ДЕДИНА ЗЛАТНА ЗВЕЗДА: Злативоје Драговић посветио живот каријери унука Александра, узданице црвено-белих

ДЕДА Злативоје (78), као што му име каже, позлатио је своју љубав према унуку Александру Драговићу. Код нас у Србији се често може чути да се унучад воле посебно и неизмерно, са пажњом и раздраганошћу већом него што се посвећује деци. Овај однос Звездиног штопера и његовог деде, по топлини и блискости, најбољи је пример за тако нешто.

FOTO: M. Vukadinović

За огромно улагање и пожртвовање, Александар је узвратио деди тако што му је испунио велику жељу - да заигра у Црвеној звезди. Злативоје је сада пресрећан што се овај потез показао као прави, јер је његов унук оставио феноменалан утисак у протеклих шест месеци, колико је на "Маракани".

- Не идем толико у јавност, али пријатељи и родбина ми се захваљују, то је велики успех. На крају крајева, и ја сам срећан више него ико, што је доспео ту и што су га прихватили добро у Звезди. Александар није добро знао српски, његова мајка једну реч с њим није проговорила на српском, да није мене, не би уопште знао језик, само немачки. Његови родитељи су се развели када је био мали. Ја сам био ту све време, највише сам бринуо о њему. Захваљујући мени је дошао из Бундеслиге у Звезду, што се ретко дешава. Желео сам, док сам жив, да га видим у Звездином дресу - са јаким емоцијама, али благо и уз осмех прича Злативоје о свом златном унуку.

Александар се надовезује и присећа како је одгајан у звездашком духу.

- Од моје седме, осме године, деда ме је одвео на неколико дербија и стално ми је причао о Звезди. Мене је та атмосфера на стадиону и толика посвећеност навијача према клубу одушевила. Нећу никога да увредим у Аустрији, пошто Рапид и Аустрија имају добре навијаче. Али, овде, то је нешто потпуно другачије, Звезда је за "делије" религија. Док сам као мали тренирао сваки дан на помоћном терену, увек сам гајио наду да могу то да доживим.

Деда, који је родом из Умчара, где је аматерски играо фудбал, попут пророка је предвидео шта ће бити његов унук када порасте.

- Александар је рођен 6. марта 1991, а непуна три месеца касније Звезда је постала првак Европе у Барију, где сам био и навијао. И када се он родио, били смо у кафани, ја тамо наручим пиће за све и кажем - родио се дедин фудбалер. Рекао сам то, више лупио, међутим то се обистинило. Сваки турнир сам био са њим док је био мали. У омладинској академији Аустрије био је међу најбољима, одмах је отишао да игра за годину дана старије.

Па је уследио прелаз у аматерски тим, где је играо две утакмице и одмах је прекомандован у први тим, затим је уследио позив и за репрезентацију Аустрије, где је близу 100. утакмице.

Аца је био дете какво се само пожелети може.

- Био је много добар, није знао шта је дискотека до 20. године. Ништа кафићи и шта ти ја знам, није нигде ишао, нит је ишта тражио. Амбиција му је била само фудбал. Имали смо у Аустрији помоћни терен где смо сами тренирали. Морам да признам да ме је изненадио упорношћу, дисциплином, нисам имао проблема никада са њим. Када је био мали, фудбал му је био број један и дан-данас је тако, све друго је споредно. Био сам више од 50 година у Аустрији, радио сам у стакларији и у другој фирми која се бавила цинковањем. Нисам жалио, увек сам узимао слободан дан и плаћао неком смену да идем са Александром на турнире, када је има 12, 13, 14 година. Никад ме ништа није спречавало, нити је он одустао од било које обавезе.

Уз деду, Александар је од малих ногу био велики звездаш.

