Фудбал

О ДОБРИМ И ЛОШИМ СТРАНАМА БОНУС ПРАВИЛА: Миљанова мотка која је натерала тренере да дају шансу младима

Милан ЂУРИЧИЋ

09. 09. 2021. у 16:13

ОДЛУКОМ Извршног одбора ФСС од 1. августа 2019/2020. у Суперлиги обавезно је да утакмицу почну два играча рођена пре 1. јануара 1999. године. Правило се односило и на Прву лигу Србије али и на све четири Српске лиге. Суперлига до 21 годину, Прва лига до 20 година и Српске лиге до 19 година.

О ДОБРИМ И ЛОШИМ СТРАНАМА БОНУС ПРАВИЛА: Миљанова мотка која је натерала тренере да дају шансу младима

Одмах су се узбуркале страсти и почело је да се напада правило о коме нико озбиљно није ни расправљао, нити је било јавне или стручне дебате. Коначно, то и личи на нас у фудбалу.

Почело је пре готово 40 година, када је Миљан Миљанић предложио то правило. Оно није имало континуитет, прекидало се на одређене периоде, али нико никада није урадио озбиљну анализу шта се добијало, а шта се губило. Тренерска организација је озбиљно подељена на ову тему, али нико нема ниједан озбиљан податак или аргумент ни за ни против.

Ако сте се икада запитали зашто је то тако, одговор је зато што смо ми светски прваци у импровизацији. Направљен је озбиљан притисак да се то правило укине, па је пронађено компромисно решење.

Сви тимови Суперлиге Србије од ове сезоне морају да почну првенствени сусрет са једним млађим од 21 године (рођени после 1. јануара 2000). Ово правило већ сада задаје главобоље, тренерима пре свега, јер ако изведу бонус играча из игре морају убацити поново бонус играча. Исто правило биће на снази и у Првој лиги Србије, али и српским лигама.

Шта су последице бонус правила у српском фудбалу?

Са Црном Гором смо 2004. били вицешампиони Европе са младом репрезентацијом У-21 - Бане Ивановић, Лазовић, Баша, Бишевац, Незири, Миловановић и остали. Да ли ико у Србији има податак ко је од ових играча играо као бонус?

У то време је у Другој лиги важио пропис да морају играти три играча до 19 година. Играчи из ове селекције који су играли као бонус играчи су Бане Ивановић и Бојан Незири.

Био сам тренер Срема из Сремске Митровице, а Бане је као играч Срема играо на двојну регистрацију за Слогу из Ердевика која се такмичила у 5. лиги.

Многи тренери који су велики противници бонус правила правдају то аргументима да млади играчи ако су добри не треба да буду "гурани" на силу. Кажу, млад играч ако је добар, који то тренер неће да га стави у тим. Знао је Миљан да то није тачно!

Одговорно тврдим да многи тренери никада не би ставили младог играча да нема тог прописа! Сигуран сам у то.

Иако сам увек важио за тренера који воли младе играче нисам сигуран да би Бане тада био враћен у Срем да није било фамозног бонус правила.

Бранислав Ивановић је рекордер по броју одиграних утакмица (105) за репрезентацију

Значи један из оспораване групе бонус играча је рекордер Србије по броју одиграних утакмица и тешко да ће га неко дуго стићи.

Следећи аргумент је репрезентација коју је водио Мирослав Ђукић и која је у Холандији 2007. године поновила успех и плус се пласирала на Олимпијске игре. Ивановић, Баста, Рукавина, Бабовић, Јанковић, Красић, Коларов, Качар, Рајковић. Готово половина њих су били такозвани бонус играчи.

Професионализам је суров, али и чињенице које не могу да се негирају. Идемо даље.

"Ако морају да нас законом натерају да треба да играју наша деца, онда са нама нешто није у реду", рече један од наших тренера.

"Елем, када се све сабере и одузме идеја и није тако лоша, али треба основати лигу младих тимова", рече један наш познати и уважени менаџер, а мада и он зна да у таквој лиги нема развијања младих играча. Не може се развити играч без такмичарског набоја. Плус, за клубове у Србији је то скупо. Покушавано је и раније и није успело.

