НАШ ШАМПИОНСКИ ТРИО У ПОСЕТИ "НОВОСТИ": Најлепше је са Србијом делити срећу

Ђорђе Самоиловић

01. 08. 2021. у 11:00

ПРВО нам је 2012. у госте дошла сама Милица после Лондона. Онда су четири године касније били Тијана и Гале по завршетку Игара у Рио де Жанеиру, да би јуче све троје поносно прошетали просторијама компаније "Новости".

НАШ ШАМПИОНСКИ ТРИО У ПОСЕТИ НОВОСТИ: Најлепше је са Србијом делити срећу

Foto: Milena Anđela

Коначно смо дочекали да у сали колегијума нашег листа комплетирамо шампионски теквондо трио у саставу Милица Мандић, Тијана Богдановић, Драган Јовић.

Мицино друго злато, Тићина бронза са Игара у Токију поздрављене су у четвртак велелепним и емотивним дочеком на аеродрому "Никола Тесла", па је логично кренути од најсвежијих успомена.Повод? Њега увек има за оваква гостовања, с обзиром на резултате ове две сјајне девојке и њиховог тренера, али сада већ можемо да констатујемо да је посета "Новостима" постала традиција после освајања Олимпијских медаља српских хероина.

НА ОДМОР УЗ ИЗДАЊА "НОВОСТИ"

ПОСЛЕ напорних Игара, нашим девојкама следује теквондо камп у Врњачкој Бањи, па онда заслужени одмор. Да им током сунчања на плажи или шетњи по планини не буде досадно, "Новости" су као и свим нашим гостима, Тијани, Галету и Милици поклонили књиге, издања наше компаније.

- Ја сам по природи емотивна. Стварно је било лепо за нас да видимо колико се људи искрено радује нашим успесима и дође да подржи оно што си радио претходних година. То мораш да поштујеш и испоштујеш сваког од њих, и да се сликаш, насмејеш, загрлиш. Јесте можда било напорно мало са медијима (смех) јер су сви понаособ хтели изјаве, али то је део успеха, нама је најбитније да су наши најближи дошли јер су свакако и они део ових медаља - засијале су Мандићевој очи на помен сцена са аеродрома.

Foto: Milena Anđela

Ни млада Тијана није била равнодушна приликом евоцирања успомена.

- Мени је било пуно срце када сам видела моје најмилије и загрлила их. Питали су да ли су слегли утисци. Што се тиче медаља помало и јесу, али када је у питању дељење среће и славља са другим људима, мислим да тек треба то да нас стигне и да се слегну утисци. Веома сам била поносна и срећна што су сви моји дошли, цео Теквондо клуб Галеб нас је дочекао на аеродрому, јер су и они део свих наших медаља - са осмехом говори Богдановићева.

ДОЛАЗЕ НАМ НОВИ ШАМПИОНИ

НАШЕ теквондисткиње су и те како свесне шта су покренуле у нашој држави жетвом медаља у последњих девет година.

- Ја сам после Лондона почела да будем мало свесна када смо стварно направили спектакл, тада су се људи упознали са теквондом. Ово је, други део те приче, наставак, истински смо срећни да нове наде долазе на наш спорт, девојчице и дечаци. Због тог квантитета медаља, лакше ће се од те деце извући нови талентовани радник који ће у будућности правити резултате - нада се Милица.

У популарном филмском остварењу "У дивљини", кажу да је срећа једино стварна када се дели са другима. За Јовића нема дилеме да је баш то случај.

- Ми имамо ту традицију дочека за било какав успех на Европском или Светском првенству, ко год да освоји медаљу стиже нам подршка наших људи. Није то армија коју имају фудбалски клубови, али је сасвим довољно да осетимо подршку коју и на даљину осећамо. Препоносни смо били јер су и они видели себе у тим медаљама, сви су се радовали и док смо били у Токију. Хвала свима и којима нисмо стигли да одговоримо на поруке, много их има... Нисмо арогантни, једноставно не стижемо. То је много лепа ствар, када имате са неким да тај успех поделите, са свима који су дошли, па и са онима који нису, а желели су, добили смо њихову подршку. Много лепа слика - истиче архитекта свих наших теквондо успеха, сада већ легендарни тренер Гале.

Нисмо желели да питамо нашу, од милоште прозвану "Царицу Милицу" које злато јој је драже. То би било као да питате родитеља које дете више воли, али признаје наша теквондисткиња да постоји одређена разлика између одличја освојеног 2012. и 2021.

- Сјајан је осећај, али разлика је велика освојити са 20 или непуних 30. Потпуно си други човек, на неки начин сам сазрела и прошла много других ствари, али је донекле и исти осећај. Јер ја сам и даље иста она девојчица која много воли спорт и која много ужива у томе што ради. Таква сам била тада, иста сам и сада, тако је било и после Лондона, а исто је и после Токија. У тих девет година разлике је уткано много победа, пораза, изазова и криза... Све то наведено ме је довело до овог злата. Исто је и различито, и познато и нешто ново. Уживам у свему, не могу да одаберем које ми је драже, оба подједнако волим, али ово ми је на неки начин круна каријере - објашњава Милица.

Али, пре него што се уопште упустила у олимпијску авантуру, Мандићеву је дочекала лоша вест - руптура мишића задње ложе. Реакција на то - права шампионска.

- Рекао сам јој "Узећеш злато!" - убацује се Јовић, као из топа. - Никада нисмо освојили медаљу, а да није била повреда нека, одмах сам рекао, добар знак. Пред СП је имала руптуру трбушног мишића, пред Лондон је изврнула зглоб на трчању. Кажем јој: "Пази кад трчиш, има џомба нека", и она каже "Да, да", и баш ту падне. Рекох: "Сад ћу да ти сломим и другу да ти та случајно не зарасте" (смех).

Foto: Milena Anđela

А шта за Тијану значи то што је имала привилегију да стасава уз, сада већ, двоструку олимпијску шампионку?

- Познајемо се веома дуго, у клубу смо заједно дуже од десет година. Сећам се када сам била мала, она је свима била узор. Имала је светску јуниорску медаљу, тада је и почела та традиција чекања шампиона на аеродрому. Цртали смо боје заставе по лицима, чекали испред Скупштине, па када је освојила злато у Лондону. Тада сам први пут отишла са њима на путовање, повео ме Гале на припреме у Рио и тад сам била са њом у соби - казује Богдановићева.

Морали смо и да проверимо гласину, да једна од њих воли да се препусти чарима слаткиша?

- Тијана помало - креће већ салва смеха у сали колегијума на речи Јовића.

А је л` се то сме?

- Па сме помало, има кад може и кад не може - "правда" се Тијана, па се Милица убацује: - И кад сме на кварно (смех).

ПРОГНОЗА ЗА OИ У ПАРИЗУ 2024.

КАДА је Драган Јовић са Тијаном Богдановић гостовао "Новостима" 2016, једно од питање је било колико медаља прогнозира у Токију. Његов одговор, био је две, па једино логично било је да исто питање поновимо и за Париз.

- Тијана је директно пласирана, Милицу остављамо на миру, Махди Ходабахши директно или квалификације. Очекујем да Тијана употпуни колекцију медаљом која недостаје, а мислим да ће неко од момака, нарочито Кодабаши да заврши каријеру са најсјанијем одличјем. Нико ми није веровао, не верује ни сад. Ми се највише обрадујемо кад видимо прогнозе медаља пред одлазак и да нас нема - оптимистично је констатовао Гале.

Тражимо мало детаљније објашњење за Тићин "порок".

- Она их гледа кад не сме да их једе. Сад је у Токију напунила ранац слаткишима. Ја кажем да однесем у моју собу да их не гледа. Она каже да је то мотивише - објашњава Гале.

Одређено временско ограничење за интервју нагнало нас је да се вратимо мало озбиљнијем току и предочимо младој Богдановићевој да, после Миличиног пензионасања, сада она преузима штафету и постаје лидер наших теквондиста.

- Веома ми је тешко када знам да ће Мица отићи, она је увек била ту као моја старија сестра, та која ће да пита за нешто, да тражи нешто. Ја сам увек ишла уз њу и не могу да замислим да ћу бити најстарија са млађима, као што је она са мном. Да ће неко да се угледа на мене и да ћу неком да будем идол. Још увек нисам свесна тога, тек треба да то доживим, схватам да је то мој развојни пут, да ми је то потребно, али ме некако мало и плаши - искрено признаје Тијана.

"Врућ кромпир" у руке дали смо им понављањем констатације Предрага Мандића, Миличиног оца, који је, за "Новости", на слављу у ТК Галеб рекао да је Драган Јовић најбољи тренер на свету.

- Замисли сад да кажу нешто друго - поново се шали Јовић, па Милица ипак одлучује да се уозбиљи:

- Када причамо о њему, ретко када говоримо о његовом квалитету. Мислим да је он то сам доказао и пре десет година, али и сада. Више се прича о његовој енергији и харизми и о томе како је имао визију пре 20 година, и тако је и данас. Сами знате шта вам је рекао пре пет година и шта се обистинило. То не може свако, истрајао је у својој визији. Мотивише цео клуб и то је реткост код тренера. Ја нигде никог у свету нисам упознала да има четири олимпијске медаље, то је апсолутно за сваки респект. Мислим да је за 90 одсто теквондо успеха у Србији заслужан ТК Галеб што довољно говори о њему.

Немогуће је не дотаћи се Париза 2024. и Миличиног похода на златни хет-трик са Олимпијских игара, који је судећи по свим њеним реакцијама, мало известан.

- Париз је много далеко сада у мојим мислима. Не желим да му придајем много пажње, то је цео олимпијски циклус, јесте краћи, али је циклус. Видећемо за неке друге турнире, за Светско, Европско, не зависи само од мене већ и од породице. Мислим да ће свака наредна одлука бити заједничка, јер кад живите са неким толико дуго и све је подређено Олимпијским играма, то мора да се направи неки баланс и компромис. Ја слушам и своје тело и главу и знам колико могу да очекујем. Као што сам ишла у борбама, тако ћу и сада, корак по корак. Време је за лепе ствари као што су уживање, медији, славље, јер је ово невероватан успех, надам се да ће само поновити у новом олимпијском циклусу. Знам да је уз њих све могуће - додаје Мандићева.

Foto: Milena Anđela

Нажалост, у току интервјуа, свима су засијали телефони са обавештењем да је Новак Ђоковић остао без медаље у Токију.

- Новак вероватно није ни свестан шта нам је свима донео. Показао је нама да су и ти највећи живи људи. Његов боравак у Селу је помогао нашем тиму да виде да је и он од крви и меса, да свако од нас може да буде тако велики. Моје мишљење је да га је емоција толико повела да је хтео да да Србији срце, али пошто није могао, хтео је да јој да два злата јер је видео колико је важно олимпијском тиму да сви у ту нашу касицу прасицу убацимо по једну медаљу, сви по нешто, а он је хтео две. Та његова жеља да Србији да две медаље, жртвује Ју-Ес опен и све остало је само по себи херојство. И ко њему може да замери, кад је Новак то што јесте? Жао ми је што сад пати, не верујем да ће му то ико замерити, јер то није неуспех, већ нови животни изазов - дао је свој суд Јовић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)