- Нисам имао дрес ниједног Звездиног играча, али увек сам волео Немању Видића. Он ми је идол, чак и данас, када не игра, мада се нисмо упознали. Сада ми је драго када чујем да кажу да сам Звездино велико појачање из Бундеслиге. У Леверкузену сам био четири године, нисам био стандардан. Колико пута сам био љут или бесан што не играм. Ј.... и плату коју добијеш, када не играш, ниси срећан. Волим да играм сваки викенд, због тога сам постао фудбалер и у Звезди сам то добио. Наравно да због тога дајем све од себе на свакој утакмици и трудим се да учим од Мистера Станковића, да упијам све што ми каже. Увек за Звезду дајем сто одсто, тако би и у другом клубу. Али, Звезда је нешто посебно, навијачи живе за клуб и морамо да узмемо титулу за њих. Како нас подржавају, то је феноменално и зато морамо због њих да гинемо.

Обојица се слажу да је ова полусезона била јако добра.

- Презадовољан сам са њим - поносан је Злативоје.

- Надали смо се да ће тако да прође и да ће успети. Показао се добро, воли га публика, клуб га је прихватио, све је како треба. Не могу да вам опишем како сам се осећао када је дебитовао, али нису победили ту утакмицу против Војводине, која може да их кошта титуле.

- Немој деда да баксузираш.

ДУДИЋ: СВИ СМО ПРЕЗАДОВОЉНИ

ОГРОМНЕ заслуге за долазак Драговића у Звезду има и његов менаџер Милан Дудић, бивши фудбалер црвено-белих и репрезентативац.

FOTO: M. Vukadinović

- Нас двојица се познајемо док сам ја још играо у Салцбургу, Александар је тада био млад фудбалер у Аустрији из Беча - присећа се Милан Дудић. - Остали смо у контакту и када је код њега сазрела жеља да заигра у Звезди, успели смо да нађемо најбоље решење. Сјајан је момак, сви смо презадовољни како се снашао и како игра за црвено-беле - истиче Милан Дудић.

Највише га копка минус пет бодова у првенству.

- Срећан сам овде, али волео бих да будемо још успешнији, да и у Србији будемо убедљиви као што смо јесенас били у Европи. Хоћу и титулу и куп. Морамо да поштујемо како игра Партизан, биће тешко до краја, али мислим да је све у нашим рукама. Како је Мистер рекао, ако победимо све до краја, шампиони смо. Мораћемо да покажемо на терену да смо најбољи. Чека нас и осмина финала у ЛЕ, свеједно ми је кога ћемо извући. Биће спектакл. Нема ту кога бисмо волели, ко год да дође, ми ћемо се борити до самог краја. Ако дође Барселона да и њу добијемо - резонује Александар, док деда прижељкује загребачки Динамо.

Сезона је била паклена, тако да Драговић није излазио по Београду.

- Играмо свака три дана и онда сам ја срећан да будем мало код куће, да будем са дедом, да шетам пса, да проводим време са фамилијом и девојком. Не излазим много. Волим Беч и после фудбала ћу живети у овом граду. Тамо сам се родио, сви другари су ми тамо, увек сам срећан у Бечу.

Волео би да на "Маракани остане до краја уговора.

- То само бог зна. Потписао сам на три године и ваљда ћу бити толико. Међутим, у фудбалу се никада не зна шта ће се десити.

Деди се испунила највећа жеља да му унук дође у Звезду, следећа је више практичне природе.

- Да каријеру заврши у Италији, тамо може да игра и са 35, 36 година.

Ставио Пантелића у џеп

БЛИЖИ се Александар 100. мечу за репрезентацију Аустрије, дебитовао је 6. јуна 2009. против Србије на "Маракани".

- Да, у квалификацијама за СП против Станковића и Милијаша, који је дао гол из пенала. Често се шалим да смо били бољи, али смо изгубили. Увек ћу бити захвалан селектору Константинију, то ми је један од најлепших дана у животу и никада га нећу заборавити. Дебитујем са 18 година, на "Маракани, против Србије... Још сам одиграо добро, ви сте победили, свима је било лепо.

Деда Злативоје се присетио анегдоте везане за деби.

- Мало касније, били смо са Дејаном Станковићем у ресторану. И долази Марко Пантелић, а Деки га зове и пита - "Је л' познајеш овог дечка?", Пантелић каже - "Не", а Деки му одговара: "То је тај што те ставио у џеп".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације