ИСТОК КАО СУДБИНА: Трновит пут Милоја Прековића - од "крова" до Узбекистана

КРАТАК је фудбалски век. Иако је за голмане нешто дужи, наш Милоје Прековић није желео да чека.

ФОТО:

Прерано се отиснуо у свет стасити дечкић из околине Аранђеловца. Са непуних двадесет, Прековић је своје прво путешествије завршио на голу Кошица из Словачке. Отиснуо се Милоје затим и до руског Јенисеја, стигао да се врати у Србију, у Вождовац, одакле су га добре интервенције одвеле до најјаче лиге - Узбекистана.

Имао је Милоје тешко детињство. Живот га нимало није миловао. Прича која би највише приличила некој из педесетих, послератних година прошлог века, добила је свој зенит тек прошлог месеца.

- Имао сам неколико понуда, једна од њих била је и из Узбекистана - прича нам Милоје своју голманску одисеју.

- Некако се наместило да се мој бивши тренер из Вождовца, Роган, прихвати посла, тако што ће да преузме Динамо из Самарканда. Шампионску екипу друге лиге Узбекистана, државе, за нас по много чему чудне и још неистражене. Задатак да са својим новим клубом покуша да се што дуже задржи у елити дао је одрешене руке нашем стручњаку. Од челника клуба брзо је стекао поверење, толико да одлучује о списку појачања, а пошто је био у дефициту са голманима, кога ће прво да се сети него свог земљака.

Посредством Бојана Марјановића, менаџера из Крушевца, својевремено једног од најбољих фудбалера Пактахора, није постајала препрека да трансфер из Вождовца у Динамо не буде реализован.

- Због тога сам им неизмерно захвалан. Међународног искуства није да нисам имао. Био сам већ голман у словачким Кошицама, а после две сезоне и чувар мреже Јенисеја, члана друге лиге Русије. Знао сам шта би могло у Узбекистану да ме чека.

Живите и радите у једном од три највећа града у држави - Самарканду. 

- За многе би то био шок, али за мене свакако није. Већ сам био припремљен на ту суровост, временску разлику од четири сата, али исто тако и људску топлину коју само Исток може да пружи. Грађевине су типично руске, тргови огромни, све је широко и велико. На простору се никако није штедело. Скрива се ту негде у дубини душе домаћина нека фатална, само њима својствена скромност, на коју сам и сам навикнут и потпуно ми прија.

Милоја живот није мазио. Са 16 година спаковао је кофере и отишао у непознато, далеко од свог Буковика, села код Аранђеловца.

- Прерано сам остао без мајке, па само уз оца, био приморан да се сам старам о себи. Јединац сам, али и сеоско дете, и то не кријем, штавише, тиме се дичим. Научен сам да се привикавам брзо, како на нешто лоше, тако и на добро.

Првенство није ни почело, а већ сте изазвали пажњу јавности? 

- Узбекистан је по много чему специфична земља. Сигуран сам да би код сваког туристе из Европе изазвала шок. Једну од најуочљивијих разлика направила је природа, која је ову нацију створила растом патуљасту. Мене двометраша виде као неког џина. Иако нисам горостас међу голманима, клупски доктор је на моје појављивање остао у чуду.

Од вас се очекује да у чуду задржите и навијаче. Надате ли се, и да ли уопште можете да очекујете подршку са трибина?

- Занимљиво, Динамо је једини клуб у полумилионском граду. Мислим да, колико год да не воле фудбал, капацитет нашег стадиона од 20.000 места морао би да у оваквој, по много чему досадној средини, буде испуњен до последњег места. Наравно, свему томе допринели би наши стартни резултати. Са градом, околином и свим осталим се још упознајем. У свему томе помажу ми саиграчи, челници клуба. Недавно сам сазнао да наш град има још већи, много модернији стадион. Олимпијско здање, са покривеним трибинама, које се само због лоше подлоге не користи.

Значи, у Узбекистану нашем Милоју ништа не мањка. Шта више, свега има дупло.

- Има свега, само не кафића и ноћних излазака, што нацији даје неки свој мир. У ствари, њима су кафићи нешто попут наших ресторана. По истанчаним укусима светских кувара, узбекистанска кухиња се сматра једном од најздравијих. Иако не звучи баш хигијенски, овде се ручак сервира у једном тањиру. Огромна порција довољна је за ручак учетворо. На менију је најчешће национално јело - плов. Не бих могао да препознам све зачине, јер су домаћи и специфични за ово поднебље. Знам само да су основни састојци пиринач и телеће месо. Мислим да грешке неће бити и ако наручите шаурму, која је налик грчком гиросу.

Шта би у овој азијској држави још могло да буде занимљиво за путника или тек новајлију?

- Занимљиво, ниједна европска аутомобилска индустрија није успела да пласира свој производ и одржи се на овом тржишту. Држава је ригорозна по том питању. Увела је 100 одсто пореза на све лимузине које нису сишле са њихових производних трака. Максимално су заштитили своје фабрике које имају лиценце само за производњу "шевролета" и "даевуа".
Како прича одмиче, "вожња" Узбекистаном почела је и нама да се свиђа.

- Вожња, како то да заборавим. Таксијем сам обишао пола града, или ту негде, а "преведено" у нашу валуту, све то ме коштало само 37 динара! Овде је просечна плата око 100 долара. Људи су скромни, тако и живе. Ово је једно од ретких места на планети где се и ми Срби можемо понашати као милионери.

Узбекистан троши рационално. Држава богата златом, гасом, годинама је била под "лупом" великих освајача. Занимљиво, и они су, као и Србија, били већ виђени светски произвођач литијума. Остали су храбри и сложни, толико да су из државе протерали све иностране компаније које се баве рудама.

- Опет су под притиском. Боље упознате политичаре или бизнисмене није зачудило то што је на три дана цео регион остао без струје. Авганистан, Узбекистан и Киргистан били су недавно у мраку, наводно због људске грешке. Енергетска ситуација се стабилизовала, сијалице поново светле.

Да ли се криза пренела и на спорт? Како клубови успевају да затворе финансијске кругове. Динамо је нови члан елите, без новца, сигурно да не би био то што јесте. 

- Занимљиво, како би код нас функционисао систем да један човек, као што је овде или у Русији случај, губернатор преломи колика сума новца може бити довољна да задовољи прохтеве клубова. Тај регионални банкар не сме да погреши, а било да су они: стрељачки, скијашки, или неки из категорије борилачких спортова, који су овде баш заступљени. Чудан систем, али нема ману, по свему што сам за ових месец дана могао да приметим.

Значи, мора да се зна где свака пара иде.

- Иако на фудбалској мапи света Узбекистана готово да нема, све утакмице лиге преносе се уживо, снимају дроновима, док је ВАР технологија потпуно заживела.

Није немогуће да на голу Динама, у зависности од посла, добијете топлотни удар. 

- Првенства Узбекистана су дуга и напорна. Трају готово целе године. Нас печалбаре су упозорили да су овде лета много израженија од зиме. Било би пожељно да се већ на старту бодовно обезбедимо. У јуну и јулу, жива често зна да пређе 40. поделак.

Када је већ тако врело, да ли се и колико исплати бити печалбер у Узбекистану? 

- Плате играча у Узебекистану варирају од 5.000 до 30.000 евра. У зависности од финансијске моћи клуба. Додатни приход може се остварити од премија које су од 600 до 1.000 евра. У односу на неке претходне уговоре, на овај последњи не могу да се жалим.

Срба у узбекистанском фудбалу има све више. Наш земљак сматра се најбољим фудбалером лиге. 

- Драган Ћеран је шампион са Пактахором, најбољим клубом у овом делу Азије. За многе из света фудбала чудно, не престајући да ради на свом имиџу и популарности, у овдашњој лиги наступао је и један Ривалдо, фудбалер светске класе. Иако је у 37. години пристао да брани боје Буњодкора, 2009. године изабран је за најбољег играча лиге.

Како познати играчи, тако и тренери, више се не либе да на заласку каријере баш изаберу Узбекистан.

- Сколари, светски познати стручњак из Португалије, био је на кормилу Буњодкора. Предводио га у походу на пехар намењен освајачу азијске Лиге шампиона. Међутим, после неуспеха поднео је оставку, што су Узбекистанци и прихватили.

Ковид је успорио економски раст. А када нема новца, нема ни квалитетног фудбала. 

- Криза је стопирала већ неке уговорене ангажмане, а менаџери из Узбекистана нису више могли да чекају. Знају да је однос цене и квалитета убедљиво најбољи на Балкану.

Много се трговало претходних година, узбекистанску лигу прете да преплаве странци, што је натерало савез да пресече.

