НАШ ДУЦА, РОЂЕНИ ПОБЕДНИК Влаховић и као дете имао лидерску црту

ТАМО одакле је све кренуло, понос провејава на сваком кораку.

FOTO: Privatna arhiva

"Њихов мали Дуца" је успео, винуо се у бели свет и корацима од седам миља оставља трагове на фудбалском рељефу. Зато и не чуди што зидове тренинг балона ФК Алтина красе слике баш Душана Влаховића. Наравно, ту си и остали продукти земунске школе фудбала, али посебно место заузимају фотографије најскупљег српског фудбалера свих времена. Једна из Фиорентине, друга са потписа за Јувентус, трећа у којој слави првенац у дресу торинских црно-белих... Све је ту, сваки тренутак Влаховићевог фудбалског бума, овековечен је на месту где је почео да котрља лопту.

FOTO: Privatna arhiva

Од тада, прошло је много година. Деце на терену, у тренутку посете репортера "Новости", није било. Каже први човек ФК Алтина Небојша Пејовић, у школи су, доћи ће по подне. А, док се на вештачкој трави земунске школице фудбала не појави неки нови Влаховић, зашто се не бисмо присетили првих фудбалских корака овог оригиналног, који из дана у дан пуни ступце светске штампе и из недеље у недељу одушевљава поклонике најлепше игре. За то, бољих саговорника од Пејовића, као и Драгана Перишића, једног од првих Душанових тренера, нема.

FOTO: Privatna arhiva

- Поносан сам, како нисам, када видим шта је све урадио - говори Перишић, а сличан резон примењује и Пејовић:

- Пуно ми је срце, драго ми је.

Кроз разговор са тренером и челником ФК Алтина о зачецима Влаховићеве каријере у овом клубу од 2007. реч карактер понављала се готово у свакој изјави. Баш због тог карактера, како кажу Пејовић и Перишић, Душан је постао то што јесте. И како кажу, тек ће да буде.

- Сећам се, прва генерација коју сам водио као тренер, била је она у којој је био Душан, нисам ни знао ко је био Влаховић, иако је већ тада доста људи причало о њему. Посебно ми је специфична утакмица са Црвеном звездом на "Маракани", где би се доста деце уплашило тог амбијента. Међутим, он се већ на центру приликом извођења лопте окренуо према саиграчима и узвикнуо "Идемо, бре, да победимо". И остали момци су га испратили, иако је Душан био млађи од њих годину дана. Та невероватна енергија и лидерска црта, видела се и у раној младости - каже Перишић.

Одмах је људима из земунског клуба било јасно да у својим редовима имају, што би Американци рекли, генерацијски таленат.

- Са ове временске дистанце, не могу да кажем да ли је за месец или седам дана одскочио, али било је брзо. Сву децу која се појаве, а то је предшколски узраст, кренеш полако да одвајаш и видиш ко је какав, од физичких до психичких могућности. Врло брзо је било приметнно да Душан не припада тој групи и пребачен је да тренира са старијом генерацијом. Он је био дете које има карактер, и воли фудбал, имао је вољу, жељу... По томе се није издвајао од осталих, али кад их поделиш и видиш да играју, онда се јасно видела разлика. Увек је био насмејан, ведар, живахан - додаје Пејовић.

FOTO: Privatna arhiva

Без урођене жеље да се издваја, Влаховић је то нехотице чинио. Сваким потезом на терену у млађим категоријама, стварао је магнетно поље око себе и увлачио све около.

- Постоје нека деца који су рођени победници и наша улога је била само да их усмеравамо и да им усадимо дисциплину. Душан је био баш такав, није желео да привлачи пажњу на себе, али је по природи био харизматичан. Ми одемо на припреме, играмо тенис, кошарку, он у свему сјајан. У његовој соби на припремама, увек је било највише људи, као магнет је привлачио све око себе и увек се око њега нешто дешавало. Сећам се и дебија за Партизан, он улази и иде на корнер не да учествује, већ да да гол. Исто тако у првој утакмици за Јувентус, ма то се видело да иде на гол - објашњава нам Перишић.

На тренинзима, као и данас. Фокусиран и жељан игре, само да се игра фудбал.

FOTO: Privatna arhiva

Редовну утакмицу ни да прескочи. А ни оних "ванредних" се није прибојавао.

- Одувек су се издвајали Душанов карактер и таленат. Ево можда занимљива анегдота, на једном турниру у Војводини, исти турнир за 1999. и 2000. годиште. Играо се "фудбал седам" и терен је онако био попреко подељен. И онда када се не поклопи термин утакмице, одигра једну за 1999., па онда полувреме за 2000. Волео је и живео за фудбал - додаје Пејовић.

- Ишли смо на турнир у Валенсију, вратили смо се увече из Шпаније, а генерација 1999. је била на једном Купу у Кладову. И, мајка га покупи овде код клуба из аутобуса, отишао је кући. Ујутру сам отишао код њих испред зграде у седам ујутру, мајка Гоца га је извела, "ставила" у кола и право у Кладово. Играш јуче у Валенсији возиш се 2.000 километара, а већ данас си у Кладову. Није му било напорно, због тога што толико воли фудбал - испричао је Пејовић. 

ЗНАЛИ ГА У ТОРИНУ КАО ДЕЧАКА

РАЧИЋ, АЏИЋ, КОВАЧ...

БОНУС ВИДЕО - Пет највећих трансфера српског фудбала

Препоручујемо

Фудбал

0 0

ЕРИКСОНОВ "ДРУГИ ДЕБИ" НА РОЂЕНДАН Данац поново на терену, асистирао за гол Бренфорда (ВИДЕО)

14. 02. 2022. у 20:21

Фудбал

0 0

ВОЈВОДИНА ПРОМАШИЛА ДВА ПЕНАЛА ПА СЛАВИЛА: Радник изненадио Спартак у Суботици

14. 02. 2022. у 17:56

Фудбал

0 0

ФИФА ДОНЕЛА ОДЛУКУ: Прекинути меч Бразил - Аргентина мора да се одигра

14. 02. 2022. у 17:26

Фудбал

0 1

СУМА СЕ ТУКАО СА ТРЕНЕРОМ? Гвинејац добио отказ у Кувајту

14. 02. 2022. у 17:21

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације