КУКОЧ СЕ СЕТИО ОВАЦИЈА ГРОБАРА ИЗ 1991. ГОДИНЕ: Причао о Владу Дивцу и наређењу да не разговара са њим

Новости онлине

13. 10. 2021. у 09:22

ТОНИ Кукоч, љутили се неки или не, можда је и најбољи југословенски кошаркаш свих времена. Човек коме је веровао и велики Мајкл Џордан.

КУКОЧ СЕ СЕТИО ОВАЦИЈА ГРОБАРА ИЗ 1991. ГОДИНЕ: Причао о Владу Дивцу и наређењу да не разговара са њим

Фото: Н.Параушић

А пре него што је направио бриљантну каријеру преко окена у дресу Чикага, "клинац" из Сплита је чинио чуда са Југопластиком и Југославијом.

Један је од ретких играча коме је аплаудирала пуна дворана навијача Партизана у Београду и то 1991. године када је рат куцао на врата.

- Наравно да ми је било драго. Разбијамо највећег ривала у финалу у њиховој дворани, а 10.000 њихових навијача нам одаје признање. Претпостављам да су то све били људи који ни сами нису могли веровати да нас чека лудило, него су само уживали у мојој и кошарци коју је Југопластика тада играла. Такође, желео бих да се присетим и једне утакмице с Босном након што смо освојили титулу првака Европе. Иначе је Босна тада играла у Скендерији, али пошто долазимо ми, а интересовање је било велико, одлучили су да утакмицу пребаце у Зетру, како би што више људи могло уживо да гледа Југопластику. Мислим да смо изгубили у продужетку, али тај дочек, ту топлину, то не могу никад заборавити. У тренутку кад смо изашли на паркет спикер је рекао да улази Југопластика, нови првак Европе, а тада је 14.000 људи устало и неколико минута је скандирало ‘Југопластика, Југопластика’, Били су то заиста прекрасни тренуци - рекао је Кукоч.

У интервјуу за хрватски портал Индекс, Кукоч је говорио поводом уласка у Кућу славних у Спрингфилду, чему су присуствовали Владе Дивац и Дино Рађа.

- То је само потврда какву смо генерацију имали, како се овде некад добро радило, колика је била наша воља и жеља за доказивањем, за освајањем. Наши циљеви су били плафон. Никад није било да идемо на првенство, па је четврто или пето место добро. Ако не би били први, цела би екипа данима плакала од туге. Тако је било од кадета, па преко јуниора све до сениора и кад ти такав став постане стандард, онда је то сасвим нормално. Дражен и Цибона први су нам били мерило колико заправо вредимо. Затим Партизан. Па у Европи Макаби и Барселона. Лествица се само подизала. У Булсима сваки тренинг с Мајклом и Скотијем био је тест колико можеш и колико си спреман. Ментално, физички, технички. Једноставно, стандард те наше генерације било је само побеђивање и сваки кикс или пораз сматрали бисмо тешким неуспехом. У Булсима не би изгубили утакмицу месец дана, а онда би у идућем месецу изгубили једну или две утакмица и то би била катастрофа. „Ужас, какав очајан месец је иза нас. Пали смо, ово се више не сме догађати.“ А од 20 утакмица изгубили бисмо једну или две. Тако ми је било целу каријеру, Влади и Дину исто, и зато сматрам да је прстен који сад сва тројица имамо само потврда вредности једне сјајне генерације и рада те љубави према кошарци. А ми смо је заиста волели.

Фото: Н.Параушић

 

У филму Једном браћа, док је Кукоч причао о односу с Дивцем у Америци, у једном тренутку је рекао да су људи из околине у Хрватској дословце наредили да се не дружи с њим.

- У оно време је било стварно тешко причати, комуницирати. Била су таква времена и за мене и за њега. Данас најнормалније причамо. Владе није лоша особа, штавише, увек је био тешки позитивац, зајебант. Али знамо што се тада догађало. Није било лако онда комуницирати о тим стварима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)