- Клубовима је забрањено да на терену имају више од четири играча рођених ван територије азијског континента. За оне који то јесу, а Узбекистанци нису, савез је у виду неког бонуса попустио и прволигашима дозволио ухлебљење још једног печалбара.

Колико год да "сече", фудбалска елита из Узбекистана мора једно да зна. 

- Европски Бразилци! Србија је у фудбалском смислу то одувек била. Последњом утакмицом своје квалификационе групе за СП успела је да гурне под тепих и то зрно сумње које су толико брижно чували Португалци. Поготком Александра Митровића, једна "мала" Србија, успела је што многи много већи и бројнији нису.

Србији је од осамостаљења ово треће учешће на СП, што ће за многе веће, па и за ове из наше приче, најбоље фудбалере Узбекистана, још дуго бити неостварен сан. 

- Азијска држава настала распадом СССР, никако да стане на фудбалске ноге. Није да није покушавала, улагала новац, како у инфраструктуру, тако и у фудбалере, стручњаке и све остало што уз то иде... Резултата вредног пажње није било, а ни данас га нема на хоризонту. Међутим, од нечега је морало да се крене у нови почетак. Идеја да се првенство колико-толико ојача, па после чека на оне боље дане, ако они уопште дођу, експеримент је који је захтеван, а може и да потраје. Узбекистан је у сваком погледу чудна земља, али, где те живот однесе, тамо и идеш - каже Милоје Прековић, голман Динама из Самарканда, новог члана елите.

Три православне светиње

- У клубу на све начине покушавају да нам удовоље, да нам се нађу на услузи. Покушавају да нас мотивишу, да заволимо њихову земљу и то историјско благо које имају. Недавно смо у организацији челника Динама били у обиласку муслиманских и једне од три православне цркве које се налазе на територији Узбекистана.

ФОТО:

Молитва прекинула вожњу

- Узбекистан је претежно муслиманска земља. Народ је веома побожан, окренут вери. Ми који смо друге исповести, свакако то поштујемо. Недавно смо, у повратку са једне од многих утакмица из припремног периода, имали, за мене, још "свежи", несвакидашњи догађај. Аутобусом смо пролазили градом, баш у време молитве. Возач је морао да заустави аутобус и отвори врата. Неколико мојих саиграча напустило је возило само да би се помолило Богу. После десет минута све се вратило у нормалу.

Голман или трећи бек

- У договору са тренерима које сам имао током каријере, моје сугестије су углавном биле прихваћене. Нисам од оних који се држи линије и све покушава рефлексно да одбрани. Идеје да се више укључим у игру иако сам голман одвеле су ме до тога да по утакмици у просеку имам 30-40 додавања. Свестан сам да се свака грешка плаћа голом, али ја сам тај који нема право на њу.

Екипи дајем себе целога

Пре пет година сам остао без мајке. Био сам и тужан и срећан што морам да се вратим у своју Србију. Испреплетан неким емоцијама, које човек има само у тим тренуцима, схватио сам да је за мене и оца Светозара, најбоље да останем да радим најбоље оно што знам, а то је да браним. Прихватио сам понуду ОФК Београда, одакле је све кренуло узлазном путањом. Са Инђијом сам из друге ушао у прву лигу, где су ме запазили скаути Вождовца. После две године дошло је време да се растанемо, што је, како мени тако и њима, пало веома тешко, јер ја у сваком смислу дајем за екипу целога себе.

Препоручујемо

Фудбал

0 3

СКАНДАЛ У КРУШЕВЦУ! Претучени кадети Спартака, терен неуслован за игру, од обезбеђења ни трага (ВИДЕО)

14. 04. 2022. у 15:30

Остали спортови

1 10

"КАКО ДА ИГРАМ ЗА СРБИЈУ, А ДА НЕ ЗНАМ СРПСКИ": Драган Пешмалбек, "Марсељезу" заменио за "Боже правде"

14. 04. 2022. у 10:03

Тенис

0 0

БИЗАРНЕ СЦЕНЕ: После победе у првом колу изјавио да мрзи шљаку, у другом намерно направио две дупле грешке па урадио ово! (ФОТО/ВИДЕО)

13. 04. 2022. у 18:59

Фудбал

0 1

ОВО ЈЕ НОВА ЛИГА ШАМПИОНА: Српским клубовима неће бити лако, одлука пада десетог маја

13. 04. 2022. у 17:44

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације