ЕВРОЛИГА У ЗНАКУ СРБА: Наши тренери освојили чак 19 трофеја
ПОГЛЕДОМ на вечну листу тренера који су освојили највише титула кошаркашке Евролиге, долазимо до необоривог доказа да је европска кошарка изграђена рукама српских тренерских архитеката.
FOTO: N. Paraušić
Чак 19 круна најквалитетнијег кошаркашког такмичења Старог континента су освојили стручњаци са наших простора, по чему су неприкосновени у односу на све остале.
Предводник те листе је прослављени Жељко Обрадовић који се у досадашњој каријери девет пуна попео на кров Европе, са пет различитих екипа из четири земље. Од прве са Партизаном 1992, преко Хувентуда (1994) и Реал Мадрида (1995), до Панатинаикоса (2000, 2002, 2007, 2009, 2011) и на крају Фенербахчеа (2017). Иза њега са четири наслова иде актуелни председник ОКС Божидар Маљковић, који је по два пута титулу освајао са чувеном Југопластиком и једном са Лиможом и Панатинаикосом. Три пута најбољи је био покојни Александар Николић са италијанским Варезеом, два пута је звезде дотакао Душан Ивковић са Олимпијакосом и једном Светислав Пешић са Барселоном.
ТРЕНЕРИ СА НАЈВИШЕ ТИТУЛА
9 - Жељко Обрадовић
4 - Еторе Месина, Божидар Маљковић, Александар Гомељски, Педро Ферандиз
3 - Пини Гершон, Александар Николић
2 - Жељко Павличевић, Душан Ивковић, Валерио Бјанкини, Лоло Саинц, Сандро Гамба, Евгени Алексев, Пабло Ласо, Димитрис Итудис
Колико су Срби потукли конкуренцију најбоље показује податак да друга држава са највећим бројем евролигашких трофеја јесте Италија са 11 (4 пута Еторе Месина, 2 пута Валеријо Бјанкини, 2 пута Сандро Гамба и једном Чезаре Рубини, Ђанкарло Примо и Франко Казалини). На трећем месту се налази Шпанија са 10 пехара, потом Русија са шест, а онда Израел са једним мање.
Грчки и хрватски тренери освојили су по три, амерички две (Дан Петерсон и Руди Д'Амико), по једном су шампиони елитног клупског такмичења били стратези из Литваније (Јонас Казлаускас), Црне Горе (Богдан Тањевић), Јерменије (Арменак Алачачијан) и Грузије (Отар Коркија).
КЛАСА Еторе Месина/FOTO: N. Paraušić
Када видимо такав однос снага, непримерено делују одлуке челних људи такмичења да нашем региону који је изнедрио толико великих тренерских имена, додељује специјалне позивнице за такмичење и размишља о затварању лиге у којима ће учествовати они са најдубљим џепом, а не знањем.
БРОЈ ТРОФЕЈА
19 - Србија
11 - Италија
10 - Шпанија
6 - Русија
5 - Израел
3 - Грчка
3 - Хрватска
2 - САД
1 - Литванија
1 - Црна Гора
1 - Јерменија
1 - Грузија
После овогодишњег фајнал-фора, који је почео јуче и игра се до недеље, Литванија, Грчка и Италија могу повећати свој трофејни салдо пошто се за свој пети, односно трећи пехар, боре Еторе Месина (Олимпија Милано) и Димитрис Итудис (ЦСКА), а за свој први Шарунас Јасикевичијус (Барселона), док Турска може да добије првог тренера са највреднијим пехаром уколико Ергин Атаман са Ефесом покори континент.
Запратите Новости спорт на Фејсбуку
Препоручујемо
(ТВИТОВИ) НАВИЈАЧИ НЕЗАДОВОЉНИ: Лојд разочарао, надају се бољем другом полувремену
28. 05. 2021. у 21:30
ПАРТИЗАН СПРЕМАН ЗА ДРУГИ ДУЕЛ ПРОТИВ МЛАДОСТИ: Прва меч-лопта за полуфинале
28. 05. 2021. у 21:20
ЗВЕЗДА ЈЕ ШАМПИОН: Црвено-бели бацили Будућност на колена у гротлу пуног "Пионира"
28. 05. 2021. у 22:30 >> 22:30
МЕЧ СЕЗОНЕ У ГРАЦУ: Победа води Звезду у нокаут фазу Лиге Европе!
ШТУРМ Грац и Црвена звезда укрштају копља у дуелу који би за оба тима могао да одреди целу европску сезону. Оба клуба јуре место међу најбољих 24 у Лиги Европе, а ситуација на табели је толико тесна да један кикс све може да промени.
11. 12. 2025. у 07:30
ХРВАТСКА У ШОКУ: Ево шта су "гробари" из Београда урадили Бед блу бојсима, навијачима ФК Динамо Загреб! (ФОТО)
Док Хрватска још прича о тамошњем дербију, у коме су се састали Динамо Загреб и Хајдук Сплит, као нова тема тамошњој јавности наметнула се - вест из Србије.
09. 12. 2025. у 20:50
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)