ИНТЕРВЈУ, ОСМАН БУКАРИ: Звезда љубав на прву лопту

ИЗ РОДНЕ Акре до Црвене звезде, пут Османа Букарија није био нимало лак.

ФОТО: Н. Скендерија

Међутим, брзањац из Гане никада није имао дилему чиме жели да се бави у животу. Откако је закорачио на травнати тепих, постао је свестан да ће му фудбал бити позив.

Зарад тога, био је спреман да напусти кућу и породицу, као млад отисне се у непознато, знајући да се само траг остављен у Европи рачуна. О томе како му је било да започне путешествије на Старом континенту, шта му је земљак Ричмонд Боаћи рекао пре доласка у Звезду, какав је осећај када вам скандира пуна "Маракана", Букари је испричао за рођендански број "Новости".

ФОТО: Н. Скендерија

- Кренуо сам да тренирам са пет, шест година на улици. Онда сам пошао у школу, ту сам наставио са фудбалом, где ме је спазила фудбалска академија Акра Лајонс. У Акри има много талената, морате да будете бољи од осталих како би успели. Велика је конкуренција, нарочито у млађим категоријама где се сви боре да постану професионалци. Као и осталима, то је и мени била жеља и када се појавила опција да дођем у Европу, прихватио сам је. Засада, то је једно лепо путовање, на почетку је било потешкоћа али дао сам све од себе да успем.

Да ли вам је одувек брзина била врлина?

- Да, брз сам, али нисам најбржи у породици, један од моје браће је бржи од мене. Када сам био млађи, играо сам фудбал, али сам био и спринтер у атлетском тиму. Трчао сам 100, 200 метара, штафету... Нисам увек био најбржи у школи, јер нисам то толико озбиљно схватао као фудбал који сам одабрао.

Колико је било тешко доћи у Европу из Африке и оставити све иза себе?

- У почетку је било тешко, али корак по корак сам се навикао. Недостају ми, наравно, породица и сви остали из Акре, чак и сада с времена на време после толико година. Али, фудбал је мој посао, одабрао сам да будем фудбалер и то је жртва коју сам био свестан да морам да поднесем.

Како је дошло до преласка у Црвену звезду, шта је било пресудно?

- Нант је желео да останем. Онда је Звезда контактирала са мном, рекли су ми: "Свиђа нам се како играш, пратили смо те и желимо те у клубу". Било је 50:50 да ли ћу остати или доћи у Звезду, било је још понуда. Али, желео сам да уживам у фудбалу и да играм. Позвао сам Ричмонда Боаћија, рекао ми је: "Ако дођеш и покажеш се, одмах ће те заволети". Као и да је Звезда велики клуб који константно игра европска такмичења, да има сјајне навијаче. Причао сам са агентом, рекао му да желим да дођем и то је то.

Навијачи су вас брзо заволели, чак су вам и после меча са Пјуником скандирали име?

- Чим сам дошао, било је порука преко "Инстаграма", схватам да ме воле. Волим клуб, навијачи су најбољи, обожавам да играм пред пуним стадионом. Подршка коју пружају је невероватна, много нам значи када нас бодре. Тај осећај када су ми скандирали име био је невероватан. Да ми цео стадион узвикује име је нешто о чему сам сањао као дечак. Сви код куће гледају моје утакмице, већ знају за навијаче и они их обожавају.

Постигли сте феноменалан гол у вечитом дербију, рекли сте да вам је то најлепши погодак у каријери?

- Када сам шутнуо, видео сам да улази... Има занимљива прича поводом тога. Пре корнера је требало да стојим на скроз другој позицији, централно. И ту сам и отишао, али ми је Чупа (Страхиња Ераковић) рекао: "Бука, дођи овде, дођи овде". Као да је знао. И када сам видео да лопта лети, нисам имао времена да је примим, јер би је играчи Партизана одузели, само сам је шутнуо.

Да ли сте се навикли на живот у Београду?

- Леп је град, има доста људи из иностранства. Свиђа ми се овде у Београду на води. Највише времена проводим у стану, некада идем до теретане и у ресторане. Са супругом водим миран и породичан живот.

ФОТО: Н. Скендерија

Да ли имате нека интересовања мимо фудбала?

- Тешко ми је да кажем било шта друго, јер када дођем кући са тренинга или утакмице, одмах палим телевизор и гледам фудбал. Када је утакмица на програму, не могу да пребацим на пример на кошарку или одем у биоскоп. Увек ћу гледати фудбал.

На српском знам "полако", "ћао"...

Научили сте да изговарате имена саиграча на српском, Чупа (Ераковић), Мића (Иванић)... Које речи знате и да ли сте пробали неке наше специјалитете?

- "Полако", "здраво", "ћао"... Нисам још стигао много тога да научим. Али, овде људи одлично причају енглески, што ми веома значи. Нисам још пробао српска јела, али хоћу сигурно.

Отац велика подршка

Ко вам је највећа подршка у животу?

- Отац. Стар је за путовања и не желим да га стресирам, па зато и није био у Београду. Када одем у Гану да играм, увек га пуштам да дође на стадион да ме гледа. Јер, када сам био мали, много ми је значила његова подршка, увек ме је гурао да играм, напредујем, водио ме на тренинге, утакмице. Уједно је и мој највећи критичар зато што је као ја. Увек жели да будем на највишем могућем нивоу, много га волим.

Надимак у домовини "Азар"

Да ли сте као млађи имали идола, омиљену екипу?

- Наравно, пошто сам навијао за Барселону обожавао сам Месија, било ми је лепо када сам га видео на утакмици против ПСЖ. Али, играч којег сам много гледао као млађи је Еден Азар. Чак и клубу у Гани за који сам играо, звали су ме Азар. Много ми се свиђа како игра, трчи лево, десно, дрибла.

БОНУС ВИДЕО: Кад химна Србије, "Боже правде", загрми у Русији...

Препоручујемо

Остали спортови

2 8

ДИЛЕМЕ НИЈЕ БИЛО: Тијана Бошковић најбоља одбојкашица Светског првенства

15. 10. 2022. у 22:02

Остали спортови

3 6

СРБИЈА ЈЕ ШАМПИОН СВЕТА: Вучић честитао златним одбојкашицама - Вечерас сте покориле планету

15. 10. 2022. у 21:35

Фудбал

0 0

СКАНДАЛ! Чувени клуб отпустио свог доктора јер је помогао противничком играчу!

15. 12. 2025. у 20:20

Фудбал

0 0

БАЈЕРН ИМА ЧУДО У ЕКИПИ: Млади Немац запањио планету! (ВИДЕО)

15. 12. 2025. у 19:55

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације