БАЈРО ЖУПИЋ, ХЕРОЈ ПАРТИЗАНОВОГ ЈУГА: Открива када су га заволели навијачи и кога му је било најтеже да чува

Н. Кочовић

27. 01. 2022. у 10:35

Никада није постигао гол, није одиграо највише мечева или противнике излуђивао луцидним дриблинзима, али готово да нема навијача Партизана који се и после скоро 40 година са осмехом не сећа Бајра Жупића, бескомпромисног плавушана који је последњи атом снаге остављао на терену у црно-белом дресу.

БАЈРО ЖУПИЋ, ХЕРОЈ ПАРТИЗАНОВОГ ЈУГА: Открива када су га заволели навијачи и кога му је било најтеже да чува

Фото архива ВН

Рођен 1960. године у Новом Пазару, фудбал је почео да тренира са 12. Већ као средњошколац је био у првом тиму, па је добрим играма у Другој лиги добио позив у Олимпијску репрезентацију Југославије. Црно-бела прича почела је 1985. године.

- Тражили су ме Раднички Ниш и Динамо Загреб, али сам ја само хтео у Партизан, сањао сам још као војник у Београду да истрчим на терен ЈНА у црно-белом дресу. У Београд су ме одвели Момчило Моца Вукотић и Ненад Бјековић, при крају прелазног рока, страховали су да ме неко не "отме" - присећа се Бајро.

Одласком Миодрага Јешића и Никице Клинчарског у иностранство за плавокосог халфа одмах се ослободило место у првом тиму. Дебитовао је против Будућности из Подгорице, у последњем мечу Драгана Манцеа, а већ на следећем, против Осијека, понео је епитет најбољег играча.

- Наредно коло играли смо против Хајдука из Сплита, а мени је запало да чувам Блажа Слишковића, "балканског Марадону". Чувао сам га толико добро да ме је из немоћи ударио и расекао ми главу. Ставе ми завој, ја се вратим на терен, залетим се ка њему и уклизам. Он остави лопту и побегне, а ја завршим у рекламама. Југ је експлодирао и тад сам купио навијаче који су ми скандирали, спевали песме. И дан-данас ми се јављају, шаљу поруке - прича Бајро.

Верујем Пиксију, Србија може далеко

УБЕЂЕН је Бајро да Србија може до доброг резултата на Светском првенству у Катару.

- Србија је увек имала добру екипу на папиру, али је нешто фалило. Мислим да је Пикси то донео и зато очекујем добар резултат у Катару. И Хрвати могу далеко, а да се није распала Југославија, сигуран сам да бисмо увек били међу четири најбоље екипе на свим такмичењима - убеђен је Бајро.

Био је део генерације црно-белих која је после три деценије освојила Куп маршала Тита и првенство Југославије.

- То је била лига, међу најјачим у Европи. Тадашњи Црвена звезда и Партизан би лагано победили данашње, тактички и технички су то биле боље екипе, а и физички смо били спремнији, на том пољу смо парирали и острвским клубовима. Партизан је више трчао него Селтик или Квинс Парк рејнџерс - убеђен је.

Сећају се навијачи Бајра као неког ко је на терену имао најтежи задатак, чувао је најбоље играче и највеће звезде некадашње Југославије - Стојковића, Просинечког, Савићевића, Баждаревића, Слишковића.

- Увем сам имао задатак да чувам најбоље техничаре, а најтежи за чување су ми били Пикси, Просинечки и Владимир Скочајић из Вележа. Њих нисам смео да пустим да приме лопту, окрену се и нестану у трену, зато сам био стално уз њих. Мислим да се нису наиграли док сам их чувао. Пикси и Просинечки су били вешти са лоптом, а Скочајић, као и Баждаревић, брз, са ниским тежиштем, физички спреман - присећа се безброј дуела са својим ривалима.

Фото архива ВН

 

Иако га бије глас да је био груб, истина је потпуно другачија.

- Нисам никада никог повредио, никада нико није повређен у дуелу са мном! Више сам ја испаштао због тих клизећих стартова, повређивао сам себе и зато су ми сад колена пропала. У каријери сам добио један једини црвени картон и то због свађе са Недићем из Сарајева - прича Бајро и додаје да је данас у контатку са многим саиграчима и ривалима, да нико на њега није љут, нити он на неког.

Преко 100 мечева, никад стрелац

БАЈРО је у дресу омиљеног клуба одиграо преко 100 мечева, али му се није дало да постигне гол и прослави га са навијачима на југу!

- Постизао сам голове у пријатељским мечевима, али у званичним ми се није дало, погађао сам стативе, пречке, али није хтела лопта у мрежу - прича Бајро.

Након Партизана, наступао је у аустријској Алпини, али су га повреде спречиле да оствари значајнију инострану каријеру.

Сада у матичном Новом Пазару води бригу о омладинској школи. Каже да се време много променило, да деца и родитељи имају различита размишљања него у његово време.

- Деца су под притиском родитеља који маштају о милионима, а мени су моји само рекли "иди, сине, бори се, не свађај се и поштуј тренера". Сад су ту од малих ногу менаџери, причe око трансфера, новца, а не могу сви бити као Душан Влаховић или Адем Љајић, којег сам ја открио. Многе таленте после покваре и друштвене мреже, новац, прерано оду у иностранство и задовоље се тиме, не раде на себи, не напредују и зато нестану - каже Бајро.

БОНУС ВИДЕО

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

КЛОП: НИКАДА НЕ ОДУСТАЈЕМО! Фудбал је чудесна игра, ми ћемо победити Вулвсе