ЗАГРЕБ СЕ ОПРАШТА ОД СВОГ ЋИРЕ! Отишао дан пре рођендана: "Два рака сам имао, нећу га дочекати"

ЈАВИО би се Ћиро увек на мобилни, срдачан, спреман да поразговара, исприча коју шалу. Тако је било и недавно, када је била само једна тема разговора. Његова болест. Био је свестан да одлази, али љубазан, као увек. ”Сине, сада је готово, ово су последњи дани”. ”Али, Ћиро, ви сте борац”, док са друге стране проговара тако познати глас, ”а, је.. га, мора једном бити крај”.

FOTO: Tanjug/Hina

Ћиро је био дуго болестан, јер рак се вратио пре четири године. Проблеме са простатом имао је 2011. када је оперисан од карцинома, али повратак је био гори.

- Идем лекарима, на терапије, слушам их, али болест се шири. Метастазе су свугде, боли ме када ходам - био је спреман да говори о својој болести, не скривајући ништа.

- Два рака сам имао, нећу дочекати рођендан.

И заиста није, требало је још два дана да 10. фебруара прослави осамдесет и осам година, када је званично уписан у Травнику у књигу рођених. Али са Ћиром се никад ништа није знало, па је и тај датум споран јер му се отац напио и никад није установљен прави датум рођења, највероватније 9. фебруар.

- Живот ми је био једна обична Голгота, пуно разочарања - рекао је када је већ било јасно да неће победити болест.

- Али, наживио сам се, једном мора бити крај - казао је новинару ”Новости”, нимало разочаран или уплашен што ће тај крај брзо доћи.

Остаће запамћена његова последња шетња Загребом, уз помоћ сина Мирослава јуниора, када је тешко ходао. Придржавао се, ишао полако, застајао након неколико корака, а Загрепчани су га одушевљено поздрављали, пљескали. Болни грч био му је на лицу, али и спремност да сваком махне, одговори. Уосталом, Ћиро је био маскота Загреба, увек елегантан, у сакоу, спреман за шалу, иако најчешће није знао ко га све зауставља. Добацио би сваком понешто, уз понеку псовку, радо одлазио у кафић Чарли у самом центру, који је некад био у власништву чувеног Динамовог фудбалера Мирка "Чарлија" Брауна.

Волео је да седи са пријатељима, увек звезда у овећем друштву где су главне теме биле политика и фудбал. Уосталом, Ћиро се 2005. кандидовао за председника државе, али је добио само 0,8 одсто гласова. Касније се спрдао око своје политичке каријере у коју је уложио 200.000 евра. Није успео ни за премијера, добио је свега 259 гласова.

По много чему ће Загреб памтити Ћиру, белом шалу, веспи, са чоколадом у руци, а када смо га једанпут питали која је тајна дуговечног живота Ћиро је експресно одговорио, ”којег дуговечног, па нисам ни сто напунио”. Каже, никада није пазио шта једе, иако је по свим другим питањима био умерен. Стално је вежбао, а онда је болест покварила. Све планове.

- Немам више младеначку енергију, ноге ме слабо служе, остале су ми само цигаре.

Знао је отворено да говори о изазовима од како је први пута оболео од рака и консултовао се са лекарима у Швајцарској и Аустрији. Касније је због тога пожалио што није одабрао зрачење уместо операције, што му је саветовао и лекар тада француског председника Митерана. Ипак, готово 17 година је имао мир, уредно је ишао на контроле, а онда је дошла вест да се болест вратила и метастазирала.

- Овај пут се не шали са мном - рекао је пошто се рак се проширио на кости.

Ни меланом који је победио није био тако опасан. Последњу годину био је најчешће код куће, гледао телевизију и говорио ”дај ми још годину, за мене је она дуга, кад би могао још потрчати”.

Добио је у задње време и награде, а на доделу је дошао пун ентузијазма. Годило му је, али Ћиро не би био Ћиро да и то није окренуо на шалу. Када му је рекреативно друштво Срба у Хрватској дало награду ”Владимир Беара” узбуђени и потресени Ћиро је рекао да му је ова ”најдржа и последња”, а и говор пред угедницима. Дошао је да прослави треће место Ватрених након Катара и био је једнако примећен као Златко Далић или Лука Модрић.

Пун загребачки трг је скандирао "Ћиро, Ћиро" а Далић је рекао да је тренер свих тренера највећи којег су Хрвати имали. Након тога смо га назвали а Ћиро је одушевљено рекао, ”продужили су ми живот, гледао сам све утакмице. То ме чини срећним”.

Хрватска се опрашта од Ћире, Далић каже да му је био истински фудбалски отац, Златко Матеша из МОК тврдио да је обележио једну епоху и позиционирао Хрватску на карти света. Ћирини бронзани само поручују, ”хвала ти”.

Борио се последњих месеци, свестан да нема шансе. Здравствено стање му се погоршало предвече у уторак, па је био превезен у загребачку болницу где је и умро.

БОНУС САДРЖАЈ

Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.

Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације