ДИВЕ, СРЕЋАН ТИ РОЂЕНДАН: Партизан не заборавља легенду клуба

Novosti online

11. 04. 2021. у 10:35

НЕ само зато што су били део историјске генерације која је играла финале Купа европских шампиона 1966. године, већ по свим фудбалским параметрима и критеријумима, тројка Бечејац-Рашовић-Васовић је најбоља халфовска линија коју је Партизан икада имао.

ДИВЕ, СРЕЋАН ТИ РОЂЕНДАН: Партизан не заборавља легенду клуба

ФОТО: ФК Партизан

И не само Партизан, него вероватно и југословенски фудбал уопште.

Ту сигурност, стабилност и чврстину није имао нико пре, али ни после њих. Дивили су им се, како се у оно време говорило „од Вардара до Триглава“, али и широм Европе су о њима причали хвалоспеве. Били су фактор сигурности једног моћног тима којем је само мало спортске среће недостајало да се попне на кров Европе, а то је и те како заслужио.

Најмлађи члан тог одбрамбеног трија био је Бранко Рашовић који данас пуни 79 година.

- Млађи навијачи нашег клуба га вероватно знају као оца Вука Рашовића, некадашњег капитена и тренера под чијим вођством смо 2013. године освојили једну од три последње шампионске титуле, док га они старији памте као „Стену“ или „Дива са Олд Трафорда“. А за овај други надимак нису му биле потребне године играња за славни Манчестер јунајтед, већ само 90 минута у црно-белом дресу против њега у оквиру полуфинала КЕШ те 1966. године, наводи се на сајту Партизана. 

Домаћи тим јесте победио голом легендарног Нобија Стајлса у 72. минуту, али је рођени Подгоричанин толико доминирао снагом и ауторитетом, да су му медији на Острву наденули надимак по којем га и данас памте.

Мада, у око свим навијачима „црвених ђавола“ запао је током прве утакмице у Хумској коју су црно-бели добили резултатом 2:0. Тада му је велика звезда европског фудбала Денис Лоу након мањег кошкања ударио шамар, мислећи да ће на тај начин придобити још веће поштовање и улити страх директном чувару на терену. Међутим, наишао је на погрешног.

Бранко му је узвратио истом мером и показао да ти подли трикови код њега не пролазе. Добитник Златне лопте за најбољег нападача Европе 1964. године није очекивао такву реакцију, али се после почетног шока само кратко насмејао и њих двојица су наставила да играју као да се ништа није догодило.

Некадашњи центарфор млађих категорија Будућности који је још у јуниорском стажу прекомандован на место испред голмана, у Хумској је играо пет сезона, наступивши на 210 званичних утакмица уз два постигнута гола. Могао је тај голгетерски салдо да буде много већи, али пре пола века филозофија тренера није била таква да приликом прекида баш сви дефанзивци одлазе пред гол противника. То је у том периоду било дозвољено само Велибору Васовићу и никоме више, па Рашовићева висина од 187цм није могла да дође до изражаја.

За тих пет сезона у дресу Партизана је освојио једну шампионску титулу, да би 1969. године прешао у Борусију Дортмунд, где је остао наредних пет година и где су га поштовали, што је он као један од најбољих центархалфова Европе и заслужио.

По окончању играчке каријере, у којој је забележио и 10 наступа за репрезентацију Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, вратио се у свој Партизан и све до одласка у пензију бринуо о млађим категоријама нашег клуба. Пензионерске дане проводи у Београду, емотивно проживљавајући сваку утакмицу свог Партизана, а често скокне и до Хумске која је увек била и увек ће бити његов други дом.

- Срећан ти рођендан, Добри наш Диве, порука је из Партизана

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)