Фудбал

ВЕЋ ЗНАМ САСТАВ ЕНГЛЕЗА: Селектор Србије Драган Стојковић Пикси за "Новости" прича о прошлој и 2024. години

Недељко Иљукић

03. 01. 2024. у 12:46

НИШТА горе од тога да саговорник касни на интервју. Или када су на столу тешка и непријатна питања. Међутим, од када "Новости" прате у стопу Драгана Стојковића (58), од Паси пољане, преко Топчидерског брда, једине са њим у Тапијевом авиону на путу до Марсеља, па водећи рачуна о временским зонама и раздаљини Јапана и Кине - никада се није десило да Пикси касни. Никада!

ВЕЋ ЗНАМ САСТАВ ЕНГЛЕЗА: Селектор Србије Драган Стојковић Пикси за Новости прича о прошлој и 2024. години

Пре неки дан се срећемо у његовом радном кабинету на Теразијама 3, договор је био у 11. И тачно у 11, свеже обријан, наспаван, гледа на сат. На тренутак је све личило на онај "забезекнути" поглед на сат кад је Немцима "завалио" гол на Мундијалу у Француској 1998. Бољи шлагворт нисмо могли да добијемо за причу о 2023. иза нас и 2024. години која нас гледа право у очи. Поменусмо у шали и Деју Савићевића, који тешко да би у суботње рано преподне био на неком интервјуу...

Стојковић, селектор фудбалске репрезентације Србије, на путу је да једног од својих фудбалских очева, Ивицу Осима, стигне и престигне. Швабо је плаве и Пиксија одвео на Мундијал 1990. у Италију и само до аеродрома у Стокхолму, одакле смо враћени са Првенства Европе у Шведској 1992. године...

- Задовољан сам својом каријером. Један сам од ретких домаћих фудбалера, репрезентативаца, који је играо само у пет клубова. Када сам био у месецима животне форме, када сам осећао да могу да дам још више, ма највише, догодиле су ми се две најружније ствари у каријери. Повреда и операција колена, па тај одвратан осећај када схватиш да нешто што нема везе са спортом и фудбалом у ствари утиче директно на твој национални тим. Санкцијама Уједињених нација и УЕФА угашен је један наш велики сан. Још су ми пред очима те слике из авиона, инат пилота Стеве Попова да, ако треба, са два литра горива покрене летелицу на оној писти у Стокхолму - сећа се Пикси свега.

Као и сваки спортиста који држи до себе и своје богате каријере и селектор Србије реагује у трептају ока, када смо га вратили у 1984, када је као 19-годишњи играч нишког Радничког био на списку селектора Тодора Веселиновића и убедљиво најмлађи члан екипе која је учествовала на Првенству Европе у Француској. Испрашили су нас Белгијанци (2:0), па Данци (5:0), и на дан меча са Француском је до приче било само Веселиновићу.

- Седимо у подне поред базена и пита Тоза окупљене играче: ко ће да чува Платинија. Он у том тренутку у животној форми и сви некако спустише поглед и завладала је нека чудна тишина. Ја дигнем руку и кажем Този да ћу ја да чувам Платинија. Нит сам знао да ли ћу играти, да ли ћу бити стартер, али се сећам да се то изузетно свидело селектору. Платинија, наравно нико није могао да сачува јер су Францусзи победили 3:2, а он нам дао сва три гола и не зна се који је био лепши - сећа се Стојковић.

А, сви се сећају и детаља из 82. минута када се Пикси после промашеног, па поништеног пенала Сафета Сушића дохватио лопте, поред Зајеца, Баждаревића, Вујовића, Шестића и осталих тада прекаљених асова... И погодио гол.

- Сећам се да сам Батсу шутирао горе, у десни угао. Рекао сам себи, немој само по земљи, јер је бранио све живо на том мечу. Памтим тај гол из пенала као да је јуче било - каже Пикси.

То су била нека прошла и лепша времена. Стојковић је као играч, осим на Првенство Европе 1984. године ишао и на Мундијал 1990, па стигао само до писте и аеродрома на ЕП 1992, онда играо на Мундијалу 1998. у Француској и на Првенству Европе 2000. године. Од тада наше селекције нема на фудбалској мапи Европе, осим протоколарно, у мечевима квалификација.

- Зато ми је срце пуно када схватим да смо Србију и наш репрезентативни фудбал вратили на светску и европску фудбалску мапу. Учешћа на Мундијалу 2022. године у Катару и Првенство Европе које је пред нама у Немачкој су само потврда да смо радили добар посао и да је Србија у најбољем фудбалском друштву - прича Стојковић са истим жаром у очима као да прича о најлепшим головима из своје каријере.

Пре 45 дана, када је судија у Лесковцу одсвирао крај последњег квалификационог меча против Бугарске (2:2), Стојковић је имао посебан осећај.

