине.

FOTO: Privatna arhiva

 

Клупска каријера увек борбеног бека посута трњем и ружама. Било је и лепих момената, али и оних мање лепих. Ипак, Паунић на све гледа са ведрије стране.

- Кад гледамо живот са друге стране и овога што се десило Јеловцу, најважнији су живот и здравље. Један дан ти промени све. Могао сам још да направим у каријери. Било је да сам на врху, па доле, у зависности где играш. Најлепше ми је било у Шпанији, Мадрид прелеп град, време одлично, играм добро, имам подршку тренера. Био сам и други најбољи тројкаш АЦБ лиге....

Никада се није бојао изазова, ни да чува најбољег противничког бека, ни да се баци у публику за лоптом, ни да прихвати непознато. Да прелепу Шпанију замени са Турском која ће му променити живот.

- Стигла је понуда Тофаша 2017. да заменим Тонија Крокера. Орхун Ене, тренер, клуб одличан, тек ушли у Прву лигу, сезону пре са Васом Мицићем направили добар резултат. Кренуо сам да играм добро, пласирали смо се у финале Купа и финале плеј-офа. Баш пред финалне мечеве са Фенербахчеом у пролеће 2018. се повредим на тренингу. Одмах сам урадио магнетну резонанцу и испоставило се да имам парцијалну руптуру лигамента. Морао сам на операцију у Истанбулу....

Од тог тренутка креће борба на живот и смрт прослављеног кошаркаша.

ПЕШИЋУ НИЈЕ ЛАКО

ИСПРАТИО је Иван Паунић и репрезентативну акцију, повратак Светислава Пешића на клупу Србије.

- Пешић је велики тренер, најбоље што је Србија имала. Тешко је са једним тренингом направити нешто, већина играча се први пуг срела са селектором. Зато и не треба узимати овај пораз од Белгије као неко мерило. Те мање репрезентације су много уиграније, а ми смо се једва скупили. Када буду ту Богдан и остали момци опет ће Србија бити моћна, нема дилеме.

- Три месеца сам имао константно температуру, повишену седиментацију, ЦРП и лежао у болници. Када су ми урадили операцију добио сам сепсу и борили су ми се за живот, буквално су ми једва спасли ногу. Доктор који ме је последњи оперисао каже да сам дан закаснио остао бих без ноге, а питање и да ли бих преживео. Чим сам се пробудио из анестезије питао сам да ли ће ми остати нога. Сваки пут ме тај доктор зове за Нову годину, честита и подсети да тај дан треба да славим. Од тада другачије гледам на живот.

Победио је Иван и у најважнијој утакмици, не само да је победио, већ се још јачи вратио на терен, преко Ирана и кратког боравка у Београду, Србин се обрео у једном од најлепших места за играње кошарке - Краснодару.

- Са мојим опоравком се поклопила и корона. Отишао сам у Иран, дивна земља, одмах сам почео да играм. Убацио сам на првом мечу 27 поена. Било ми је лепо, повратио сам самопоуздање. Стигао је позив и од Пашутина (тренер Локомотиве) који ме је хтео и раније. Било је да дођем на пробни период да виде у каквом сам стању. Брзо смо се договорили, они су били одушевљени са мном, а ја са њима. Локомотива је феноменалан клуб, одлично организован са великим буџетом. Имамо сјајну екипу, гурамо одлично у Европи, још кад нам се врати Ален Вилијамс. Потписали смо НБА шампиона Квина Кука, ту су Ерик Меколум, Стентон Кид, Џонатан Мотли, Грег Витингтон, Дариус Томспон. Феноменалан тим, који ће са повратком Вилијамса бити много јачи.

FOTO: Privatna arhiva

 

Уз Локомотиву, Виртус Болоња и Партизан су главни фаворити за наслов Еврокупа. А баш ће београдски црно-бели гостовати у Краснодару крајем децембра, тачније 22, када ћемо видети снагу и Руса и црно-белих, а Иван једва чека судар са бившим клубом.

- Сви знамо шта Жељко Обрадовић значи у европској кошарци. Његов долазак у Партизан многи значи клубу и навијачима, поново ће црно-бели бити моћни. Долазе код нас у Краснодар, биће тежак меч. Партизан се мучио против Игокее, имају талентовану екипу коју са клупе предводи велики стручњак. Сигурно имају велике шансе у Европи и АБА лиги - завршава Иван Паунић из сунцем окупаног Краснодара.

FOTO: Privatna arhiva

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
УЕФА ГЛЕДА И НЕ ВЕРУЈЕ: Ево шта ће Белорусија да уради због ЕУРО 2024

УЕФА ГЛЕДА И НЕ ВЕРУЈЕ: Ево шта ће Белорусија да уради због ЕУРО 2024

Рат у Украјини је трагичан по више основа, као и сваки рат уосталом, а најновије вести везане за њега - стижу из сфере спорта. Русија, међутим, није у центру пажње овог пута, већ њена највећа савезница, Белорусија.

24. 04. 2024. у 16:39

Коментари (0)

И МИ КРЕЋЕМО ПУТ ГРЧКЕ Прво оглашавање Николине жене: Деца знају све, морамо бити храбри