ВРЕМЕПЛОВ: Како су пукли снови о Аргентини и Хуанитова глава

Много је година прошло, али утакмица последњег кола 8. европске групе квалификација за СП у Аргентини 1978, Југославија - Шпанија остаће запамћена по неколико момената за незаборав...

FOTO: Privatna arhiva

Прво по томе што је тог 30. новембра 1977. било "бити или не бити". Циљ је био познат још од победе у Букурешту 17 дана раније (6:4) - тријумф од два гола разлике на стадиону Црвене звезде водио је плаве у Аргентину.

Спектакуларан начин на који је практично нови тим славио у Румунији подгрејао је наде навијача. Утакмица се играла за празник, био је то други дан Дана републике, мноштво људи стизало је са свих страна Југославије, без обзира на кишу. Огромно интересовање довело је на трибине Маракане фантастичних 90.000 људи, Београдом су пред меч целог дана дефиловале навијачке колоне са транспарентима и заставама.

Сусрет ће остати упамћен и као "утакмица застава". Никада пре, а ни после тога, на Топчидерском брду није био већи број барјака! Оно што је остало посебно упечатљиво, са ове временске и историјске дистанце, јесте чињеница да су на истом месту, на свим трибинама, биле измешане заставе Југославије, Црвене звезде, Партизана и - Савеза комуниста! Један од разлога је и то што су многи Београђани који су пошли на утакмицу успут са зграда скидали државне, па и партијске заставе, истакнуте поводом празника.

Оптимизам јавности подгреван је сећањима на мајсторицу у Франкфурту 13.фебруара 1974, када је Каталински голом у 13. минуту одвео Југославију на СП у Немачку. Уз то, Шпанцима је запамћен први меч 10. октобра 1976. у Севиљи. Славили су голом капитена Пирија из пенала у 86. минуту, који су Југословени порицали, али је чињеница да га тада чувени арбитар Карољ Палотај из Мађарске није измислио... Шпанци су и иначе тих година били синоним за прљав фудбал, где су до резултата често долазили нефудбалским оруђима. Последње СП на коме су учествовали било је 1966. у Енглеској, прескочили су Мексико 1970. и СР Немачку 1974.

ТВ Београд је палицу режије дао сјајном Моми Мартиновићу, који је поставио камере на сваки кутак стадиона и мобилне иза голова. Микрофон радија био је поверен Марку Марковићу.

FOTO: Privatna arhiva

Уз заглушујуће звиждуке шпанској химни и громогласно отпевано "Хеј,Словени", новчић у рукама Енглеза Кена Барнса (46), адвоката из Сторбриџа, одредио је да Шпанци крену са центра, а да Југословени нападну на северни гол "Маракане".

Нажалост, Барнс је био један од најпомињанијих после утакмице. ФИФА је у Београд послала искусног судију, мада је он био познат као арбитар који није био склон увођењу дисциплине картонима. У 25 међународних утакмица у каријери, што клупских што међудржавних, поделио је само девет жутих картона! Од тога, три на утакмици Белгија - Француска 1976, свих осталих шест у мечу Југославија - Шпанија! Никада никога није искључио! А то је управо био фактор који му је југословенска јавност стављала на душу за меч у Београду.

Шта ће се дешавати, Барнс се уверио у првима секундама. Буквално, чим је лопта кренула са центра, Бољат је оплео по ногама Хуанита, а неколико секунди касније већ се један од Шпанаца, неколико метара даље од тога фаула - ваљао по земљи! Већ после 15 секунди створила се гужва на центру, гуркања, добацивања, провоцирања... Тако је, нажалост, протекао већи део меча. Шпанци су користили сваку прилику да се превијају, одуговлаче, провоцирају, а плави су утрчали у ту психолошку замку и заборавили на основни циљ. Уместо да играју своју игру, почели су да размишљају како да врате гостима.

Барнс је поделио шест жутих картона. Могао је много више, али је могло да севне и неколико искључења на обе стране. Енглез је толерисао Шпанцима све опструкције и тиме додатно плавима ишао на живце. Деловао је прилично погубљено и без ауторитета. Неколико пута је смиривао ватру на једном месту, а на другом је већ текло гурање, шутирање, ударање, пљување... Све што се видело са трибина и у ТВ преносу Барнс није видео! Од игре није било ништа, Шпанци су наметнули сценарио селектора Ладислава Кубале да Југословенима поваде живце, јер су се у тој води савршено сналазили.

Селекторски трио Валок-Вилотић-Зец је у односу на Букурешт са гола склонио Бороту и вратио на гол Каталинића из Хајдука. Центарфор је био Миодраг Кустудић, корпулентни нападач Ријеке родом из Ловћенца, у то време одличан голгетер, познат по фантастичном скоку. Шансу је добио и Сеад Сушић из Црвене звезде, рођени брат Сафета из Сарајева.

У фудбалу без много фудбала Југославија је имала посед и иницијативу, али се тешко долазило унутар 16 метара. У 27. минуту Трифуновић је извео корнер,Кустудићев шут главом са гол-линије избио је Олмо, а Сафет Сушић је ту лопту послао у - стативу!

FOTO: Privatna arhiva

У другом полувремену, после вођства Шпанаца, Јусуф Хатунић је са наше половине распалио по лопти у намери да је избије, а она је одскочила испред Мигел Анхела, прескочила га и ушла у мрежу. Из до данашњих дана непознатих разлога Барнс је поништио гол. Наводно је неко од наших био у офсајд позицији, али та лопта никоме није ни била упућена!

Вукотић, који је ушао у другом делу, имао је колосалну прилику, када је у свом стилу, у "слалому" прошао неколико Шпанаца, избио сам испред голмана, али је лоше шутирао... Шпанија је отишла у Аргентину, где је испала у првом кругу. Изгубили су од Аустрије (2:1), ремизирали са Бразилом (0:0) и победили Шведску (1:0). Југославија, упркос очекивањима, није извадила визу. Другачији сценарио није ни могао бити, уз само једну добру игру, у Букурешту, која је била одраз у кривом огледалу и смену селектора усред квалификација.

ХУАНИТО ПОГИНУО 1992.

Хуан Гомез Гонзалес, или Хуанито, био је играч Атлетико Мадрида, Бургоса,Реала и Малаге. Највећи траг оставио је у краљевском клубу, у коме је за десет година одиграо 284 утакмице и постигао 85 голова. Живот је изгубио у саобраћајној несрећи код Толеда, 2. априла 1992.

Хуанито је некако судбински био везан за Југославију. У репрезентацији Шпаније је дебитовао 10. октобра 1976. против плавих. На Светском првенству у Шпанији 1982. постигао је гол из поновљеног пенала против Југославије у 2. колу групне фазе. Претходно је Данац Лунд Соренсен досудио једанаестерац, упркос томе што је Зајец стартовао на једног шпанског играча ван шеснаестерца и тако постао синоним зла и неправде. То није било све. Хуанито је у првом покушају промашио гол! Пантелић се јесте кретао пре шута, али тада се то толерисало толико да је то могао да учини и Соренсен. У поновљеном покушају Хуанито је био прецизан, изједначио на 1:1, а Шпанци су победили са 2:1 и остали убедљиво на првом месту наших омражених ривала.

FOTO: Privatna arhiva

БРАЋА СУШИЋ ЗАЈЕДНО ПРВИ И ПОСЛЕДЊИ ПУТ

Утакмица ће остати запамћена и по томе што су рођена браћа Сеад и Сафет Сушић први пут заиграла за репрезентацију, и то од почетка сусрета. Нико тада није могао да претпостави да ће то бити први - и последњи пут! У то време Сеад је био члан Црвене звезде, а Сафет узданица Сарајева. Рођени су у Завидовићима, Сеад 1953, а Сафет 1955.

Није мали број познавалаца фудбала који су истицали да је Сеад био већи таленат, али се испоставило да је по учинку у каријери Сафет свој таленат много боље преносио на терен. Сеад је одиграо 80 утакмица и постигао 25 голова за Црвену звезду. Већ 1978. отишао је у Лијеж, а касније играо у САД и Канади. Касније се вратио у Лијеж, а каријеру је завршио у Моленбеку.

ПРОЈЕКТИЛ СА ЗАПАДА

Печат на спектакл од утакмице дефинитивно је ударен у 76. минуту. Шпанци су најавали измену, Хуанито је излазио, у игру је ушао Сантиљана. Док је ишао ка клупи, голгетер Реала је према публици показао средњи прст, додуше окренут према земљи. Само две секунде касније о његову главу се распрсла стаклена флашица "кока-коле", а Шпанац се због јачини ударца срушио на атлетску стазу.

Чињеница је да је неко са западне трибине "испалио" пројектил још пре него што је Хуанито учинио провокативни гест. Настала је велика пометња, лекарска помоћ играчу обливеном крвљу указивана је на лицу места, а за то време су у клинчу били сви на терену - у лице су се уносиле обе клупе, играчи на трави, хаос су правили камермани, радио-репортери и фото-репортери у близини. Судија је показивао знаке потпуне дезоријентације...

Хуанито је стављен на носила и однесен у свлачионицу и многи су се у тим тренуцима питали да ли ће меч бити прекинут. С правом... Међутим, Барнс је одлучио да се игра настави! Енглезу вероватно није било баш свеједно да одсвира крај у гротлу 90.000 већ иритираних навијача. Оно што је шокантно јесте да ФС Југославије никада није кажњен тим поводом!

Препоручујемо

Фудбал

0 0

ОТКАЗ СРБИНУ НА ОСТРВУ: Јокановић напушта Шефилд јунајтед

25. 11. 2021. у 11:52

Фудбал

0 0

ЕКСКЛУЗИВНО! ДОБРО ЈУТРО, РАДОСТИ! Одавде је Србија покорила Португал и отишла у историју

25. 11. 2021. у 11:00

Фудбал

0 2

РУЖНА СЦЕНА У МОСКВИ: Чувени Италијан запањио Русе понашањем (ВИДЕО)

24. 11. 2021. у 20:22

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације