ОГЛАСИО СЕ НИКОЛА ИВАНОВИЋ: Београд није иностранство, опраштам увреде и мурал

Новости онлине

20. 06. 2021. у 11:08

НИКОЛА Ивановић је напустио Будућност Воли и потписао двогодишњи уговор са Црвеном звездом, што је изазвало бурне коментаре у Црној Гори.

ОГЛАСИО СЕ НИКОЛА ИВАНОВИЋ: Београд није иностранство, опраштам увреде и мурал

ФОТО: АБА лига (Будућност ВОЛИ)

Ивановић се отвореним писмом обратио јавности, а посебно кошаркашкој публици.

"Драги пријатељи, цела кошаркашка јавности, желео бих да у контексту одлуке везане за моју спортску каријеру, упутим једно дуже саопштење: "Цели живот, као и пуно деце, сањам једно. Да будем професионални кошаркаш. Сваки исказани труд, проливени зној је био уткан у мозаик тог истог циља, да Божији дар талента који ми је дат, оправдам, и докажем да сам вредан тога. Потврда је стизала у виду успеха, који су долазили временом. Била је то и потврда вредности које су пуно веће од материјалних добара и које представљају тек неке од непроцењивих ствари: поштовање, духовна и емоционална подршка кад не иде добро, осећај обостране припадности и још пуно тога. Пуног срца могу рећи да сам је имао од вас, мог народа и од дивних људи којима сам окружен. Али, ето у овом моменту се показало, нажалост, да то није био случај са свима и да све што сам дао клубу мог града неком није било довољно. Никоме не замерам за то. Па ни за мурал, ни за увреде, ни за горке и тешке речи зла и равнодушности које су излазиле након толико година остављених за успех и промоцију нашег града и државе. Све разумем и желим само једно: да ми будете здраво и да вам буде свако добро."

"Ви који сте показали да ипак нисте били моја шира породица каквом сам вас доживљавао: желим вам да за све одлуке добијете подршку и истинско поштовање које ја нисам добио од вас. Да не осетите то на себи, како је када не знате ни део околности, а судите о нечијем животу као да сте прошли тим путем. Искрено вам желим да то не доживите и да вам правда увјек буде сапутник у животу! Потичући из породице староседелаца са Цетиња, а као рођеном подгоричком детету, није ми требао никада додатан мотив да играм за клуб свог града и за репрезентацију. Поносан сам сам што је то препознато и што је оставило утисак на народ у мојој Црној Гори, од којег сам добијао најлепше осмехе, искрену подршку у успеху и саосећање у тешким моментима. То ми је хранило душу и дало снаге да издржим и оно што се не може видети на малим екранима. А било га је, и то пуно. Први одлазак из клуба мог града ми је донео неколико озбиљних траума, које сам носио у души и делио само са мојим најблизима. Све то сам свесно потиснуо кад сам се вратио, да ме не би реметило да дам у сваком моменту све што имам за остварење заједничког циља. Који је дошао убрзо. То су најсрећнији дани мог живота. И након тога се наставило у истом правцу, дајући сваки атом снаге за клуб и град ком своју припадност нисам доказивао никако другачије, вец љубављу и залагањем. То је било више од максимума."

"Свестан сам сада да су постављена нереална очекивања од неких људи очигледно некад превазилазила моје реалне моћи. И често су била утемељена на мислима да сам увек и у сваком минуту на терену и ван њега, у процесу доказивања који још увек траје, као да управо тај дан почињем каријеру. И када нису била на тај нацин испуњена “очекивања”, неретко сам слушао: 'није то то', 'нема ниста од њега'... То ми је наметало додатну одговорност и терет емоционални, али и у том домену дао сам више од својих могућности, па могу рећи да сам апсолутно миран. По истеку последњег уговора, имао сам само једну званичну понуду за наставак каријере. Евролигашку, од стране КК ЦЗВ. Озбиљну и конкретну. И како кажу моје старије кошаркашке колеге и стручњаци та понуда је изузетна потврда мојих вредности и сјајна шанса за даљи развој у лиги коју желим да играм од кад сам био дете и то са тренером с којим сам већ сарађивао, и у ког имам поверења и вере да ће ми помоћи да ту шансу могу и оправдати."

"Што се тиче одласка у Звезду, морам да кажем да за мене пут у Београд није иностранство, већ нешто што такође осећам својим. Мој духовни дом, Храм Христовог Васкрсења заменићу Храмом Светог Саве, те је то гаранција да ћу се осећати пријатно, као и када сам први пут тамо боравио. Неће ми ништа бити непознато, нити страно. Драга браћо, сви домаћи и страни играчи, дивни људи који сте пазили на мене и толико посветили пажње и љубави и једнако пратили и подржали и моје успехе и моје повреде, бескрајно сам захвалан на сваком трену проведеном с вама. Сви људи који сте мој приватни и кошаркашки живот направили лакшим, помогли ми и ценили, биће ми најтеже што вас нећу гледати свакодневнно као до сада. Моји суграђани драги и народе Црне Горе, за нашу репрезентацију ћу се борити свим срцем као и увек, а у који год клуб да одем, Подгорица је мој дом, ту је моја ужа биолошка породица и шира коју ви представљате. И у име ваше представљаћу наш град и државу гђе год ме кошарка и живот одведу. Бескрајно вам хвала на свој подршци и љубави! Ваш Никола."

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)