ЈЕДВА ЧЕКАМ ДА ВИДИМ ШТА ЈОШ ГЛУМА МОЖЕ ДА МИ ДОНЕСЕ: Миодраг Драгичевић, први лауреат награде "Небојша Глоговац", о улози Каспара...

ВЕЛИКИ редитељ Вим Вендерс је пријатељу Петеру Хандкеу Нобелову награду за књижевност честитао поетским поздравом "Ко иначе ако не ти, Петер?".

Фото З. Јовановић/Промо

После представе "Каспар", по делу нобеловца, а у режији Милоша Лолића, свако се запитао "Ко иначе ако не Миодраг Драгичевић?". Заиста, ко би лик немуштог дечака из шуме, којег друштво учи да говори и покушава да укалупи, изнео боље од глумца којег редитељи често стављају у калуп бунтовника и "лошег момка"? Драгичевић је овенчан са четири годишња признања Југословенског драмског позоришта. Први је добитник награде "Небојша Глоговац", за изузетну уметничку креацију младог глумца.

- Слегли су се утисци, јер је прошло време и од премијере и од доделе, која је била 3. априла. Можда је глупа и обична реченица, али пресрећан сам. Срећан сам, јер је препознат рад и фокусираност коју сам се трудио да одржим зато што је текст нобеловца Петера Хандкеа тежак. Редитељ Милош Лолић је умео добро да нас укомпонује и да цео ансамбл представе спроведе кроз мапу и лавиринт текста - каже за "ТВ новости" Миодраг Драгичевић.

- Осећам да смо заједно изашли из тог лавиринта. Представа не захтева само однос редитеља и глумаца "лицем у лице", него и да у њу буду укључени сви, од драматурга до инспицијента.

Са Драганом Бјелогрлићем у "Чизмашима", Фото З. Јовановић/Промо

Леп је осећај када после три месеца напорног рада стигну добре реакције. Наравно да глумац игра због себе и своје среће, као што редитељ због своје испуњености и среће покреће цео посао, али буде вам драго када публика добро реагује.

За тумачење тако изазовне улоге, ЈДП је Драгичевићу дао признање названо по Небојши Глоговцу, кога наш саговорник назива величином у глумачком послу.

- Сијао је, и као да је и даље присутан међу нама у том позоришту. Награда је само благи терет, више подстицај да наставим да добро радим посао. Сви смо људи и можемо да грешимо и да не успемо, али требало би да на крилима добијених награда идем даље и испуњавам задатке како ваља - истиче Миодраг и додаје да никада неће заборавити први сусрет са Небојшом Глоговцем.

- Баш сам био млад и радио сам представу "Под жрвњем". Глоги је, са оном његовом разбарушеном, уфрћканом косом, седео у бифеу, пио кафу и држао новине. Сећам се да их је спустио и рекао нешто у стилу "Ево га малац! Долазе млади да се мувају по позоришту".

Ваја Дујовић, Фото З. Јовановић/Промо

Одушевио сам се што сам тог јутра у бифеу налетео на њега.

Касније смо пословно сарађивали у серији "Пет" Балше Ђога. Имали смо прилику да разменимо реплике у кадру, али нисмо стигли да снимимо последњу сцену. Нажалост. Али драго ми је да смо се сусрели, да смо радили скупа, да смо у паузама разменили неке мисли и да сам могао од њега нешто паметно да чујем о глуми. Драго ми је да сам успео да га "закачим".

Глумац кога, између осталог, познајемо по улогама у серијама "Чизмаши", "Војна академија", "Ургентни центар", "Жигосани у рекету" и "Јужни ветар", примећује да су му ликови бунтовника већ "прочитана књига":

Фото З. Јовановић/Промо

- Већ сам их тумачио и трудио сам се да се не понављам. За глумца није добро да стагнира и да нема прилику да шири глумачки дијапазон. У ЈДП су ми све улоге, од прве у "Жрвњу" до "Каспара", биле различите и зато ми је драго што у тој кући могу глумачки да се развијам.

У серији "Нечиста крв", саги о српској породици с краја 19. века у Врању, која је заснована на делима писца Борисава Боре Станковића, Драгичевић је оживео хаџи Тому.

- Био сам срећан када сам чуо да ћу да га тумачим. Занимљиво је да ми је Тома запао за око још раније када сам читао Бору Станковића. То је слојевит лик и било је интересантно "чепркати" и радити на њему. Тома је јака фигура која може доста проблема у породици да изнесе на својим плећима. Он је јака и јарка личност која иде у сусрет проблему. Подсетио ме мало на Жику Курјака из "Чизмаша", јер се бори за нешто поштено. Различити су Тома и Жика, али имају заједничку црту борбености. Лепо је било осетити атмосферу и време из наше даље прошлости. Највише кадрова поделио сам са Љубомиром Бандовићем, Драганом Мићановићем и младим колегама - наглашава Миодраг.

Са Милорадом Капором у  серији "Жигосани у рекету", Фото З. Јовановић/Промо

Средином априла, Драгичевић је напунио 27 година и примећује да је у добу када дефинитивно од дечака постаје мушкарац, који треба да буде чврста личност у будућности.

- Покушавам да сазрим и у приватном животу. Што се посла тиче, мислим да сам на добром путу да пређем из младог у зрелог глумца, јер осећам да сада имам оруђа у глуми које нисам користио протеклих година. Могу глуми да понудим оно што тренутно осећам у себи, а то је нешто ново што се родило због "Каспара". Једва чекам да видим шта још глума може да ми донесе, као што ми је Каспар донео зрелост. Радујем се улози која би била захтевнија и тежа од Каспара. Улоге дођу глумцу у правом тренутку, онда када је спреман да их изнесе - напомиње Миодраг, коме би колегиница и сестра Тамара могла бити узор за испуњен и приватни и пословни живот.

- Тамара ми је узор по томе како је добро радила и годинама се пробијала и напредовала. Прави узор ми је отац Милан. Нема нико од нас исте путеве и не желим да идем истом путањом као он, али бих волео да будем таква личност. Он ми је модел како стабилан човек треба да изгледа и да буде сигурна рука и крило за жену и троје деце - закључује Миодраг Драгичевић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације