“ВЕЧИТИ” У ЖИВОТУ И ИГРИ: ФК “Прва искра” из Руњана памти прву генерацију фудбалера

В. Митрић

уторак, 11. 08. 2020. у 22:32

“ВЕЧИТИ” У ЖИВОТУ И ИГРИ: ФК “Прва искра” из Руњана памти прву генерацију фудбалера

Фото: Архива клуба

КАД је у већини села, у западној Србији, а не само у Јадру и Подрињу, после Другог светског рата, владала немаштина, трајао немилосрдни принудни откуп од сељака, док су нове револуционарне власти гањале оне за које су сматрали да су издајници, у селу Руњанима, код Лознице, млади људи, потоњи угледне личности завичаја Србије и СФРЈ, основали су 1947. године клуб ком су наденули име „Прва искра“.

Клуб се, данас, такмичи у Међуопштинској лиги - група Јадар, никад није био у неким вишим ранговима, али се, за разлику од многих других, није ни гасио, нити је ишао од руке до руке тазе бизнисмена.Био је сеоски и остао.Чедо тог, једног од највећих и најелепших села у Јадру, између Јадра и Дрине, кроз које тече Жеравија, река познато по Вуку Караџићу, који је на њеном песку исписао прва слова наше азбуке.Мештани су, вазда, колико су могли помагали клуб.Неки више, неки мање, каква је ситуација била у чијим кућним буџетима и џеповима.

Сеоска власт је, вазда, осим у доба када се на њеном челу нађу надобудни људи, неуки и незаинтзересовани за било шта друго осим за себе, била уз клуб и свесрдно га помагали свих ових година.

Милош Бојић, вишегодишњи председник Месне заједнице Руњани, одборник и делагат у локалном парламенту у Лозници, спада у оне сеоске „кметове“, који су скоро од рођења уз „Прву искру“, помажући је, и дан-данас, личним учешћем, када није на једној функцији, када има 75 година.Један је од ватрених навијача, који је пропушта ниједну утакмицу, а недавно је, чим се опоравио, после боравка у болници, „запуцао“ на чувено игралиште „Браискова“ на одушевљење и фудбалера, и управе и публике.

А, Милошев брат, др Петар Бојић, по коме носи име једна од улица у селу, био је играч у првој генерацији „Прве искре“, а после ће постати чувени лекар, гинеколог акушер, директор Здравственог центра у Лозници, председник општине Лозница, министар у Влади Србије...у тој екипи били су и Момчило Красавац, дипломирани електронжењер, некедашњи познати директор Електродистрибуције Београд, доктор геологије Владимир Сарић, Јовиша Гајић, заменик на голу Црвене Звезде славном Владимир Беари, Миодраг Ћосић, оснивач и вишегодишњи генерални директор АИК „Лозница“, Мулутин Рељић, вишегодишњи начелник полиције у Лозници, занаменити наставник српског језика Милан Попадић, који је дао велики допринос искорењавању неписмености у Јадру, Зоран Миловановић, један од најуспешнијих пословних људи, не само Срба, у Аустрији, вредни и чувени домаћини Српко Вишњић, Дамјан Степанић, Милутин Поповић, Благоје Благојевић, Миленко Глигорић, Вело Пантић, Милован Лукић, Свето Пантић, Радован Илић.

И данас село пазе и помажу многи љубитељи клуба и фудбала, надајући се да ће, и нове генерације, да изнедре, не само велике спортисте, већ и велике људе какви су били они који су први заиграли фудбал на игралишту „Браисково“.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)