- Као да ми је пао камен са срца, ма као да је била стена. Квалификације су врло специфичан циклус у којем мораш да водиш рачуна о свему и свачему. Нас је кроз прошлу годину напред водило једно изузетно заједништво у тиму и стручном штабу. То је нешто што се ретко виђа и то је оно због чега сам изузетно поносан као селектор своје земље. Било је лепих, али и тешких тренутака. Било је славља, бочних удара које сам очекивао, неке и нисам баш очекивао. Али смо на крају успели. После утакмице са Црном Гором и победе у Београду сам знао да готово извесно ми идемо у Немачку на Евро - каже Стојковић.

Шта је то што Пикси још зна, поделиће пре свега са својим најближим сарадницима у истој овој канцеларији већ за месец дана.

- Ево, док причам сада за "Новости", могу да вам издиктирам састав селекције Енглеске са којом ћемо да се састанемо у 1. колу Првенства Европе 16. јуна у Гелзенкирхену. Да можемо то сада да ковертирамо, па да отворимо на дан утакмице, убеђен са да ћу да погодим 99 одсто њиховог тима - тврди Стојковић.

Ако ово није пластичан доказ да је Пикси главом и телом већ на ЕП, не знамо шта је... И не чека следеће питање, већ само потврђује оно што занима сваког навијача и сваког од шест милиона "селектора" у Србији.

- Видели смо шта су биле добре или мање добре ствари у нашој игри током квалификација које су за нама. Мењаћемо, кориговаћемо, желимо да будемо још бољи. Да будемо најбољи када је најважније, да усрећимо навијаче и вратимо им све што им дугујемо још од Катара и прошлог децембра - каже Стојковић.

А, тај Катар и Мундијал и даље стварају неку горчину у устима.

- Само моји играчи и ја знамо како нам је било пре одласка у Катар и какви су нас проблеми зауставили и пре него што је Светско првенство почело. Такав сплет околности и повреде неких кључних фудбалера су ми и данас несхватљиве. Тврдим, да смо били комплетни и најздравији, далеко бисмо догурали на том Светском првенству. Зато сада желим да сви буду здрави и да на Првенству Европе направимо искорак који сви желе, а то је пласман у други круг такмичења - каже Стојковић док чврсто стиска обе песнице.

Зато и пишемо на крају оно што смо Пиксија, у ствари, питали на почетку овог интервјуа: шта види иза себе у 2023. години и шта жели у 2024?

- Иза себе видим један велики успех који нас је све учинио поносним због одласка на друго велико такмичење од када сам селектор своје репрезентације. Од када сам постао селектор имали смо три задатка. Пласман на Мундијал, па у А дивизију Лиге нација, иако нисам ни знао да је пред нама то такмичење, и на крају пласман на Првенство Европе после 24 године. Прошли смо успешно кроз сва три циља. Радујем се што ћемо и у Лиги нација, после жреба, схватити да ће најбоље европске селекције долазити на мечеве у нашу земљу - задовољан је Стојковић.

Оде 2023. година, као дланом о длан. За шест месеци ето "орлова" у Немачкој у дуелима са Енглезима, Словенцима и Данцима. Време је за враћање неких старих дугова, али је време и за нешто велико и лепо. Што ће у другом делу године, надамо се, пунити и трибине домаћих стадиона када игра репрезентација Србије.

Вечити дерби био одличан

ПОСЛЕДЊИ велики меч у домаћем фудбалу у 2023. био је 20. децембра, одложени 171. вечити дерби,

- Гледао сам дерби и признајем да сам коначно задовољан. Било је динамично, садржајно, са пуно узбуђења. Нервирам се када чујем разне аналитичаре који кажу да је било "негледљиво". Шта то значи? Ово је, по мени, био један од најбољих дербија у последњих неколико година - хвали Стојковић светковину српског фудбала у којој је Партизан победио Звезду на свом стадиону 2:1.

Олимпијске игре и атлетика

НЕДУГО после ЕП у фудбалу (14. јун-14. јул), пред очима навијача у Србији и широм планете биће Олимпијске игре 2024. у Паризу (26. јул - 11. август). Град светлости је још једно место где се настанила породица Стојковић.

- Једва чекам да видим атлетичаре на делу. Обожавам "краљицу спортова" на Играма. Наравно, пратићу и навијаћу за наше. Причао сам пре неколико дана са селектором кошаркаша Каријем Пешићем и усхићено ми је рекао да ме једва чека на нашим утакмицама. Нисам био толико усхићен када сам схватио да наши неће играти у Паризу, него у Лилу - смеје се Пикси.

Најлакше у копачкама

СТОЈКОВИЋ је у каријери био све. Фудбалер у пет клубова (Раднички Ниш, Звезда, Олимпик Марсељ, Верона и Нагоја), председник Фудбалског савеза и председник Црвене звезде. Па тренер у јапанској Нагоји, кинеском Гуангџоу и селектор Србије.

- Најлепше ми је било у копачкама, док сам био фудбалер. Имаш терен и покажеш шта можеш. Ко зна - зна. Играо сам у лепим градовима и добрим клубовима. Касније сам као функционер радио другачији посао са другачијим људима. То је потпуно нека друга димензија - каже Стојковић.

БОНУС САДРЖАЈ

Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.

Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.