Фудбал

"ОТАЦ МИ ЈЕ БИО АЛКОХОЛИЧАР, ЗАРЕКАО САМ СЕ ДА НИКАДА НЕЋУ ПИТИ": Језива исповест Ћире Блажевића - обећање је прекршио једном, ево и зашто

08. 10. 2022. у 17:33

БИВШИ селектор Босне и Херцеговине Мирослав Блажевић присетио се свог одрастања.

ОТАЦ МИ ЈЕ БИО АЛКОХОЛИЧАР, ЗАРЕКАО САМ СЕ ДА НИКАДА НЕЋУ ПИТИ: Језива исповест Ћире Блажевића - обећање је прекршио једном, ево и зашто

Легендарни Ћиро на свом Фејсбук профилу објавио је интересантну причу која датира из дана када је био селектор БиХ репрезентације и када је свет у најбољем издању гледао Едина Џека и његове колеге из националног тима.

- Након две победе против Белгије у свега пет дана, по први пут у животу сам се напио. Ево једно моје присећање на те лепе дане као селектор Босне и Херцеговине - почиње Блажевић своју причу, а ми остатак преносимо у целости:

- Мој отац Мато био је, нажалост, алкохоличар. Као дете гледао сам га како пијан долази кући, разбија тањире, ломи чаше и доводи друге пијанце да праве циркус. Са 13 година кажем: ‘Боже, дај ми брзо те године кад ћу бит јачи од њега’. Обожавао сам своју мајку Кату, била је права светица, па сам хтео што пре доћи у те године и заштити је од њега.

Пар година касније, када сам напунио 17, на Јахорини у кошуљи постајем првак Југославије у трчању. Нити једном Босанцу то до тада није успело јер су та прва места увек била резервисана за Словенце. Јак сам к’о дрво тада, а Мато направи нови циркус по кући…

Ухватим га за руке и кажем: ‘Тата, доста је, нећеш ти моју маму више малтретирати.’ ‘Брацо, бројим ти до три’, каже он, ‘ако не пустиш н***о си!’ Један, два, па дође и до три, а ја га не пуштам. Видим му у очима и да се диви мојој снази јер не може ни да мрдне колико га чврсто држим… Та мајка, та светица коју покушавам заштити, оде у том тренутку до шпорета, тамо где стоје дрва, узме једну цепаницу и, мене пукне по леђима.

‘Срам те било, ти ћеш тату дирати!’, повика на мене. ‘Мама опрости, ето ти га’”, кажем и пустим га.
Такве су биле те мајке тада…

Он се, међутим, окрене опет према њој и каже: “П***а ти материна, јесам ли ти рекао да се не мешаш”. (Такви су ваљда били и ти очеви што воле попити). Недуго након тога позове ме Мато, стави ракију на сто, и каже: ”Ајде, сине, замези с татом”. Ја сам му на то к’о из топа рекао да нећу.

‘Теби у инат…’, кажем му, ‘никада нећу пити!’

Он мени на то рече да онда никада неће бити човека од мене јер, по његовој филозофији: ј***ш човека који не пије… Нисам кап алкохола попио од тада, као што сам се њему и зарекао, али након утакмице са Белгијом коју сам као селектор репрезентације БиХ победио у Генку са 4:2, нисам имао друге. Обећао сам, наиме, народу да ћу се напити ако победимо, а ми не да смо их победили – развалили смо их!

Сећам се тога као да је јуче било. Рано смо повели у Белгији, Џеко је дао ефектан гол, а они су поравнали резултат у најгорем могућем тренутку, почетком другог полувремена. У другом дијелу се чинило као да су они ближе поготку, али након прекида игре од 12 минута због навијачке бакљаде, а коју сам преко микрофона морао лично смиривати како судија не би поништио утакмицу, ствари се врло брзо почињу мењати у нашу корист.

Имали смо један прекид код корнера, а ја видим Јахића како стоји к’о Света Гера. “Шта стојиш ту, п***а ли ти материна…”, загаламим на њега, “иди тамо забији гол!” Оде он и – пазите молим вас ово – забије гол! Утакмица се ту преломила…

До краја смо им забили укупно 4 комада и остварили једну од највећих победа репрезентације БиХ у историји. Реванш се играо за свега пет дана на Билином пољу у Зеници, стадион је био распродан, а атмосфера узаврела. Ми томе, међутим, нисмо подлегли и били смо на висини задатка који је стављен пред нас. Већ након 15 минута водили смо са 2:0.

Џеко је забио оба гола, а ја сам само задовољно седео, смешкао се и, гледао своје ремек-дело.

На крају полувремена, у којему је Белгија само једном запуцала на гол, стадионом је заорило скандирање: ‘Ћиро мајсторе!’, ‘Ћиро мајсторе!’.

У том тренутку сам знао да ћемо победити те да нам нико више неће стати на пут да освојимо друго место у овој нашој страховито јакој групи. Белгији смо у 5 дана узели 6 бодова, а ни Турцима, који су тада били треће рангирана репрезентација у Европи, нисмо допустили да пуно боље прођу.

Како онда, питам вас, да се не напијем… И Мато би био поносан јер сам, чини се, напокон постао човек - закључио је Блажевић.

БОНУС ВИДЕО: Кад химна Србије, "Боже правде", загрми у Русији...