Следећи моменат је освајање европске титуле са омладинцима у Литванији. Опет сам био ту негде и видео доста тога. Омладинско Европско првенство, а наши сви играчи су већ били стандардни првотимци у својим клубовима сем Сергеја Милинковић-Савића, Мијата Гаћиновића, Дејана Мелега.

Митровић, Рајковић, Ђурђевић, Луковић, Голубовић, Антић, Максимовић, Вељковић и остали су донели нашој земљи прво злато у фудбалу. Како ово сада протумачити када је и пет играча из те генерације учествовало у освајању светске титуле 2015. године на Новом Зеланду: Сергеј Милинковић, Гаћиновић, Вељковић, Рајковић и Максимовић.

Упоредо са овим аргументима који су нама сигурно донели велике бенифите на фудбалској мапи света неке земље су почеле по угледу на нас да доносе сличне прописе: Кина, Румунија, Мађарска, Русија...

Пре неколико година у најјачој лиги Румуније тренери су у стартној постави морали да користе једног играча млађег од 21 године, а пре две сезоне одлучено је да се тај број повећа на два. У ФС Румуније сматрају да им је управо то правило помогло да се њихова млада репрезентација, после двадесет година, квалификује за завршни турнир Европског првенства и да стигне до полуфинала.

Мада, дешавало им се да један тренер замени бонус играча у 25. секунди и направи гест о којем се и дан-данас прича, само да би обесмислио правило лиге.

У Мађарској је Фудбалски савез плаћао велике суме новца за домаће младе играче и ево их ове године су се пласирали на Европско првенство. Замислите да се то уведе код нас, како би се изненада појавило много талентованих младих играча који заслужују шансу.

Код Руса је морао један млади играч да буде на клупи. Ништа значајно нису добили тим прописом.

Кинези су увели правило да један мора бити у игри, али је било много избегавања правила. Играчи су мењани већ на почетку утакмице.

Како год било, сви су се они угледали на Миљаново правило. Не баш исто, али модификовано на разне начине.

Сада смо дошли до једног играча који мора да почне утакмицу и да то бар не дирамо. Они који играју европске утакмице не морају то да поштују. За почетак да видимо где су играчи који су прошле године били бонус играчи.

Да ли играју или су негде у запећку? Ајде за почетак да направимо базу података Српских лига и да видимо шта је са тим момцима. Где завршавају и да ли напредују?

Прва лига Србије није још ни споменута, а Суперлига нема такву базу података. Нон-стоп се понавља да млади играчи треба сами да се изборе. Ја постављам само једно питање: Да ли ми пуштамо своју децу да се сами изборе, или им понекад и помогнемо па таман да они то и не знају.

"Помозимо им вежбањем до савршенства" честа је крилатица нас тренера. То је ипак само покривалица без покрића.

Ако желимо да постану озбиљни играчи, морамо вежбати сваки дан и то не сме никада бити спорно. То није нешто што се ради четири-пет пута недељно. Морамо тренирати сваки дан да би смо рецимо технику довели кроз праксу до савршенства. Играчи у данашњем фудбалу морају да контролишу лопту, а да би то могли морају имати квалитетан први контакт са лоптом. То је у данашњем фудбалу много битно јер вам даје времена за одлуке...

Ако њима дајемо време за доношење одлука, да и себи то поставимо као постулат.

Направимо базу података за све лиге у којима важи бонус правило. Пратимо пут играча - где иду и да ли напредују. Коригујмо прописе ако констатујемо да је још нешто потребно за њихово напредовање.

После четири године направимо озбиљан радни семинар на коме неће бити нагађања и флоскула са обе стране и ако се покаже да је то добро онда треба бити поносан на правило које смо ми увели први у свету.

Да је Никола Тесла размишљао на начин: па то нико у свету није измислио и данас би свет био у мраку.

Тренутно радим у Напретку из Крушевца и оба "бонус" играча од прошле сезоне играју и сада када то више нису. Нови бонуси су дошли из Српске лиге у којој су играли као бонус играчи.

Мало смо само загребали ледени брег, али вреди га испитати. Професионализам је немилосрдан, али су ово ипак наша деца. Ако ћемо и реално, код нас професионализма још увек и нема као у западним земљама, па се са њима не можемо ни поредити. Хајде да се организујемо, па тек онда да видимо да ли ово ради. Колико само фалш странаца је доведено у наш фудбал...