ОТАЦ ЛИВЕРПУЛОВОГ ВУНДЕРКИНДА ЗА "НОВОСТИ": Он је само дете које расте на "Енфилду"!

СЛОБОДАН Бајић

02. 12. 2021. у 10:30

СТЕФАН Бајчетић (17), фудбалер поникао у омладинском погону Селте у Вигу, син Срђана Бајчетића, некадашњег играча Војводине, Црвене звезде, Селте, Браге, Далијена и Хунана, после 11 месеци проведених у Ливерпулу потписао је професионални уговор са "редсима".

ОТАЦ ЛИВЕРПУЛОВОГ ВУНДЕРКИНДА ЗА НОВОСТИ: Он је само дете које расте на Енфилду!

Фото: Приватна архива

Ултрапопуларни клуб из града "Битлса" дуже време је пратио фудбалски развој и напредак талентованог Стефана, који игра на позицији штопера, и пре непуних годину дана, 22. децембра 2020. године, га из Селте "преселио" на "Енфилд роуд". Тада је било речи о стипендијском уговору, који заправо значи верност Ливерпулу, с обзиром на чињеницу да су Стефана тражили европски великани, међу којима је најжешћи конкурент био Манчестер јунајтед.

Сада је, међутим, стављена тачка и сасвим је извесно да је Стефан Бајчетић професионални фудбалер Ливерпула.

- Поносан сам на ту чињеницу, свакако - каже отац Срђан, стручњак који је као мисионар Селте живео и радио на релацији Шпанија—Кина, а тренутно је тренер "Ц" тима клуба у Вигу. - То значи исто као да је потписао професионални уговор за било који клуб, с тим што је овде реч о Ливерпулу. Сећате се, још лане је отишао на Острво, али није могло све протоколарно да се реши, јер је имао тек 16 година. Истина, био је између Ливерпула и Манчестер јунајтеда, али "редси" су се први јавили, Стефан их је боље познавао, ја сам путовао у Ливерпул пре тога и није био проблем донети одлуку. У време Стефановог одласка у Енглеску био сам у Кини, у међувремену сам се вратио у Шпанију, тренирам "Ц" тим, у којем наступају играчи који излазе из селекције јуниора и такмичимо се у регионалној лиги.

За сина Стефана Срђан каже да воли да износи лопту из задње линије, а то се јасно видело недавно на "Јутјубу", у дуелу млађих селекција Ливерпула и Манчестер јунајтеда, када је Стефан из свог шеснаестерца кроз петорицу супарничких играча пренео лопту пред гол ривала.

У ДАЛИЈЕНУ СА КОСАНОВИЋЕМ

СРЂАН Бајчетић (50) је 2004. после успешне каријере окачио копачке о клин. Као мисионар запослен у Селти, радио је у омладинском погону Далијена, кинеског клуба чији је дрес носио од 2001. до 2003. и за то време освојио три трофеја, а тренер му је у то време био Милорад Косановић, спортски директор друге шампионске генерације фудбалера Војводине.

- Не бих желео да будем погрешно схваћен, али сматрам да Стефан није ни близу играча, а сви говоре о њему као играчу. Он је дете од 17 година, које тек треба да научи. Истина, тренирао је са првим тимом, али то је зато што им је фалило играча. Он игра у јуниорима, исто као да је у Селти, Војводини, Црвеној звезди... а то су све могући будући играчи. Једина разлика је што он расте у Ливерпулу, што је светска прича и што има разне могућности. То, међутим, не значи да неки јуниор из Војводине, или из било ког другог клуба, неће моћи да се развије и израсте у сјајног играча. Најискреније кажем, када је одлазио у Ливерпул, најважније је било да усаврши језик, да стекне ново искуство, да се осамостали, а све остало је било у другом плану.

Срђан истиче да је нормално да у том годишту млади играчи напредују, физички се развијају, постају бржи...

- Стефан је на позицији центархалфа, играо је и задњег везног у Ливерпулу, али сматрам да је бољи на центархалфу, што не значи да неће играти евентуално неку другу позицију. Чињеница је да је тренутно у својој генерацији одличан центархалф и добар везни играч. Не ради он то лоше у вези, али се види да није навикао. Када све то мислим, говорим о некој екстра класи, с обзиром на то да је у најбољем клубу.

Стефан је рођен у Селти, учествовао је на једном турниру за "фурије", које су после тога промениле тим.

- Националне селекције Шпаније, посебно млађе, редовно пробају, гледају играче тог годишта, и видећемо хоће ли га звати убудуће. Он је рођен у Селти, мајка му је Шпанкиња, тамо је одрастао, школовао се... Зна српски језик, али ретко прича, тако да му је матерњи језик шпански. Иначе, свако лето долази у Нови Сад, код мојих родитеља на Лиман четири. Ту има велики број другара из комшилука, игра на "Ђачком игралишту", играју свакодневно и мали фудбал на бетону у школском дворишту, тако да му у Србији није ништа ново. Практично, од рођења је свако лето у Новом Саду. Прати и српски фудбал, не навија ни за један тим посебно, симпатише Војводину и Црвену звезду, јер сам ја играо у тим клубовима, а за Партизан не навија сигурно, то знам.

ЈОШ ИГРА "ДЕЧЈИ ФУДБАЛ"

НА питање да ли га је син претекао у каријери, Срђан одговара одречно.

- Није ме претекао док не обуче дрес првог тима. Још увек је дете, није дебитовао на сениорском фудбалу. Да не будем погрешно схваћен, он игра "дечји фудбал" и у том годишту заиста има сјајних играча. У сваком случају, Стефан је сада на добром путу да све то оствари и ја бих био најсрећнији да се то деси. Знам како све функционише, како се погреши, даје се важност неким стварима, а то лоше утиче јер није реално. Поновићу, све то не значи да не желимо да се то деси.

Када је реч о школовању, Стефан је на завршној години средње школе у Вигу у Шпанији, коју похађа онлајн.

- Они негују тај вид наставе и имају ту могућност онлајн. Баш ових дана има неке испите, а реч је о гимназији која има општи смер. Видећемо шта ће и како ће даље, и какве су му амбиције. Најбитније је тренутно да заврши гимназију, а после да одлучи хоће ли најпре да се потпуно посвети фудбалу, или на студије. Одлука је на њему. Наравно, чујемо се често, свакодневно, коментаришемо разне ствари, најчешће фудбалске, а ја не инсистирам пуно на томе. Више волим да он схвати неке ствари него да ја сугеришем док сам не препозна.

Срђан у први план истиче чињеницу да Стефан тренутно не може да игра сениорски фудбал.

- Не може за сениоре да игра и сматрам да би то било неозбиљно. Кажем, он је дете и тренутно није за сениорски фудбал, па чак ни за наше до 21 године, а не за репрезентацију. Разумем интерес јавности за њега, али рецимо да пружа добре партије у јуниорима Рапида у Бечу, било би то нормално и готово незапажено. Међутим, пошто је овде реч о Ливерпулу, све се преувеличава. Тек је напунио 17 година и далеко је од озбиљног фудбала. Ако настави да се развија, за годину-две, када се развије физички, у том случају ћемо моћи да начнемо ту тему. Сматрам да ни он, ни већина деце у том годишту нису за ту причу. Знам Душана Влаховића, феноменалног играча, чији сам развој пратио и који је у том узрасту био изузетно развијен. Али, ни он није могао у Партизану јер му је било потребно време, а за мене, он је био "топ класа", што је и сада и што потврђује сјајним играма и головима.

НЕЗГОДАН ЈЕ НАШ 3-5-2

АКТУЕЛНА тема код Бајчетића је наравно успех фудбалске репрезентације Србије, чије игре редовно прате.

- Гледали смо, свакако, све помно пратимо и задовољни смо пласманом, радовали смо се. Надам се да су сви Срби на свету презадовољни успехом наше репрезентације. Велики је то успех, а Пикси је најзаслужнији. Зато што смо играче имали и до сада, а он је једини успео да их уклопи у све то, у корак и сјајну игру. Српска репрезентација има добар фудбал и квалитет, сјајан колектив и са свима могу да играју. Врло су незгодни у тој формацији 3-5-2, незгодно супарнику за бранити. Истина, мало је ризично, али ако нападамо добро, као што то радимо, немогуће је одбранити се.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)