ДА СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ: Римско злато за сва времена

Зоран Миловић

12. 09. 2020. у 20:01

ПРОТЕКЛО је шест деценија од највећег успеха репрезентативног фудбала, без званичног подсећање на подвиг олимпијског тима у Риму.

ДА СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ: Римско злато за сва времена

ФОТО: Архива

Једино олимпијско злато репрезентација ФНРЈ освојила је 1960. тријумфом у финалу против Данске (3:1). После три узастопна пораза у борби за најсјајније олимпијско одличје (1948. Лондон, 1952.  Хелсинки и 1956. Мелбурн), "вечито други" дочекали су свој тренутак судбине и попели се на победнички трон.

Фудбалски савез Србије није нашао за сходно да обележи златни олимпијски јубилеј и подсети се славодобитника из Рима. Бар да су одали признање тројици фудбалера који су међу живима - Милутину Шошкићу (82), Душану Маравићу (81) и Силвестеру Такачу (79).

УВЕРТИРА успеха за сва времена, била је два месеца раније у Паризу, на првом првенству Европе које је тог лета 1960. одржано у организацији УЕФА под називом Куп европских нација. Наша репрезентација је у полуфиналу била успешнија од домаћина Француске (5:4), али је титулу европских првака понео Совјетски Савез, који је у финалу, 10. јула, савладао наш национални тим тек у продужетку (2:1).

СУМЊАЛО се у квалитет репрезентације коју је у Италију повела селекторска комисија Александар Тирнанић - Љубомир Ловрић - Драгомир Николић, због неспоразума у току припрема (Мухамед Мујић је отказао, а Јован Миладиновић удаљен) и изостанка ведете Драгослава Шекуларца и Дражана Јерковића који нису имали право да играју. У Риму су, међутим, сви богови били наклоњени југословенским фудбалерима.

ЧЕСТИТКЕ Милан Галић се рукује са функционерима Олимпијског комитета / ФОТО: Архива

Поход на медаљу почео је победама над Египтом (6:1) и Турском (4:0),  са Бугарима играли нерешено (3:3). У полуфиналу, 5. септембра у Напуљу, са домаћином Италијом није било победника, без голова после 90 минута, па ни продужецима (1:1). Финалисту је морао да одреди - "шешир". Такве су биле пропозиције да у случају нерешеног резултата и после продужетака победника одлучује жреб.

Срећа се насмешила "плавима". Жребом је руководио сер Стенли Раус, председник УЕФА. У бели шешир је ставио две цедуљице са именима Југославије и Италије. Италијани су као добри домаћини уступили нашој екипи да извуку име финалисте, чувени др Михаило Андрејевић пришао је шеширу и поскочио.

- Финале, финале - викао је Андрејка.

У италијанским новинама освануло је питање: "Господине Андрејевићу, а где је папир?", алудирајући да није показао шта пише на цедуљици...

- Андрејка је био светски господин, фудбалски дипломата, моралан и принципијелан, али и нимало наиван. А нису ни Италијани баш наивни да би их могао преварити. Свака част Андрејки ако је у томе успео, нека ова легенда остане - каже Душан Маравић, један од јунака тријумфа у Риму.

ИСТОРИЈА Бора Костић као капитен на победичком постољу/ФОТО: Архива

ОПТИМИЗАМ међу "плавима" је порастао после расплета у другом полуфиналном мечу у којем су Данци начинили изненађење и савладали двоструког олимпијског победника Мађарску (2:0).

Финале против Данске, 10. септембра, на стадиону "Фламинио" у Риму, пред 42.000 гледалаца, памти се по атрактивној игри југословенских фудбалера и убедљивој победи од 3:1, али и по искључењу капитена Милана Галића због приговора судији Ло Белу.

ОСВЕТЛАЛИ ОБРАЗ СВИХ СПОРТИСТА

ОЛИМПИЈСКЕ игре у Риму су најнеуспешније у послератној историји југословенског спорта. Експедиција ФНРЈ на 17. Играма, од 25. августа до 11. септембра 1960. године, била је најбројнија до тада, са 116 спортиста у 14 спортова. И уместо очекиване жетве медаља, морали смо да се задовољимо са само два олимпијска одличја.

Потпуну бруку спречили су фудбалери освојивши злато, а рвач грчко-римским стилом Бранко Мартиновић се домогао сребрне медаље.

Југославија је после само једанаест минута водила 2:0. Галић је савладао данског голмана Фрема већ у 1. минуту (то је био његов седми гол којим је понео титулу најбољег стрелца турнира). У стрелце се уписао и Жељко Матуш. Онда је Бора Костић затресао мрежу у 37. минуту, али је италијански судија Кончето Ло Бело, на опште изненађење, поништио гол због офсајда у коме се, наводно, налазио Галић.

- Као капитен мислио сам да имам право да му објасним ситуацију код гола. Дотрчао је и љутити Бора Костић, рекао сам му: "Боро, нема везе, водимо..." Додао сам  и ону нашу псовку коју често употребљавамо. Ло Бело је то чуо и показао ми руком да напустим терен. Чудио сам се како је разумео. Касније сам сазнао да је био на семинару судија пред почетак ОИ на Палићу када су наши "подучили" колеге о псовкама. То је пресудило да први и једини пут у каријери будем искључен. Нисам то ни тада заслужио - причао је  Галић.

Капитена су карабињери  извели на трибине. Галићу је то било најтеже полувреме у животу.

- Сва срећа да је Бора, који је преузео капитенску траку, дао још један гол. На крају сам прескакао жицу како бих стигао на победничко постоље и примио златну медаљу - присећао се голгетер.

Златну медаљу из Рима донели су Благоје Видинић, Милутин Шошкић, Владимир Дурковић, Новак Рогановић, Анте Жанетић, Жељко Перушић, Андрија Анковић, Жељко Матуш, Томислав Кнез, Милан Галић, Бора Костић, Александар Козлина, Душан Маравић, Велимир Сомболац, Силвестер Такач, Звонко Бего и Жарко Николић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
УЕФА ГЛЕДА И НЕ ВЕРУЈЕ: Ево шта ће Белорусија да уради због ЕУРО 2024

УЕФА ГЛЕДА И НЕ ВЕРУЈЕ: Ево шта ће Белорусија да уради због ЕУРО 2024

Рат у Украјини је трагичан по више основа, као и сваки рат уосталом, а најновије вести везане за њега - стижу из сфере спорта. Русија, међутим, није у центру пажње овог пута, већ њена највећа савезница, Белорусија.

24. 04. 2024. у 16:39

Коментари (0)

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна